Valdemar
Granjka, zašto si za Dveri?
- Зато што су нова политичка странка. Као такви морају да критикују власт и указују на њене пропусте, што иначе нико жив неће да ради. То нам даје наду да ће урадити нешто другачије и можда боље. Питање је да ли ће такви остати и када се попењу на неку фотељу. Нешто ми говори да неће, иако бих волео да на власт дође макар и странка Звери, комуниста, атеиста, кога год, само да почну да раде и да престану да краду.
I moram li da budem moralan da bih doprineo napretku ovog našeg srpskog društva?
- Не мораш.
Mogu li biti nemoralan, a ipak doprineti napretku srpskog naroda?
- Наравно да можеш.
Znaš li takve primere?
- Знам. Ето ја, нпр. узмем даћу (http://vukajlija.com/daca/631231) и онда човеку обавим посао мало брже него што бих то обично урадио. Или кажем да немам папир, јер сам у толикој гужви да не могу да завршим захтев тог дана.
I kako se nacija i moral kombinuju?
- Врло критично. Ако је појединац у народу моралан и цео народ тежи ка моралности, онда нација напредује. Пример - Норвешка.
Ако је појединац неморалан, а цео народ заговара моралност, онда тај један неморалан постане жртва неразумевања са народом, јер народ утрипује да нација пропада баш због тог једног грешника. У том случају нација иде ка лаганој пропасти, јер је духовно слепа. Пример - Србија.
Ако је и појединац неморалан као и цео народ, онда је нација пропала. Што не значи да не може да се извуче, већ да је потребно много напора да би се извукла из пропасти. Пример - Америка.
Može li čovek biti moralan na individualnom planu i da se to kosi sa njegovim nacionalnim osećanjem?
Може, уколико је у национално осећање грешком убачена нека духовна болештина типа шовинизма, мржње, ксенофобије, расизма. Моралан човек неће пристати да мрзи Шуптаре јер су другачији од нас, а то је нажалост постало део неке посткомунистичке метастазе у српском националном бићу. Пример је наш дични премијер који је из дубоког снега ивуЧао малог Шуптара.
Može li biti rodoljub pa da se to kosi sa njegovmim moralnim odgojem?
- Може. Ако је васпитан у рецимо строго секуларном или строго религиозном духу, такав родољуб никада неће узети пушку да брани своју државу, јер сматра да је убиство човека односно божјег бића нешто што он никада неће моћи да уради. То не значи да као такав неће испољити веће родољубље од неког ко је погинуо на ратишту са гелером у глави. Свако има свој облик жртве и своје заслуге, у рату и у миру.
Gde je ta granica, ako ne u utilitarizmu, Granjka, koji etika ne priznaje...
- Граница је тамо где је ми подвучемо. И где је померимо. Ако свакод дана или сваке недеље не померимо своје моралне границе на боље, борећи се против неморалног у себи, онда губимо битку за бољег човека, бољу будућност, бољу нацију. Нико није савршен, па стога не треба да имамо позитивне предрасуде (као ни негативне) према моралним, односно неморалним људима. Ето, ми смо имали вековима позитивне предрасуде према свештеницима, па су нас сада дубоко разочарали. Неки људи су заиста у себе посадили семе мржње, патње и бола због тога што их је неки свештеник својим неморалним чином повредио. А да су нормално прилазили свештенику као човеку, а не као божанству, можда сада не би имали ту духовну болештину у себи. То су наше битке са неморалним. Граница је оно место где ми стојимо, она тачка на којој стражаримо над својим уверењима, вредностима, врлинама, ставовима. Корак назад је неморалан. Корак напред је моралан. Али граница је увек на оном месту где тренутно стојимо.
