http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/duhovni-ivot/115-priznajem-postoji-bog
Лимар је одржао лекцију из социологије, за све оне који је нису имали или је нису учили. Религиозност је социјална одлика, као и музика, игра, народна ношња, језик. Мрзитељи музике би радо укинули музику као неразумну и бесмислену, али она за некога заправо има много смисла. Исто је и са другим социјалним одликама. Жао ми је атеиста који свој живот троше у оспоравању права другог и другачијег, посебно нечега у шта сами не верују. Замислите промашеност живота у коме трошите своје време образлажући Металикама да је Цеца краљица музике? Или да убеђујете рецимо Кинезе да прихвате српски језик, јер је научно доказано да је бољи, лакши и разумљивији од њиховог језика?
Ружно је и нецивилизовано сматрати да је она друга страна неразумна, глупа, ограничена ако не мисли као ја. Стога бих молио и једне и друге да то не раде, посебно атеисте који се куну у разум, а разумно не користе бонтон и речник.
Kad vidim da ima likova na sajtu koji kače klipove Lorensa Krausa, Ričarda Dokinsa, Tajsona... ja sam zadovoljan, zrnca razuma koja daju utehu i nadu.
Разум у модерно, секуларно друштво 20. века су највише унели религиозни људи попут М.Л. Кинга и Гандија. Никада, ниједан секуларни, атеистички вођа није успео да направи такве социјалне реформе у позитивном смислу без убијања и хапшења. Кинг и Ганди јесу. На мировним конференцијама о људским правима нико жив не цитира Докинса или Крауса, већ верске лидере. Чак и вутромани помињу Марлија који је био православац и растафаријанац. Сви знају ко је Марли и које су му поруке љубави и мира. Питајте колико обичних људи зна поруке љубави и мира Докинса, Анштајна, Крауса...
Молио бих учеснике форума да прекину са свађом око религије, јер заиста нема смисла. Религиозност и атеизам су као музика - неко воли ову, неко ону. Немојте се стога свађати око укуса и животног стила. Уживајте у својим животима и пустите друге да уживају у својима.