Ne znam da li ste čuli ovu tišinu koja odzvanja po cijelom regionu. Ta tišina ima ime, i zove se Jelena Topić.
https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1382102_233445140151250_364749547_n.jpg
Ona tiho galami, dere se na nas, govori nam da se pokrenemo, da uradimo nešto, da nisu ONI krivi, da kukanje ne pomaže, da trovanje materijalizmom mora već jednom stati, da zaboravimo na prošlost i pogledamo na ma ne na Njemačku, nego na Maltu i da vidimo može li nešto novo gazda.
Da evoluiramo.
Neki dan sam bio na nekom interaktivnom sastanku. Kao i sve do sada, došao mi je u pravom trenutku. Smirio je neke strasti u meni, dozvolio mi je da iskreno mogu da priznam sebi da sam okružen debilima. Studentarija, mamu im glupu jebem ja u pičku, čovjeku koji je neki predstavnik EUa, umjesto da postavlja pitanja koja se tiču izbacivanja te korupcije iz svih pora društva, krenuvši od vrtića pa do državnog vrha, o uvođenju konkurencije na tržište, postavlja pitanja o popisu stanovništva i priča kako ON ZNA LIKA KOJI JE DOLETIO IZ MALMEA DA SE IZJASNI KAO BOŠNJAK.
Mene boli kurac za tim, u tom poganom ratu sam izgubio dosta. I oduvijek mi je bilo svejedno da li kurcem punim pičku Aldijane iz Sarajeva ili Srbobranke iz Glamoča.
Dobro, Srbobranka je brkatija. Nije svejedno.
Nego, šta hoću da kažem? Ja Jeleninu tišinu vidim tako.
Evolucija, ljudi dragi, evolucija. Ovi putuju po drugim galaksijama, a meni zadnji bus u 11. XXI vijek. Ma ajte molim vas. Stvarno smo u kurcu.
I nisu oni krivi, mi smo govna.
