Јој, како пушите курац, е! Другари, Ливерпул је највећи енглески клуб уз Јунајтед и четири године испод нивоа своје репутације никако не могу да му одузму тај статус. Један Бил Шенкли или Боб Пејсли не нестају преко ноћи. Као што не нестају Далглиш, Раш, Томсон, Киген, Клеменс, Гробелар, Барнс, Фаулер, Реднап, Карагер и Џерард. Осамнаест титула шампиона Енглеске, седам ФА купа и пет трофеја Лиге шампиона...
Друга ствар, појам велика четворка настаје пре десетак година и не односи се на традицију, него на доминацију ова четри клуба током неких, рецимо, седам-осам година. Тад су о титули одлучивали Јунајтед, Челси, Ливерпул и Арсенал, од којих овај други и нема традицију. Тако да, чак и ако Ливерпул није више члан велике четворке (иако она више не постоји), опет је већи клуб од осталих који јесу. Разлика између њега и побројаних претходних година је што Ливерпул није успевао да добије утакмице ни кад је био далеко бољи од противника, док су други, пре свега Јунајтед добијали утакмице које нису заслужили да добију.
Трећа ствар, не будите смешни са ставом да је Евертон јачи од Ливерпула. Јесте гледали уопште другу полусезону ове године? Да није било очајног старта, Ливерпул би лагано завршио испред Челсија, Арсенала и Тотенхема. Лоша трансфер политика проузроковао је слабији играчки кадар, што се одразило пре свега на резултате, па онда и на игру. Али од јануара се ситуација мења. У клуб су дошли Кутињо и Стариџ, Суарез је у животној форми, ту је Џерард, ту је Леива, ту је још пар добрих играча и још пар сасвим коректних. Имамо игру, ваљда ћемо коначно имати и мало среће и не видим што би се Ливерпул толико потцењивао.
