Svako od nas je nekad u zivotu, prevashodno u tinejdzerskim danima, patio od jednog od gore navedenih sindroma. Svima su nam poznata pomracenja uma i iskrivljeno stanje svesti koje to nosi sa sobom.
Medjutim, uglavnom je svako od nas manje-vise bio svestan da je jedini ispravan nacin borbe protiv navedenih sindroma pronalazenje partnera za seks, narodski receno koitus. Ali danas je takoreci zakonom zasticeno biti pickopacenik ili kurodeficijentkinja. Ne govorim o internetu, gde svako sebi daje oduska i ispunjava midget-grandma-animal fantazije, vec o fenomenu da se to lagano proguralo u realan zivot. Tako vise nije nenormalno da postoji parada nejebaca, popularno nazvana Sajam erotike, a jutros sam primetio da to postoji i na drugoj strani, kod zena - http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/371257/Pogledajte-Beogradjanke-skidale-gace-misicavim-igracima-Cipendejlsa
Dok je pickopacenistvo donekle razumljivo, jer je muskarcima po prirodi stvari teze da dodju do koitusa, otkud sad to da i zene, umesto da u najblizem susedstvu lako sebi nadju kuromicina, radije odlaze u Dom Sindikraford i balave na neke seljobere koji su bili dovoljno inteligentni da naprave biznis od kurodeficijencije.
Da konacno formulisem svoje pitanje - ostavimo li pickpacenistvo po strani kao donekle lakse razumljiv sindrom jer je za njega teze naci remedijum, zasto su zene pocele da javno ispoljavaju svoju kurodeficijenciju, umesto da je lece?
Napominjem da se ovde ne radi o slobodama i pravima zena, da neko ne bi skrenuo temu na te gluposti. Prosto, zene mogu sebi da nadju kuromicina na svakom cosku, dok muskarcima ne rastu bombonjere na drvetu, mora mnogo vise da se trudi, pa njih donekle opravdavamo i u ovoj temi stavljamo u drugi plan.
