Nemam posao. Uglavnom, sve što radim je volontiranje. Volontiram tako što zabavljam mentalno zaostale osobe. Nije toliko loše, ali postaje monotono. Slušam retarde kako ponavljaju jedna te ista sranja svaki dan. Trpim, nisam toliki kreten da se svađam sa mentalno zaostalim osobama. Najgore je kada ih slušam dok pričaju jedni sa drugima. Uglavnom baljezgajlije, nekako se retardi razumeju. Konstatno se smeju oko random debilnih gluposti, bukvalno, oko najvećih sranja. Kada MOGU da ih razumem, uglavnom se raspravljaju oko toga odakle su i ko je bolji. Ne bi verovali oko kakvih sranja su u stanju da se raspravljaju. Neki klinci nisu mentalno zaostali, no samo poseduju nešto što ih ne čini društveno prihvatljivim. Uglavnom su to sociopate, šizofrene ličnosti, itd. Iskreno, uživam da pričam sa nekima od njih. U stanju su da održe normalnu konverzaciju, ali ipak vidiš da nešto nije u redu sa njima. Poseduju jako čudne i duboke opsesije raznim sranjima koje i nemaju baš neko posebno značenje. Ali trudim se da ne razmišljam toliko o njihovim problemima. Trebalo bi ugasiti objekat. Vlasnik skoro pa nikad nije tu. Boli ga kurac za sve. Kada mi konačno dosadi da se bakćem sa retardima, uglavnom se odjavim sa Vukajlije i sklonim od kompa.
