Lukse, jebeno bolesna i priča, i ta koleginica. ali svaka čast tebi na reakciji. Ti likovi su obično žešće kukavice tako da i da ste sitniji, on bi se usrao..
Ja kao cura sa dva velika brata, od malih nogu nekoliko dobrih drugara, da ne kažem razmažena i naviknuta da se osećam samo zaštićeno od strane muškaraca, ne mogu da zamislim da trpim bilo kakvo zlostavljanje.
Jedino ako je još neko čitao Andrićeve pripovetke pa zna za pripovetku Zlostavljanje u kojoj muž maltretira ženu pričama o sebi, istoriji, svetu, umetnosti; to sam doživljavala i doživljam i danas dan sa ćaletom. Sad već i sam prepozna moj pogled pa kaže: "Vidim da te opet "smaram", kako ti to kažeš, ali moraš da saslušaš ovu anegdotu o Kralju Milanu, vrlo je interesantna.."
Elem, jedna mi je drugarica mrtva hladna, bez patetike, priznala da je razlog braka bio šamar. Eto, samo jedan, koji je ona dobro protumačila kao uvod u sve što bi dalje sledilo. Muž je bio policajac, što je najgora moguća varijanta.
To da li lično treba da ignorišemo, mešamo se, aktiviramo se (što je danas moderno), znaš samo u situaciji, ovako se samo bezveze palamudi. To je slično kao kad saznaš da neko nekog vara, pa ono, da li da reaguješ..jedno je filozofija, a sasvim drugo život.
