Jebeš mi sve! Mislio sam nešto da napišem i ne znam odakle bih krenuo.
Elem, mogao bih o zdravstvu, zdravstvenom sistemu, pravima pacijenata, doktorima i ostalim medicinskim radnicima da pričam ceo dan i nisam siguran da bih ispričao sve što imam.
Kao i u svim drugim poslovnim organizacijama i u zdravstvu se, nažalost, sve vrti oko para. DOŠLO JE DOBA MENADŽMENTA. E vidite, to od zdravstva stvara jednog privrednog mutanta kojeg stalno moraš da prihranjuješ, a zauzvrat dobijaš jako malo ili gotovo ništa. Istina može imati i drugačiji oblik. Jednostavno u zdravstvo ulažemo premalo. Svako normalan bi se sada pitao kako je moguće da istovremeno za zdravstvo dajemo i mnogo i malo. Kada se poredimo sa zdravstvenim sistemima na zapadu tamo je novac kao činilac još efektivniji nego u nas, a prava su znatno razgraničenija. Na prostorima jugoslovenskog Balkana još uvek se osete zaostavštine socijalnog komunizma, a to se manifestuje na jedan strašno katastrofalan način - i zdravstvo se, među ostalim prvorecima političkih obećanja, konstano mobilizira u prvi ešalon kojim se dobijaju glasovi, priznaćete, poprilično glupih birača. Poznavalac političkih prilika u svetu bi sada mogao da konstatuje da to nije ništa u poređenju sa planom helt jebenog kera Baraka Obame pomoću kojeg je i prvi put došao na vlast. Međutim za razliku od govnara zapada koji zdravstvo nameću kao strategiju, kod nas se ista oblast kroz malobrojno društvo (ipak nas nema ni jebenih 10 miliona) prožima kao instrument ostvarivanja dnevno-političkih ciljeva. Kakve veze to sad ima sa čekanjem kod lekara? E vidite, kada zdravstvo postavite na noge od stakla, a natovarite na njega terete glupih zakona i praznih obećanja, dolazite u situaciju da se te iste staklene noge lome i da se svako snalazi kako zna i ume - ponajviše zaposleni poslovično lenji Srbi (sve dok ne odu na zapad).
Doduše, da bi se potpuno razumela problematika, neophodno je još par karaka udaljiti se od zdravstva, da bi se pravim putem vratili u onu čekaonicu u kojoj, u sebi, jebete sve živo i mrtvo lekaru. Daklem, problem je usluga. A usluga je, poznaju ekonomisti, neopipljiva, nedeljiva, heterogena i nezadrživa (uzo s vikipedije, al znao sam i ranije lololo). To sve ima za posledicu da svi stvaramo neku sopstvenu percepciju kvaliteta i uz malu asistenciju medija donosimo zaključke. Još nešto je jako važno. Zdravstveni sistem počiva na načelima jednakopravnosti, solidarnosti i dostupnosti. E mi za ta načela para nemamo, a oćemo da ih ostvarimo. (Srbija godišnje izdvoji 270 evra stanovniku za zdravtsvenu zaštitu, a Slovenija 1700). Ne mogu na Najk patike za dvaest evra.
E sad u čekaonicu. Eto bolestan/bolesna si nešto i dođeš kod lekara koji ima platu 500-600 evra. Ne znam za vas, ali ja za nečiji život za te pare ne bih odgovarao. A za 150 života mesečno? Pored toga, pljuju te za svaku grešku koju napraviš, a to što si spasao hiljade nema veze jer se podrazumeva. Naravno da nećeš odoleti iskušenju uzimanja od građana jer si potreban zato što se niko jebeno godinama ne seti da jednom nu toku školovanja uvede predmet koji bi se bavio podizanju svesti o preventivnoj zdravstvenoj zaštiti. Možda bi neko trebao da kaže "e doco evo još 200 evra na platu ako budeš zvao 20 svojih pacijenata mesečno da ih preventivno pregledaš i posavetuješ", a ne da ti dolaze sa metastazom ili dijabetesom, ili nekom drugom pičkom materinom. (Naravno lakše je da budemo kolektivno bolesna nacija kako bismo lakše kupovali lekove.) I tako, lekar, nosilac i temelj zdravstvenog sistema, pacijent ovca koja je navikla da daje pare, utiču na sestre koje dočekuju pacijente. Onda one lepo, u sunovratu čitavog sistema, ne znaju ni za kakav red te, ili se boje doktora, ili su bezobrazne same od sebe, ili su glupe, ili su lopovi, sortiraju pacijente po sistemu slučajno, ostavljaju tebe u čekaonici da u sebi jebeš majku jer ako dođeš sa zoljom lepo te pritovore i još ti jebu majku milosnu. Možeš da se nadaš da su normalni ljudi u ustanovi i da se zna neki red.
Dakle odgovor na pitanje iz naslova je ZASAD NIKAKO.
