Dedine ratne price

Evo videh ovaj sad poster sto je odabrn pa se prosetih i prica moga dede pa reko da otvorim temu

Па дај причу.

pa ispričaj neku priču, moj deda bio načelnik OZNE za okrug Bihaća, nikad ništa nije pričao...

http://indianareview.org/wp-content/uploads/2012/10/12_neverending_story_blu-ray1.jpg

Moj ti je deda ispricao kako mu je drug SLEMOM ubio italijana . Hahahahaha :-) i on je uveren u to sto prica

можда, ако ти је деда био аустроугарски официр:)

Pa u drugom svetskom

манијаче, како беше име ове спрдњице од филма? :)

ја имам неке прадедине приче, ал' пошто нису дедине, јебига, ништа.

pokoj mu dusi

неверендинг стори цоа

toliko sam navaren da sam na trenutak video da pise Bad Copy u naslovu teme

одлична тема, мрзи ме сад, неки дан.

Hahahahahahaha

мој ђиједо кад је био у партизане био политички комесар, зајебан био у пичку материну, роко немце грудама сира јер је био голоруки народ, после прешо на виле, набада ђиједо и једном руком дене а другом им узима шмајсере и ожежи ожежи по солдатески, десет на једног, десет на једног, о зар се и то може, да, ми смо пролетери, планирали једном препад у словенију кад су били, ноћ летња тиха, птичек жврголи, изједама тап на швабе, они ХАЛТ, ХАЛТ ПАРТИЗАНИШЕ ШВАЈНЕН, ВАС ЕС БЕДОЈТЕТ, ђиједо шарцем рке крке, лети тевтонац ко говно по колектору, гура ђиједо, једном руком решета, другом собаљује и грта, кад оно хитлер у средини, каже ђиједо НАПУШЋАЈ ДРЖАВУ ОКУПАТОРЕ а хитлер НЕЋУ ВАЛА ПА ДА ЈЕБЕ ТИТА У ОКО па извади шварцлозе па само дудуду по ђиједу а ђиједо се сави ко пендрек, увати залет и скочи лептир преко геринга који прде од узбуђења и масакрира хитлера мањерком у главу, ето тако је мој ђиједо окончао други светски рат и због тога му се дивим

Kad čujem te ratne priče djedova uvijek me podsjete na onaj strašni vic: "Moj je đed pogino u Jasenovcu, pjan spao sa osmatračnice."

Moj deda je rat proveo u logoru. Ima raznih priča ali ne znam da li se to računa u ratne priče?

Pa ssve se racuna

Рачуна. Мој прађед нешто шурово са Партизанима па остао без пола ноге, ал био је чигра права, пола земље очистио од Талијана. Он кад подвикне на Талијана са својих метар шесет, Талијан побегне све до Тиране... А кад испаше каиш да јебе, Мусолини иде код Хитлера на хитан састанак.

Dajte malo realnije price a ne ovo hitler musolini i tako to

ХОЋЕШ ДА КАЖЕШ ДА ЛАЖЕМ?

рачуна се. и ја ћу да испишем за прадеду.
ево 'вако, дош'о швабо у село, поробио, и одведу људе у немачку. ваљда прво у логор да раде. углавном, прича је да је швапски војник био толико културан, није смео јабуку да убере у селу а да не пита. иначе, ово било на јелици (знате ону "на планини, на јелици, скупили се сви четници"). каже душе од људи. у логору вели да је било јебено. једва преживели. онда неки део логораша расули (јесте, један део као пепео расули, а овај други јок) по богатим домаћинствима. и прадеда научио немачки тад, радио на неком имању. дошао овде после неколико година (изгледа да је и дете оправио горе газдарици, ал' о томе није хтео да прича никад, но ови у селу сазнали из писама ваљда, ал' за то нисам сигуран) и причао како су немци за нас стварно виша раса. у штали чисто као у кући, а пут до шуме асфалтиран (у мом селу још нема асфалтираног пута) још тад, каже милина да радиш. није нека ратна прича пошто ја знам само ово, ал' јебига сад!

NEK SADA RATNE IGRE PRESTANU, JER NIČEG NEMA U TEBI, U MENI!

Ma dobra ti je prica .

a jel mora baš dedine? el može i babine?

Мој рођени ђед је био клиња од 10 година кад је почео рат, па га је провео у талијанском конц. логору, прича оданде иде овако- Јесен 41., 'ладно, нигде хране, они оду до ограде логора и крену да показују италијанима своје стомаке, ови се расплачу и дају им своју вечеру... Ђедова браћа су обојица изгинула у партизанима, ал' то други пут.

Moj ti je deda ispricao kako mu je drug SLEMOM ubio italijana . Hahahahaha :-) i on je uveren u to sto prica

Jesi ti služio vojsku?

Jednog dedu nisam upoznao jer je poginuo '72, drugog jesam malo, baš baš malo, jer sam imao četiri godine kad je poginuo. Tema su ratne priče, pa eto, jednu imam, nije mi pričao ali je učestvovao u njoj: dok je bio na ratištu, napravio je meni i burazu pištolje od drveta i na njima, podgrijanom žicom, ispisao naša imena. Bili smo glavne face u ulici, pored one sirotinje sa praćkama i tim munjama, iako naši pištolji nisu mogli nikakve metke ispaljivati.

Evo realnih: Moj deda mobilisan u rezervu i zarobljen 13. aprila 1941. godine. Deportovan u stalag 17a, kod Beča, Kajzerštajnbruk. Pošto je bio običan vojnik slali ga na prinudni rad (uglavnom utovar i istovar po Beču i sl.)
Jednom kad su saveznici bombardovali Nemce, naši zarobljenici se sakrili u neki podrum. Švabe ih isterale iz podruma da bi se oni sakrili. Bomba rokne direktno u podrum i sve švabe izginu, a naši jok, samo moj deda bio zatrpan i kontuzovan (posle, do smrti, imao je napade panike čim čuje bilo kakvu sirenu, pa makar i malo jaču automobilsku).
Kad su Nemci počeli da se povlače i da sele logor ka unutrašnjosti Nemačke, deda iskoristi priliku i sa par ljudi pobegne iz transporta. Onda se krili sve dok se linija fronta nije pomerila na zapad (u jednom momentu su bili na ničijoj zemlji a preko glave im leteli projektili iz kaćuša). Posle jedva izvukli živu glavu od Rusa, ovi hteli da ih hapse kao špijune, spasli se tako što je Rus uzeo dedi neki sat koji je ovaj kupio od Jevreja.
Posle svega toga, deda od iza Beča pešice došao do Budimpešte i javio se u Crveni krst. Pitao ga službenik CK:
Odakle si?
Iz Velike Ivanče.
Gde si zarobljen?
U Maloj Ivanči.
Hmmm. Kad si zarobljen?
Trinaestog aprila četres prve.
Jel ti to mene malo zajebavaš? Znaš da je danas trinaesti april četres pete?
E pa nisam ga ja ugađao.
I tako moj deda zavšio ratovanje i prvi u selu se vratio iz ropstva.
Posle je pričao da mu se Budimpešta mnogo svidela ali Beč nije, jer "ima mnogo starih zgrada".

Друга прича, ал није дедина, него деде друга из Јакова, каже Немци кад су били све било кул, чисто, никаквих проблема, дођу Руси '44., крену да силују као мутави и вешају лололо. Тај деда је тада био новорођенче, а ту се нашао неки пијани руски мајор који је хтео да кумује и понудио је родитељима да бирају између имена Борис и Сергеј (нису га могли одбити, наравно), па су изабрали Сергеј, Борис нису јел је било пуно Бугара борисова, јеби га...