Ко последњи побједник 130

Србијанка24. mar 2014.

Пам пам пам!

А, гле, то Иронични, нисам се разбудила, мислила сам да сам већ на коти. :/

Ironični24. mar 2014.

Dobro jutro Srbijanko. :)

Србијанка24. mar 2014.

Добро јутро, не замери што сам те мало упуцала, омакло ми се.

Valdemar24. mar 2014.

Ostali smo bez senfa na koti 45 :)
http://www.dodaj.rs/f/33/0/41cLa9b/tumblrmpkoifjy9b1qlu1w6o.jpg

Opušteno neću da se ljutim, nije namerno.

Moram ispričati jednu tužnu priču. Ima jedna kućica blizu moje zgrade, i u njoj živi jedna stara i nemoćna baka. Pored same njene ograde, u dvorištu, raste jorgovan, koji prvi u kraju stigne. Taj jorgovan nikad i ne stigne sasvim da procveta, jer ga ljudi koji prolaze ulicom kidaju i nose kući, ili na poklon nekome. Kada se drugi jorgovani u dvorištima potpuno rascvetaju, od bakinog ostane samo olomljeno šiblje. Danas sam prošao pored tog dvorišta i ubrao sam i ja jednu grančicu. U tom trenutku pogledao sam u prozor kuće, i u njemu je bilo tužno bakino lice, gledala je i nije mogla ništa da uradi. Učiinilo mi se da će me stid nadživeti.

VanGoga25. mar 2014.

A ti sutra idi kod bake i odnesi joj buket cveća. Ne onaj glupavi, fensi, nego normalan (ukraden iz drugih dvorišta). ;)

Verovatno bi to bio mnogo lep gest, ali nisam siguran da bih to mogao, ozbiljno, sad se stidim, glupo mi je... A i ne znam ženu. Nek ostane da ću da kradem jorgovan po drugim dvorištima :(

VanGoga25. mar 2014.

Otkud ti znaš kako bi ona reagovala? Sigurno te ne bi lončetom za kafu isterala iz kuće! ;) A kladim se da bi mogao, nije stid ono što koči. Rekoh ti jednom- uradi nešto neobično, stresi sa sebe svakodnevicu, da viš kako će se osećaš-ko ono prase sa cvetom, hahahaha! :D

Ma znaš šta, mene koči stid, poznajem sebe. To sigurno neću uraditi, nemoj sad još da osećam i stid što to neću uraditi, da ispadnem dvostruki gmaz tamo gde sam ispao samo jednostruki :(

Dobar dan srećan rad.

Kako si, Ironični?

Србијанка25. mar 2014.

Učiinilo mi se da će me stid nadživeti.

Неееееееееееееееее. :)

Ostali smo bez senfa na koti 45 :)

Идем да га украдем од неког деке, па да после мора у неку народну кухињу јер нема шта да једе. :)
(глупа фора, глупа, али да се сада ја мало стидим због глупих фора, нема смисла)

Ех, када бих правила спискове за такве ситуације... А баш јуче размишљам о томе како осећам бес и мржњу када видим старе људе да просе продајући пролећно цвеће, висибабе и јорговане. И баш бес и мржњу осећам, а после и стид због тих осећања. Не знам на кога да будем бесна, на њих, на себе, не знам... И нећу на то тако да гледам, нећу.

Hvala na pitanju dobro. Vi kolega Valdemare?

Nisam nešto lepo, Ironični, valjda ovo vreme oće da se menja, a ja meteoropata...

А баш јуче размишљам о томе како осећам бес и мржњу када видим старе људе да просе продајући пролећно цвеће, висибабе и јорговане. И баш бес и мржњу осећам, а после и стид због тих осећања. Не знам на кога да будем бесна, на њих, на себе, не знам... И нећу на то тако да гледам, нећу.

Ajd kao ljudi su i odgovorni za sebe, svoju sudbinu, razumna bića, slobodna volja, ovo-ono. Ali kad za tobom krenu bačeni štenci koje si pogledao, a oni osetili da si se sažalio, pa pomisle da ćeš ih zaštiti, spasiti... Pre neki dan, tri male loptice, trčali su za mnom bar kilometar, a šta ja da radim s njima? Terao sam ih, nisu hteli da odustanu, a kad su odustali, na tom mestu bilo je prilično verovatno da će nešto da ih zgazi. A ja im ništa ne mogu.
Mnogo mračim, verovatno bi trebalo da prestanem. Ali kriv sam samo zato što pričam drugima o tome. Inače je isto. Pričao ja, ne pričao, isto.

Surovo Valdemare.

Ne, ja sam dobar. Surov je bio onaj ko je bacio kučiće.

Fali mi zapeta gore. Mislim svet je surov ne ti ali dobro, treba to tako, valjda.