Tripovanje svemira

ajao čoveče. Zašto bi se iko bavio ovime o čemu govoriš? Šta objasniti? Crveno more, pričajućeg majmuna, izraelcima trebalo još samo malo dnevne svetlosti, hraniti pet hiljada ljudi sa dve vekne hleba i par riba, pošasti, boga? A tim pojmovima nauka se opasno razbacuješ, kao revolveraš nekakav. Nisam siguran da si svestan koegzistencije koja postoji

što će reći ako se čarapa nakon tri dana neskidanja džordanki skočanila a pri tome formirala pri vrhu nešto nalik na kalauz moguće je ipak njome otključati jugo?

Мислимо да све знамо, а не знамо ништа.

Ovo treba postaviti u uvodni post, zakriviti i boldovati, definitivno maksima ove teme, Fender ovaplotio.

http://i.imm.io/1jkz5.png

Khm...
Evo malo zalaska sunca na Marsu
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c2/Martian-Sunset-O-de-Goursac-Curiosity-2013.jpg

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c2/Martian-Sunset-O-de-Goursac-Curiosity-2013.jpg

Да није овог жућкастог неба, помислио би да је у питању Долина смрти у Калифорнији или неки пејзаж из Аризоне.

Адвокадо, не види се слика. Иначе, Сатурнов сателит Јапет се помиње у књизи. У филму "Одисеја у свемиру 2001." је у питању Јупитеров сателит, Европа. А пошто је "Одисеја у свемури 2010. (Друга одисеја)" писана да би се по њој снимао филм, у тој истој књизи делу је објашњено како је "Дискавери" који је орбитирао око Јапета успео да дође 9 година касније близу Јупитеровог сателита Европа.

Promenio sam sliku, valjda se ova vidi. Inače, da, film se razlikuje od knjige, u knjizi se monolit nalazi na Japetu a u filmu na orbiti oko Evrope. U knjizi se jedna glava zove "Japetovo oko" po tamnoj mrlji na površini meseca.

Ево сад бобмбастично најављјују филм "Гравитација" и без гладања могу да кажем никад не може да изазове језу као "Одисеја". Помиње се музика која ефектно дочарава усамљеност човека у свемиру и даје на драматичности ситуације у којој се нлазаи астронаут који се бори за живот. Међутим, она потпуна тишина у филму кад Френк Пул гине и остаје само Дејвид Боуман су најјезивији приказ усамљеног човека у свемиру икад. Баш та тишина до краја филма, ниједан једини дијалог, чак ни један једини монолог, делују поприлично узнемирујуће.

Међутим, она потпуна тишина у филму кад Френк Пул гине и остаје само Дејвид Боуман су најјезивији приказ усамљеног човека у свемиру икад. Баш та тишина до краја филма, ниједан једини дијалог, чак ни један једини монолог, делују поприлично узнемирујуће.

Oo, da! Ooo da da da... Kjubrik je to maestralno rešio.

Фенди се узнемиријо :(((

http://astronomija.co.rs/images/stories/zivot/2013/izumiranja/Galaksija.jpg
ЕВО ЂЕ СМО МИ!
______________________________________________________________________

Vanda, zla svemirska kraljica, i njen verni pomoćnik Simče
http://i22.photobucket.com/albums/b340/Kase05/sbvillainslg.jpg
A ovo je ona sama
http://emagazin.mk/wp-content/uploads/2013/09/sportbilly3.jpg

http://www.howmanypeopleareinspacerightnow.com/

Ljudi. Sanjao sam. Ja ne verujem u te gluposti ali sanjao sam prvo ovako, a onda sledeće: ispred te kuće, domaćin više nije onaj u plavom nego neki oniži široki čovek pedesetih godina, jako karakteristična glava, malo spljoštena sa velikim ušima, srednjim nosem, jako velikim ustima sa ogromnim osmehom i svim zubima. Ja ga kao intervjuišem a on objašnjava. I kaže čovek :
,,Mi se uopšte ne nalazimo u univerzumu. Naš kosmos zamenio je mesto sa paralelnim kosmosom koji se nalazi u prostoru ali drugačijem vremenu. Sada je masa 3 puta gušča a sile su slabije...

Tu se budim i setim se prvog sna i malo se nasmejem ali se onda setim ovoga i tolika me jeza prođe da nemogu da opišem, kao da je taj lik rekao nešto jako važno i istinito i da ima još toga ali sam zaboravio. Mnogo jebeno. Može li neko da mi objasni o čemu mi je dražesni čičica govorio ????

,,Mi se uopšte ne nalazimo u univerzumu. Naš kosmos zamenio je mesto sa paralelnim kosmosom koji se nalazi u prostoru ali drugačijem vremenu. Sada je masa 3 puta gušča a sile su slabije...

Može li neko da mi objasni šta mi je dražesni čičica govorio ????

rekao ti je sledece. Mi se uopste ne nalazimo u ril lajfu nego na sajtu. Nas zivot je zamenio mesto sa paralelnim kosmosom koji se nalazi na serveru ali u drugacijem vremenu. sledeca recenica je iz nekog filma verovatno koji si gledao ili nesto sto je profa fizike objasnjavao dok si dremao u klupi.
Poenta- izloguj se dok nije kasno.

Prosro se čičica za medalju.

Mi se nalazimo u univerzumu, kakav god on bio, i to svi zajedno, pošto očigledno kontinuitet interakcije između nas postoji. Neka ga zamene milijardu puta, ako kontinuitet postoji, to je isti univerzum. Ako je sve ovo oko nas simulacija, sajt, a ne možemo da uspostavimo razlikovanje između "stvarne" i "prave" stvarnosti, onda razlika za nas i ne postoji, pošto smo mi bića koja su zasnovana na percepciji: percepcija stvarnosti = stvarnost. To bi moglo samo neko više biće, koje se nalazi iznad obe stvarnosti: simulirane i "stvarne". To bi bio Bog. Ali on se ne objavljuje, tako da, ćuti i smrdi, obični čoveče, i pusti da te o filozofskim pitanjima obaveštavaju pop-tumači filozofije, religije i fizike. A ti raspali roštilj i uživaj sa bliskim osobama, pile u Matijeviću, samo 210 dinara po kilogramu*

*Kilogram definisan po vatikanskim merilima iz 1321. godine.

E'o ovako da vam riješim problem.

Stvari koje šizofreničar "čuje" stvarno postoje. Mi ne možo da ih čujemo ali on može i stoga su one dio njega a ako je on dio univerzuma onda su i one sa njim jer su sve informacije u našem mozgu sadžrane u vidu nekih meni, isrkeno, nepoznatih hemijskih jedinjenja.
E sad obzirom na način na koji naš mozak "posluje," ono što je duhovno za nas kao pojedince na nivou univerzuma ne mora biti, jer su naše percepcije svijeta oko nas, razmišljanja, sjećanja, i sve ostale stvari za koje smo ikad koristili mozak (a realno za sve osim par tih autonomnih funkcija ga koristimo) su materijalizovane na neki način i tako predstavljaju fizičku komponentu univerzuma.

Pazi, Pazl (umalo da napravim vic), ono što se dešava na nivou subjektivnog dešava se samo za subjektivno, a ako subjektivno odluči da svoje subjektivne namere pretvori u objektivno ustrojstvo, onda može da se priča i o objektivnom. Informacije mogu od početka do kraja vremena stajati u nekoj tamo besmrtnoj tegli, a iste informacije mogu se nalaziti u umu svemogućeg bića spremnog za akciju: znači akcija je ono što se traži! Pa ono što ostaje subjektivno, bez uticaja na stvarnost, jeste stvarno, ali neostvareno. Na primer, mozak u tegli na kraju svemira. Ali ista ideja u umu božanskog bića? Zar je to isto?

Ja sam samo rekao da je način na koju percepiramo stvarnost oko nas, sačuvan u materijalnom obliku u našem organizmu i da je kao takav dio univerzuma a ne da je ta percepcija ista za sve nas pa i za božansko biće, kako ti reče.
U suštini samo sam govorio o materijalnoj prirodi stvari koje ljudi doživljavaju kao isključivo duhovne.

u umu božanskog bića?

Za početak mi je nezamislivo da božansko biće bude materijalno jer ne razumijem kako bi onda stvorilo univerzum koji je upravo materijalan (kapiram da zvuči možda čak i kontradiktorno ali ne razumijem kako je mogla postojati materija prije materije). Samim tim što nije materijalno, ne može imati um kakav je naš (ograničen), pa je to dvoje neuporedivo.

tema plače za nekim fizičarem, ili još bolje fizičarkom:)

Не постоји ништа ИСКЉУЧИВО духовно. Све што постоји мора да ПОСТОЈИ.

Све што постоји мора да ПОСТОЈИ.

Ja nisam baš toliko siguran u to. Možda je sve ovo oko nas duhovno, a materija samo iluzija našeg duha? Ni jedno ni drugo ne možeš dokazati. Jednostavno, možda smo putem manjeg otpora krenuli ka materijalnom, i duhovno kao princip egzistencije ostalo je dostupno samo misticima, popovima i pesnicima. Pitanje je, da li smo krenuli putem materijalizma zato što smo morali, pošto je on jedini istinit i tačan, ili tako danas glasi samo naše opravdanje: morali smo, pošto je to jedino istinito i tačno (a posle nekoliko stotina godina materijalističke i štatijaznam dijalektičke misli normalno je da ne znamo drugačije da razmišljamo). Pitam se šta bi se desilo da smo napredovali na etičkom i estetičkom nivou, umesto na mehaničkom...

Прихватањем материјализма не одбацујеш у потпуности етику, морал и духовност. Све то произлази из материје нашег мозга. Људи као најнапреднија бића имају космичку одговорност према планети и свемиру и свем осталом животу, без уплитања виших сила и богова.

Naravno, ali iza sebe imamo jedno trista godina materijalističke spike, koja nam je oblikovala umove. Pre toga imali smo drugačiju. Šta je trista godina? Zašto si siguran u to što si napisao? Ja nisam. Zašto ti jesi?

Naravno, ali iza sebe imamo jedno trista godina materijalističke spike

FIZIČARI javite se, objasnite! dajte spiku o tamnoj energiji kosmosa, objasnite liku da se i nematerijalne stvari definišu i objašnjavaju, dajte formulu neke sile, pretvaranje materije u energiju i te stvarčice, dualizam elementarnih čestica, bilo šta što ima veze s mozgom, od ovih duhovnjaka što koriste internete i ostala tehnička čuda mi se baca pegla, ali ona prava, materijalna, direkt u plazma monitor!

FIZIČARI javite se, objasnite! dajte spiku o tamnoj energiji kosmosa, objasnite liku da se i nematerijalne stvari definišu i objašnjavaju, dajte formulu neke sile, pretvaranje materije u energiju i te stvarčice, dualizam elementarnih čestica, bilo šta što ima veze s mozgom, od ovih duhovnjaka što koriste internete i ostala tehnička čuda mi se baca pegla, ali ona prava, materijalna, direkt u plazma monitor!

To kao da si u šesnaestom veku rekao: naučevnjaci, javite ovom o etrima i sferama kojima se kreću zvezde stajaćice i zvezde lutalice, i kako crni žuč u čoveku izaziva melanholiju, a spiriti lako raspoloženje.
Ja nisam "duhovnjak", samo ne volim vulgarni materijalizam. Znam taj dualizam, kvantna fizika, teorija struna, mačka živa mrtva, vremeprostorkontinuum pizda materina, samo gledam na granice i ograničenje ljudskog saznanja, i pitam se koliko je sve to izraz naše moći ili nemoći da opišemo svet oko sebe. Čitao sam jednom priču, neki SF, došla dva ljudska kosmonauta nekim čudom kod nekog bića za koje su sve naprednije milijardu puta vanzemaljske rase utvrdile da je Bog. Sa velikim B. I šta se dešava, došli, i toliko su uzbuđeni bili usput što će ga sresti, da im sve objasni, a kad su stigli, jednostavno nisu znali šta bi ga pitali. Svejedno, nemoć ljudskog duha ja ne tražim u ljudskoj malenkosti prema nekom višem biću, već vidim njegova ograničenja u svakodnevnom životu. Ko ne vidi, taj je slep, koliko god prizivao pozitivizam, darvinizam, Ajnštajna, veliki hadronski sudarač ili bilo šta.