Evo videh ovaj sad poster sto je odabrn pa se prosetih i prica moga dede pa reko da otvorim temu
Dedine ratne price
Arhiva240 odgovora· poslednji 23. feb 2017.
E kad je bio Drugi svetski (a ovo je ziva istina)
А оно пре је неистина? :) Шалим се, 100 Бугара, човече, па он је баш био полудео ако није мало надувао причу, много ми то изгледа. Де их нађе толико...
Ajd da ne krecem od najstarijeg pretka Laka Trnopoljca iz Kolasina
Црногорског или Косовског?
А оно пре је неистина? :) Шалим се, 100 Бугара, човече, па он је баш био полудео ако није мало надувао причу, много ми то изгледа. Де их нађе толико...
I ako su lagali mene i ja lazem vas... To sam slusao od dvojice cilagera iz sela u sklopu price o prokletstvu i umiranju u mukama i sto su mom Dedi dve cerke umrle male, a moj otac jedva preziveo, jedan je stalno pricao kako ga je odvracao da im to ne lomi glave i kako nije mogao to da gleda.
Црногорског или Косовског?
Crnogorskog. Izumrlo je to prezime i u Kolasinu, samo najstariji znaju gde su im kuce i grobovi bili.
Jedna manje ratna a više ljubavna: Moj pradeda po majci (da cepidlačim do kraja, babin otac) pre I svetskog rata prosio jednu devojku, ona htela za njega ali pošto je on bio relativno siromašan a ona bogata, njeni je nisu dali, već je udaju za drugog, bogatog. Ona sa tim drugim rodi i ćerku, ali na žalost, dete umre kao beba. Kad je počeo rat, mobilišu i mog pradedu i njenog muža. Pradeda prešao Albaniju, vratio se kao pobednik sa Solunskog fronta, a njen muž negde ostavio kosti. E sad, kako su se stvari sa sposobnim muškim stanovništvom promenile, a i ona više nije bila pod garancijom, njeni je daju za mog pradedu i njih dvoje srećno prožive vek i dobiju osmoro dece od kojih četvoro doživi starost. Dakle, pradeda mi bio ratni profiter. A ceo život su živeli u velikom prijateljstvu sa familijom njenog prvog muža.
Ovo mi je pradeda:
http://www.imageshack.com/scaled/large/854/pj6p.jpg
A ovo deda u logoru (prvi desno sedi):
http://www.imageshack.com/scaled/large/838/abv1.jpg
Te priče o tome d će oni donijeti svoje uniforme i đed mane, kum Đure su vjerovatno nastale kad su svi upirali iz petnih žila da budu ultrasrblje. Iste priče i kod Hrvata.
No, na temu.
Sa ćaćine strane. Đed mi rođeni nije ratovo, njegova dva brata jesu Jedan (partizan) je umro od posljedica ranjavanja. Bio ranjen u nogu, al ispod Kozare tad i nije bilo idealno vrijeme za medicinu. Drugi brat je počeo karijeru kao četnik, ali je brzo prešo pertizanima. Zbog toga su četnici često dolazili i opsjedali kuću tražeći da ga ubiju. Htjele prve komšije da ga ubiji, ležali na tavnu od štale i čekali. Sa tom familijom smo se kasnije orodili. Taj drugi brat je nakon rata prvo bio major u novoj vojsci nove države, a kasnije je bio sudija. To što je bio četnik neko vrijeme nije uopšte smetalo.
Sa materine strane. Stric materin je bio u partizanima, to je sve što znam. Al od svog đeda sa materine strane sam najviše saznao o životu u vrijeme rata. samo zimi se spavalo u kućama, ostatak godine po šumama i njivama. Hrana se nije držala kući, nego opet ušumama, u šupljem drveću. Samo se od partizana nisu krili. Oružja nije bilo u selu, pa ako seljani odluče da naprave zasjedu ustašama i švabama iplo se golim rukama, pa ko živ ko mrtav.
Da podijelim sa vama, mada nsiu naročito zanimljive priče. Niti volim da ispitujem o tome.
bugari , jebiga
Ahahahahhaahah
Sad prosirismo temu al nema veze i treba :-) od sad mozemo da pisemo i o babama , strinama , tetcima i vasim iz 90 ih
Avokado svaka cast na slikama
Sto je zamrla ova tema ?
Ja nemam ratne price. Tata nije ucestvovao u ratu, a stricevu nece da pricaju o tome...
LOL kakvu sam glupost otvorio.
Прадеда био заробљен, у првом рату, поћерали га возом до Будима, у логор, успут се договорио са још пар ликова да када воз стане, да убију стражаре и да крену у бежанију. Када је воз стао ови убију чувара и сав народ крене да бежи, ови запуцају и погине ту људи док су бежали. Ишли пешке, зна ми отац колико дана, путовали ноћу, а преко дана се крили и још каже да су живели на песници лоја од козе , ваљда га лизали лол
Moj otisao u Nemacku da radi kad se zaratilo. Kontao da se vise nece vracati i napumpao neku svabicu tamo. Posle kad se vratio bile u kontaktu baba i ta svabica neko vreme...
Drugi šarvar
Srpsko selo Komić, Lika, rodno mesto i babe i dede s očeve strane...Deda 41' očo u Partizane, uglavnom se po šumama klali sa Ustašama i Četnicima, Švabe retko i da su videli za vreme rata (jebem ti "svetski" rat da ti jebem). Baba, s druge strane, imala daleko traumatičnija iskustva, a tu pre svega mislim na 42' godinu, prilikom kada su Ustaše i donedavne komšije došle u selo i pred ženama i decom poklali sve muškarce koji su bili ostali, između ostalog njenog brata i oca...i to pred njima. Pričala mi je par puta o tome, uvek bi joj usta zadrhtala pri tome. Ja neam pojma kako neko to uopšte može da doživi, kamoli nastavi dalje sa životom i izrodi porodicu posle...
Elem, hteo jedan da zakolje i nju (jer je počela da urla), al je spasio jedan ustaški oficir koji je bio zaljubljen u njenu stariju sestru. Nedugo posle toga, odbegne ona u šumu i počne da pomaže u partizanskom sanitetu, kao medic.sestra. Često su morali da menjaju lokaciju poljske bolnice zbog ustaških napada, pa bi u tim prilikama svaka od njih morala da prti jednog ranjenika, onako vukući ga jednim delom nosila po zemlji. Jednom nisu bili stigli na vreme da se "presele", oni koji su mogli, pobegli, a ove koji su ostali Ustaše poklale ko kerove, onako dok su ležali.
Ima toga još, svakako se divim svojoj baki šta je i kako preživela.
Moji đedovi, se u ovom zadnjem ratu 91, toliko napili, da ih je ujak našao kako spavaju na pola metra od bunara, koji je bio u ravni sa zemljom. Inače jedan od njih je na koljevini spičio 2l šljive i jedini nije dobio trihinelu.
Imam vazdan ratnih priča, nešto svojih, a nešto od mojih starih. Neke od njih sam pretočio u, veoma uslovno rečeno, definicije na ovom sajtu, a veći deo ostao je neispričan. Sad nešto baš i nisam "in a mood" za pisanje pa samo da se upišem na temi.
Прадеда са мајчине стране био у краљевој гарди, пратио га по целој земљи, након капитулације вратио униформу, а понео пиштољ кући који је после рата продао, када се вратио оженио се мојом прабабом и није учествовао ни на једној страни
Pradeda bio Rus, lična garda cara Nikolaja (drugog valjda, jebem li ga)
Kad je taj car svrgnut, pradeda uteko za Crnu Goru, sve pare izgubio, a bio bogat.
Evo ja sad nisam bogat.
EDIT: nie deda nego pradeda
Он богат, ти гоwно
jugosloven123 koliko imaš godina?
Пре неки дан причамо ја и другарић и ја споменуо некако Калабића. И он каже како му причао деда, који је био курир у другом светском, да је видео Калабића како коље неке људе. Каже, како тебеније заклао, каже био сам ја далеко, па како си видео да је он? Матори је загрижен комуниста лоло, мада могуће је...
e nemoj da mi kades pricu..izmisli svoju..
deda mi pricao kako je udario samarom hitlera.bilo je to u bg.hitler stajao ispred neke zgrade i pusio cigaretu a moj deda mu prisao i rekao mu daj ovamo sve pljuge i upaljac.hitler kaze najn ili tako nesto a moj deda ga udari samarom i vikne na njega daj pljuge i hitler krene da bezi a moj deda nije mogao da ga juri jer je imao upalu misica
moj deda pushkom njemce ganjo
moj deda ima parkinsona i sere nekontrolisano
Navodno, moj cukundeda, mamino prezime, se iz Prvog svetskog rata vratio bez obe noge. Valjda ih izgubio dok je prelazio Albaniju, pa ga popeli na top ili na konja i teraj dalje...
Sto je najgore, kazu ljudi da je posle rata nastavio da radi kao gradjevinac na skeli. Podignu ga kolege na skelu, on zida i pomera se rukama po skeli. Kad mora da pisa ili da ide kuci, oni ga skinu sa skele i stave u kocije. Sreca njegova pa je bio domacin, imao nekoliko konja i kocije pa je imao cime da se krece.
E sad, ovako su meni pricali. I meni zvuci nerealno, al' ajde...
Puchemi noga, dedino unuche
Cukununuce
Marko Bode je rođen u gradiću Osterodeu. Otac mu je bio Nemac, majka polu-Nemica polu-Srpkinja. Tačnije, otac joj je bio Srbin. Četnički vojnik.
Za vreme Drugog svetskog rata Bodeov deda je bio zarobljen i transportovan u Nemačku u logor. Tamo je upoznao jednu devojku i zaljubio se. Toliko da je čak pobegao iz voza koji ih je vraćao kući pred kraj rata kako bi ostao s njom.
Oženio se, a u tom braku je rođena jedna devojčica – majka Marka Bodea! I stvarno! Kada ga bolje pogledate, Bode uopšte ne liči na tipičnog Nemca.
eo averedž priče da je đedo nešto zbidžio u švapskom zarobljeništvu.
moj đed poginuo u ovom ratu '92. Ubio ga ustaša snajperom u borbi. A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu
Jedna od priča (nije od dede al jbg) koje sam čuo od jednog starijeg vodnika koji je bio na kosovu 99te je da je video kad su zarobljenog albanca vezali za tenkovsku cev da ne može da mrdne i onda ožežnu a vrelina cevi ga sprlji, al ne opale odmah već da drže tako neko vreme da visi
A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu
ДВОУМИМ СЕ ОКО ХИТЛЕРА И ТИТА. МОЖЕ ПОМОЋ ПОЛА ПОЛА? И ДА ПОЗДРАВИМ ГАЗДА ПРОКУ.
moj đed je jači od vaših đedova
Moj deda umro od ciroze jetre boleo ga kurac da ratuje
moj deda je mlad 1977. god, keva je moja bila problematicna rodla sa 11 god
Deda deda bas si krme
ja vragolan i moj deda ratujemo gde god treba
xaxaxa sokodzove
xaxaxaxa shir kahn
Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.