Evo videh ovaj sad poster sto je odabrn pa se prosetih i prica moga dede pa reko da otvorim temu
Dedine ratne price
Arhiva240 odgovora· poslednji 23. feb 2017.
Moj ti je deda ispricao kako mu je drug SLEMOM ubio italijana . Hahahahaha :-) i on je uveren u to sto prica
Jesi ti služio vojsku?
Jednog dedu nisam upoznao jer je poginuo '72, drugog jesam malo, baš baš malo, jer sam imao četiri godine kad je poginuo. Tema su ratne priče, pa eto, jednu imam, nije mi pričao ali je učestvovao u njoj: dok je bio na ratištu, napravio je meni i burazu pištolje od drveta i na njima, podgrijanom žicom, ispisao naša imena. Bili smo glavne face u ulici, pored one sirotinje sa praćkama i tim munjama, iako naši pištolji nisu mogli nikakve metke ispaljivati.
Evo realnih: Moj deda mobilisan u rezervu i zarobljen 13. aprila 1941. godine. Deportovan u stalag 17a, kod Beča, Kajzerštajnbruk. Pošto je bio običan vojnik slali ga na prinudni rad (uglavnom utovar i istovar po Beču i sl.)
Jednom kad su saveznici bombardovali Nemce, naši zarobljenici se sakrili u neki podrum. Švabe ih isterale iz podruma da bi se oni sakrili. Bomba rokne direktno u podrum i sve švabe izginu, a naši jok, samo moj deda bio zatrpan i kontuzovan (posle, do smrti, imao je napade panike čim čuje bilo kakvu sirenu, pa makar i malo jaču automobilsku).
Kad su Nemci počeli da se povlače i da sele logor ka unutrašnjosti Nemačke, deda iskoristi priliku i sa par ljudi pobegne iz transporta. Onda se krili sve dok se linija fronta nije pomerila na zapad (u jednom momentu su bili na ničijoj zemlji a preko glave im leteli projektili iz kaćuša). Posle jedva izvukli živu glavu od Rusa, ovi hteli da ih hapse kao špijune, spasli se tako što je Rus uzeo dedi neki sat koji je ovaj kupio od Jevreja.
Posle svega toga, deda od iza Beča pešice došao do Budimpešte i javio se u Crveni krst. Pitao ga službenik CK:
Odakle si?
Iz Velike Ivanče.
Gde si zarobljen?
U Maloj Ivanči.
Hmmm. Kad si zarobljen?
Trinaestog aprila četres prve.
Jel ti to mene malo zajebavaš? Znaš da je danas trinaesti april četres pete?
E pa nisam ga ja ugađao.
I tako moj deda zavšio ratovanje i prvi u selu se vratio iz ropstva.
Posle je pričao da mu se Budimpešta mnogo svidela ali Beč nije, jer "ima mnogo starih zgrada".
Друга прича, ал није дедина, него деде друга из Јакова, каже Немци кад су били све било кул, чисто, никаквих проблема, дођу Руси '44., крену да силују као мутави и вешају лололо. Тај деда је тада био новорођенче, а ту се нашао неки пијани руски мајор који је хтео да кумује и понудио је родитељима да бирају између имена Борис и Сергеј (нису га могли одбити, наравно), па су изабрали Сергеј, Борис нису јел је било пуно Бугара борисова, јеби га...
Moze i od babe kako je serpom udarila po hitleru pa se on od bolova ubio i nemacka kapitulirala
Има ли ко да му је ђед био у четницима јебем вам сунце комуњарско?
МОЈИ БИЛИ АЛ НЕ СМЕМ ДА ПРИЗНАМ, ЈЕБАЋЕ МЕ МОДОВИ КОМУЊАРЕ
има, мог нерођеног комшије, контам да га је баш то ујебало
Има ли ко да му је ђед био у четницима јебем вам сунце комуњарско?
Jebi ga, mog dedu su zarobili pre nego što se biralo. A drugi deda bio klinac. Ali po babine linije smo naginjali ka četnicima.
Има ли ко да му је ђед био у четницима јебем вам сунце комуњарско?
+1
Pisaću ja ratne priče, ali iz 90ih ćaletove i stričeve, ali drugi put, sad me mrzi da kucam.
Moji prađedovi su bili u četnicima, jedan je bio klasični ozrenski komita a drugog su ufatili komunisti i strijeljali na gradskom mostu u Doboju.
Има ли ко да му је ђед био у четницима јебем вам сунце комуњарско?
ШТА КУРАЦ ГОВНО! Мој прађед био сердар у војсци краља Николе бре! Турке ћеро с крша!
Imam i ja iz 90
Е да, а деда ми ко клинац завршио код зиданог моста, ал се некако спасио, заборавио сам причу.
Brao za temu, a posto pomenu odabrane postere podjo na njih i lupih svakome minus osim onome "sine sta sam ja popio...", reko nek ide zivot, nek se penzioneri vesele. E da, da ne zaboravim, sranje tema.
Mesa jel spamujes temu ili sta
Ne spemujem, al eto da se izvini ako kvarim merak nekome.
PS
Jelena hipster
Pitao ga službenik CK:
Odakle si?
Iz Velike Ivanče.
Gde si zarobljen?
U Maloj Ivanči.
Hmmm. Kad si zarobljen?
Trinaestog aprila četres prve.
Jel ti to mene malo zajebavaš? Znaš da je danas trinaesti april četres pete?
Пријатељу, хвала ти за ову причу! Најежио сам се кад сам прочитао. Као филм да сам гледао.
Сви ратовали дете му јебем. Чукундеда ратова 1912., 1913. и 1914. на Турчина и Бугара! Каже Турци су били зајебани много а Бугари чим осете густо одма беже. Метак му прошо кроз руку није мого да је користи лепо од тад.
Парадеда заробљен 1941. Мађари га водили кроз Војводину у Мађарску па Немачку, кад прелазили Тису (ваљда) била нека водурина и носила људе, од је мислио, од силне муке и пута, да се пусти и удави ал га неки ортак спасао, бодрио и прешли некако, направили људски канап, држали се један за другог, Мађари за то време на коњима прешли. Каже ко би застао Мађар га прободе копљем. И онда био у неком логору, Немачкам давали им само храну из конзерви, почели да пропадају, онда се он и пар ортака сете па направе шпорет и кували јела од оног из конзерви и други хтели да се шлепају ал курац, нису дали, направите сами. После отишо код неког газде, добро га пазио, давао му нова одела испо а преко старо да га милиција не би зезала. После рата се вратио. Матори је нешто тамо смутио, можда и дете, јер су две госпође дошле после рата близу његовог села али он рекао осталима да слажу и да кажу да он није ту или тако нешто и оне оду. Ко зна можда тамо сад имам фамилију лоло, мајку му, мој деда можда има брата или сестру, шта ако су неки буџовани и имају милионе, могу ваљда бураза да скуће. Они знају где је он, ваљда, али ми не знамо где је деда био у Немачкој, прц.
Е да, имам још једногх деду, што је тај имао приче ууу, ал био сам прилично мали кад је то причао, пробаћу да реконструишем то, мада радња је ко у филму.
ЕДИТ: И ЈОШ ЈЕДНОГ ЛОЛО. Овог мобилисали партизани кад имао 16 година. Дали му задатак да убије некох Немца и неку девојку, Он их одведе у шуму, погледа, покаже да бегају, и пуцао у ваздух.
e nemoj da mi kades pricu..izmisli svoju..
deda mi pricao kako je udario samarom hitlera.bilo je to u bg.hitler stajao ispred neke zgrade i pusio cigaretu a moj deda mu prisao i rekao mu daj ovamo sve pljuge i upaljac.hitler kaze najn ili tako nesto a moj deda ga udari samarom i vikne na njega daj pljuge i hitler krene da bezi a moj deda nije mogao da ga juri jer je imao upalu misica
moj deda pushkom njemce ganjo
moj deda ima parkinsona i sere nekontrolisano
Navodno, moj cukundeda, mamino prezime, se iz Prvog svetskog rata vratio bez obe noge. Valjda ih izgubio dok je prelazio Albaniju, pa ga popeli na top ili na konja i teraj dalje...
Sto je najgore, kazu ljudi da je posle rata nastavio da radi kao gradjevinac na skeli. Podignu ga kolege na skelu, on zida i pomera se rukama po skeli. Kad mora da pisa ili da ide kuci, oni ga skinu sa skele i stave u kocije. Sreca njegova pa je bio domacin, imao nekoliko konja i kocije pa je imao cime da se krece.
E sad, ovako su meni pricali. I meni zvuci nerealno, al' ajde...
Puchemi noga, dedino unuche
Cukununuce
Marko Bode je rođen u gradiću Osterodeu. Otac mu je bio Nemac, majka polu-Nemica polu-Srpkinja. Tačnije, otac joj je bio Srbin. Četnički vojnik.
Za vreme Drugog svetskog rata Bodeov deda je bio zarobljen i transportovan u Nemačku u logor. Tamo je upoznao jednu devojku i zaljubio se. Toliko da je čak pobegao iz voza koji ih je vraćao kući pred kraj rata kako bi ostao s njom.
Oženio se, a u tom braku je rođena jedna devojčica – majka Marka Bodea! I stvarno! Kada ga bolje pogledate, Bode uopšte ne liči na tipičnog Nemca.
eo averedž priče da je đedo nešto zbidžio u švapskom zarobljeništvu.
moj đed poginuo u ovom ratu '92. Ubio ga ustaša snajperom u borbi. A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu
Jedna od priča (nije od dede al jbg) koje sam čuo od jednog starijeg vodnika koji je bio na kosovu 99te je da je video kad su zarobljenog albanca vezali za tenkovsku cev da ne može da mrdne i onda ožežnu a vrelina cevi ga sprlji, al ne opale odmah već da drže tako neko vreme da visi
A prađed, on je bio u austrougarskoj vojsci u prvom svjetskom ratu i ubijao ruse na istočnom frontu, posle ga ruje zarobile i bio sedam godina u ropstvu
ДВОУМИМ СЕ ОКО ХИТЛЕРА И ТИТА. МОЖЕ ПОМОЋ ПОЛА ПОЛА? И ДА ПОЗДРАВИМ ГАЗДА ПРОКУ.
moj đed je jači od vaših đedova
Moj deda umro od ciroze jetre boleo ga kurac da ratuje
moj deda je mlad 1977. god, keva je moja bila problematicna rodla sa 11 god
Deda deda bas si krme
ja vragolan i moj deda ratujemo gde god treba
xaxaxa sokodzove
xaxaxaxa shir kahn
Tema je u Arhivi i zaključana je, tu se više ne odgovara.