-Жено, син ће нам се звати...
-Чек', како знаш да ће бити мушко?
-Само се ти зајебавај па роди женско. Даклем: мислио сам да нам се син зове, наравски, по мом оцу.
-По твом оцу?
-Јес'. Зваће се Векослав.
-Нема теорије. Абортираћу.
-Добро, нисам ни ја без душе. Либералан сам ја човек, може и неко друго, ево мојих предлога: Часлав, Радомир, Станислав, Исак, Јаков, Славен, Кањош, Захарије, Ђурађ, Глигорије, Борислав...
-Молим те се заустави пре него што не почнем да плачем. Ето зваће се Борис, то је слично као Борислав.
-А да му да дамо Борислав, крстимо га, а после га навјека зовемо Борис?
-Или Борис или ће кума да му да име.
-Уф онда боље Борис, она ће му дати неко педерско као што је Сергеј или Маријан.
Дакле, као што сам већ горе поменуо, наведите која бисте ви имена хтели да дате, а знате да никада нећете моћи. Може наравно и женско име, деси се, јеби га.
