Часније је не узети новац за посао који се коси са моралним начелима и професионалном етиком. Паре ћеш зарадити са неким другим послодавцем, али углед када једном изгубиш - којим парама ћеш га откупити од срамоте?
Подсети аутора да нема горе ствари него када утроши сате, дане и месеце свог живота у писање књиге, а онда не уложити додатни труд и новац да отклони неисправност и недоследност говора ликова (врло битна ствар у карактерологији књижевних ликова, ако не и пресудна). Он ће бити на губитку, а не ти. Мени би било жао толиког труда да пропадне.
Поступи као Конфучије - формално обавести надређеног о штетности онога што је наумио да уради, јер ти је то дужност. На њему су све даље одлуке, а не на теби. Покажи му то на неком примеру где ће јасно видети неопходност исправног говора ликова. Oдличан пример je стрип Алан Форд. Ако је старији лик, могло би да упали. Нико неће да купи српско издање, јер је важно да буде на хрватском. Социолект је врло важна културна одредница и део је људског идентитета. Не може sir Oliver да прича екавицу нити да користи социолект Јеремије или Боба Рока, као што ни Број 1. не може користити речник Алана Форда. Други пример би могао бити Зона Замфирова. Или Горски Вијенац. Не мере то другачије осим онако како јесте.
Можеш да посегнеш и за соломонским решењем и да пристанеш на све услове послодавца, али под једним твојим условом - да за лектора наведе неког другог уместо тебе. Ти узми паре, а ``славу`` лектора препусти неком Николи Николићу.
ПС. Не надај се да ти ове савете дајем пријатељски, већ само на нивоу стручне колегијалности.
