Truleks Krpa - Молим и други пут.
Волео бих да јесам такав каквим ме описујеш, али нисам. Неким делом - можда. Не можеш бити државни службеник и духовно биће. Пре нешто као:
http://images6.alphacoders.com/314/314958.jpg
Дакле - пола човек, пола машина.
Размотрићу предлог око дневника, мада сумњам да би то икоме било занимљиво.
Da li je licimurno kad duhovnjaci (a znam ih koliko hoćeš) koriste najnovije tehničke zajebavancije kao što su ajfonovi, tablete, brzi internetski protoci, masažer u kožnim sedištima automobila i slično?
Људи су духовна бића све до тренутка док не умру, ма како неки желели да се прикажу другачије. Можда патуљаста или микроскопска духовна бића, али - и даље јесу духовни.
Лицемерно је ако неко пропагира живот у строгим условима као што су јеврејски кибуци или амерички Амиши, а сам не живи на тај начин.
Уметност је не мешати ове квази духовне људе са истински духовним људима, као што је и уметност разликовати викенд педере од правих геј људи.
Da li je duhovnjaštvo u suprotnosti sa ugođajima koje materijalne stvari mogu da pruže, treba li ih izbegavati?
Овде ћемо се позвати на најважнију од свих Конфучијевих врлина - врлину умерености. Тај кинески ћата је рекао да је ``премало исто што и превише``. Стога не треба бити искључив. Обични верници нису у обавези да се одричу материјалних ствари и ужитака, али се разуме да не треба да их претпостављају духовним вредностима.
Da li jedno isključuje drugo ili mogu pod ruku jedno s drugim (kao što to fino kombinuju sveštenici, recimo)?
Духовно и материјално се не искључују. Свака искључивост је лоша и смртоносна.
Неки свештеници заиста претерују у својим комбинацијама световних тј. материјалних благодети. Они срамоте себе, али и српски народ и своју Цркву. Ипак, и народ, а и Црква су заједница која треба да утиче на њихове лоше или расипничке поступке. Како је народ духовно закржљао, а и Црква (као заједница верног народа), онда свештенике нема ко да опомене. Свако ће одговарати за своје, али свако од нас је позван да буде део ове Државе и Цркве и да даје свој допринос њиховом очувању и напретку. И неделање пред Богом за оно што је исправно је ГРЕХ. Ми смо заједница и јаки смо само онолико колико је јак најслабији међу нама. Он је уједно и први пред Богом, јер се кроз наш однос према њему и његовим слабостима огледамо ми као Срби, ми као хришћани, ми као људи. Свако ко је крштен је примио Печат Дара Духа Светог. Оверени смо као свете тапије Небеског катастра. Ко не зна значење тог Печата и ко не чува своју небеску имовину (и душу али и тело), тај је грешни сиромах окружен изобиљем.
Zar ne treba pre svega ličnim primerom pokazati prednosti duhovnog nad materijalnim?
Патријарх Павле је говорио да не опомињемо друге, да их не исправљамо и не критикујемо, већ да сопственим примером покажемо шта је исправно. Али, данас је најтеже ћутати и радити, што је и за мене један од највећих хришћанских подвига.
По мени лично, духовно над материјалним има ту предност што је оно вечно, а материјално пролазно. Али и једно и друго нас чини живима. Не треба тражити мане, већ узимати предности од оба света и користити их на што бољи начин, на ширења доброте и љубави. Телом ходати Земљом, а душом летети Небом.
Око чега би се расправљао са својим (потенцијалним) зетом? Ако је он у тој причи, занима га црква, родољубље (патриотизам је некако... рогобатна реч), онда му постави питања која ће га навести да своје родољубље измери делима, уместо речима. Један од највећих православних духовника 20. века је био Американац, Серафим Роуз. Питај га јел прочитао неку његову књигу и шта после тога мисли о ``свим или свему америчком``? Мржња је често усмерена на имагинарни појам о неком непријатељу, али се негативно одражава највише на самог мрзитеља и његову најближу околину.
Кокакола је тешко ђубре од пића које се израђује од генетски модификованих житарица, али кад год ме боли стомак - једна чаша све лечи. Према томе, треба знати предности и мане свега, па користити оно што је добро, а оно што је лоше одбацивати.
Технологија нам је неопходна да би одржали ове мегаломанске друштвене заједнице, али надам се да ћемо се дозвати разуму и вратити сеоском животу, у малим друштвеним заједницама којима не треба гомила технике. Несрећни смо јер се окружујемо мртвим стварима, телефонима и интернетовима. То знају и психолози и социолози, те стално саветују нас градске пацове да шетамо по природи и да се дружимо и са људима и са животињама. Најбољи филм на свету од 120 минута не може заменити 120 минута роштиља поред Саве нити пружити то искуство, задовољство и лепоту.
