I dalje nisam ubeđen zašto nekom treba stavljati oreol iznad glave, skromnost i poštenje su široko rasprostranjene karakteristike, nikakva razlika između njega i random penzionera koji igra šah u parku.
Избор је у питању. Рендом пензионер мора да живи скромно јер нема могућности за другачији живот. Дај му изобиље, живеће другачије (наравно, има и скромних и смирених који би вероватно и тада живели тако, ал сумњам да су у већини).
Са друге стране, ствар нечијег избора је да буде скроман и поштен уколико има избора и може другачије. Далеко од тога да су и сви по манастирима такви (имали смо прилике и по медијима то да видимо, јелте), али је то генерално идеал коме теже, макар онда када оду у манастир.
Ниакда то само по себи није довољно да се некоме стави ореол око главе, али разлика између његове скромности и скромности некога ко је приморан да буде скроман јер нема избора јесте управо у том избору и огромним напорима да се, поред могућности лагодног живота која је реална и у данашњим манастирима, буде скроман.