Da li bi se, u zavisnosti od odgovora na to pitanje, tvoje ponašanje promenilo?
Не, јер то није у директном узрочно- последичном односу, мада када бих одговорила и са "да", не бих погрешила. Оба одговора егзистирају.
Ево да одговорим кроз овај одговор, да исходи мој одговор из овог одговора:
Ево искрено, ја капирам тако мало ствари и не разумем исхођење од Оца.
Ја сам створила овај налог, али и то да је он самосталан, да има свој живот. Такође, створила сам још један налог, који је самосталан, има свој живот, или прецизније: који је сам живот, јер је од Бога створен (дакле, исто као и онај први, иако тај други налог није исто као онај први). Тачније, створила сам 7 милијарди налога, на сајту Земља. Свест једног налога каже да је сам створен, да је настао некако, и да ја не постојим. Свест другог налога каже да ја постојим. Која је разлика између њих? Ја мислим да нема разлике ако оба налога себе доживљавају као ствараоце. Можда онај који верује у моје постојање има више инспирације за стварање јер поштује дела око њега, и себе, и друге. Али можда, у суштини, то је у сваком људском бићу - љубав према животу и свему живом (осим ако не жели да мисли другачије, што му је исто дато на могућност). Нема велике разлике, али јесте у недостатку онај налог који верује да ја постојим али ме се плаши. Страх је идеја да неће добити оно што му треба, или идеја да ће изгубити оно што му треба, а везује то за мене. Он ће бити уништен ако тако треба, али да живи у страху је беспотребно, није за то створен. Налог који одлучи да у моје име потчињава друге налоге, живи ту своју причу, ја то не одређујем ни као добро ни као лоше, јер су то људске категорије (тих налога). Један део тих налога је везан за земљу, њихова тела, други део је везан за оно што се не уништава, али се трансформише, то је за небо. Итд. итд. Лакше је то објашњавати уз помоћ алхемијских и библијских симбола, и лепше, али ето. :)
