"написаћу јој песму, куповаћу јој цвеће, шетаћемо крај реке, оженићу је" ставом.
Мени је овај став прошао, а коштао ме је прилично времена, живаца и емоција. Још мало па пунимо деценију. Ваљда би лакше прошао да сам нашао неку сељанку без школе која чита једино хороскоп, говори само српски језик и то врло лоше и поруке на мобу пише без знакова интерпункције и са неправилним негацијама.
Svo to cveće, pesme i šetnje mogu da dođu kasnije ukoliko ste oboje taj brljgah romantični tipovi, ali u procesu muvanja je čisto traćenje vremena.
За неке од нас који смо ``brljgah romantični tipovi`` ово је најлепши део почетка везе (увод је врло важан). Заљубљеност је лудило, опијеност, страст па је логично да има и неких неуротичних, неконвенционалних потеза у таквом стању. Да, из ове перспективе, након година и година брака, сада ми се чини смешно. Али, треба проћи све фазе љубави па и ту романтичну, када јој је време.
Не знам шта мислите под процесом мувања, али мислим да он зависи од особе коју неко мува - што је особа глупља и плића, то је мување лакше. За неке је довољно извадити кључеве од БМВеа или платити скупо пиће. За неке мораш да знаш проклету Ану Курњикову од Толстојевског од корице до корице. За неке само да будеш балканоид.