Ваш жешћи трип

Нисам нашао ову тему, ако има, линкујте пре закључавања.

Наиме, овде пишите ваше највеће трипове. Нешто што сте се утриповали и што вас је баш онако пореметило. Било шта али да сте се баш гадно истриповали.

Ево пример мог жешћег трипа:

Пре једно месец-два почне да ми се набацује нека ликуша из моје гимназије само друга смена. Ја њу у школи скоро да нисам ни примећивао али се она као жешће наложила на мене. И крене она са мном да се дописује преко фејса и пошаље ми после линк неке песме. Ја погледам, нека Пољакиња ваљда пева нешто, ништа посебно и ја ништа као, океј. И она ми каже да је то мушко, као нека транџа, пичке материне, шта ти ја знам. Океј. После погледам нешто у делу де пише "људи који те инспиришу" и видим нека транџа, био лик на те-веу скоро. Лик који потпуно изгледа као девојка, он је ваљда фото модел. Ја се ту уприпио, рекох није ваљда ово нека транџа?! Мислим шта знам, прво што је инспирише а друго што ми шаље песму, можда хоће да ми наговести нешто... После кад сам требао да се видим са њом само сам молио Бога да је женско. Женско је наравно, али јебем ти сунце колико сам се тада истриповао! Нисмо се смували а нисмо се ни чули после тог изласка.

Ja sam se jednom istripovo da je Gambi nosio moje patike dok je jebo međ topovima, kad ono međutim, bile su Burzumove.

лоло тулуме

Imam ih mnogo zapamćenih, al' aj napisaću ovaj najskoriji i ubedljivo najdivniji, najjači, ne znam ni ja kako da ga nazovem, al' i jebeno sam se usr'o.

Sad za Srpsku novu godinu, okupila se ekipica kod ortaka (nezavršena kuća inače, izgleda ukleto do bola) i blejačimo tu, slušamo ziku, dernjamo se, igrali poker, ovi se tu napijali (ja nisam hteo, jer sam dan pre toga preterao, a duvke nije bilo, tako da manje zabave za mene). I ništa, negde oko 3 ujutru, mi se smorili i sad, šta ćemo, počeli da pričamo neke strašne priče, usrali se živi. I na kraju, uzimam ja one karte što su nam ostale i kao pitam ih : '' Koliko ljudi će ovde noćas umreti?'' vadim jednu kartu, kad ono desetka, a tačno toliko nas je bilo tamo. Mi se pokenjali, ortak me lupa po šaci : ''beži bre budalo da l' si normalan'', drugi ortak počeo da muca, a mi se ostali smejemo i kao : ''Ajde još, ajde još!''

Sad, bio je tu jedan lik koji je znao nešto malo više o tome, spominjao neke 'medijume' kao oni mogu da pričaju sa demonima ovo ono i ja tu pristanem da budem taj medijum i reko aj još.

Postavljao tu neka pitanja, sve nešto jezivo, tripovali se, ovaj 'demon' pogađao sve, sve zna, mi izneverovali. Posle nekog vremena, počelo da lupa sve po kući, otvorila se vrata, roletne one starinske udaraju po prozorima, meni suze na oči, ne znam šta ću, grabim neku vilu da ga probodem ako uleti, ortak drži flaše, ovaj jedan sekiru, ma idi, tarapana. I sad ništa, smirimo se mi tu, zaključimo da je bio vetar, neko ostavio otvorena vrata pa se ova druga otvorila itd, itd, smejemo se i aj kao da spavamo.
Legnem ja, sve fino ušuškan, toplo mi, al' nema šanse da zaspim, prođe tako pola sata možda, ja najzad sklopim oči. Budim se u jednom trenutku, gledam okolo, svi spavaju, boli ih kurac. Ja opet ne mogu da zaspim, zabodem tako, gledam kroz prozor, kad jebem ti sve na svetu u pičku lepu materinu majko kud me rodi, VILA!

Rek'o, šta je ovo krv ti jebem, usro se, ne mogu da se pomerim, ne mogu da je ne gledam. A onaaa, ih, prelepo biće, stoji ispod nekog ogromnog drveta, igra, vijori joj se plava kosa, a beo ten, pa neka haljina, ne mogu da opišem boju, al' najviše vuče na ljubičastu. Gledam ja tako u nju, ni sam ne znam koliko, kad odjednom, ustajem, hodam ka prozoru, krećem dizađem dodem kod nje. Otvaram onaj prozor, kad fljus sunce ti jebem žareno, opali me ona roletna u glavu, gledam napolje nema vile, okrećem se i derem se ortaku : '' PILE DRŽ ME, NE DAJ, POLUDEO SAM ''

Boli njega kurac, on se smeje. Smirim se ja tu nekako, vratim se, legnem, zaspim, ustajemo svi negde oko 7-8 i kao, ajmo gajbi. Prolazimo pored tog drveta, ja se vatam za ortaka, jeza me neka uvatila, ne puštam. Normalno pička se smejao tad, kad je lepo odspavao, zove me na mobilni, počeo da mi priča neke priče u fazonu HEIL DEMONI DEMONI KLANJAM VAM SE. Narkomani, svi do jednog.

Ako budem bio raspoložen, pisaću još tripova što sam ili smo doživljavali.

Kad god odem na neko putovanje, budim se u sred noći i imam tripove. Jebem li ga zašto, ali priviđaju mi se crni, dim koji izlazi iz zemlje i tako to. Tek posle par sekundi ukapiram da tripujem.

једном сам имао трип да сам добио неку полну болештину. јебо сам у петак (са кондомом, дакле макс протект) ал се сутрадан ништа није десило већ тек у недељу. фазон устајем и идем да пишам кад оно 10ак црвених туфни на главићу. ја се ту усерем и одем да се истуширам да би намазао нивеу као прву помоћ док у понедељак не одем на преглед. устајем у понедељак кад оно кренуло да се повлачи. реко ај нећу да идем данас да видим шта ће се десити и сутра буде још боље, а следећи дан се већ повукло. после сам сконтао да сам тад користио дурекс перформа по први пут (има у танкеру за сперму величине малог нокта неку крему која ти паралише нерве за дужи ужитак) и да сам вероватно осетљив на ту крему + моје некупање после и сутрадан већ тек у недељу (јер нисам излазио изкуће већ штребо а нисам се осећо лоло)

o jebem vas, zakopali ste moj post od 34 minuta murš!

al' si slagao sad šomi, kao krema iz dureksa, kao jebeš, guro si ga u mravinjak pa te izujedali mravi zoofile!

Ja mislio ti utripovo da si jebo!!! A ovako boli te kurac XD

guro si ga u mravinjak pa te izujedali mravi zoofile!

LOLOLOL :D

Kajtezzz
A ovako boli te kurac XD

па и болео ме. и сврбео. у исто време!

Ја једном кад сам се напио ишао до ве-цеа да пишам и погледам се у огледало - ништа. Ја машем пред огледалом, опет ништа. Ја се ту утрипујем да само ја немам одраз јер сам видео друге људе који су пролазили у огледалу. Онда сам се изнервирао и отишао да се жалим ортаку што му огледало не ради.

Bili ja i ortak kod ortaka.... Sedimo mi tako na teveu neka serija i scena u kojoj neki klindža skače po krevetu a ćale mu ispred nosa drži neku knjigu koju ovaj mali mora da pročita. I onda moj ortak kaže "mali ma wh" ja u neverici, gledam njega gledam teve reko je l' moguće da je ovaj toliki zaludjenik da za klinca koji ne gleda u knjigu kaže da ima wh, sedim ja tako još dobrih 3min gledam u teve i razmišljam JEBENO KAKO kad pogledam u komp a ono brat od tog ortaka kod kog smo došli sedi, pika cs a prtiom mu je uključen wh.

Pre neku noć ležim, muči me nesanica, tu sam negde između jave i sna, ali ne mogu da pređem. Ono svetlucanje pred zatvorenim očima krene da mi se oblikuje, i mene gleda, odjednom, iznutra, životinjsko oko. Pre vučije nego ovčije. Ne trepće, samo gleda, oko kao da ga gledam sad uživo. Uplašim se, otvorim oči, nema oka. Zatvorim, eto ga ponovo. Skočim, upalim svetlo, gledam okolo, moja soba, ništa posebno. Ugasim svetlo, legnem, zažmurim, eto njega ponovo. Gledam ja njega, gleda ono mene, jeza da te uhvati, i tako petnaestak minuta. Upalim onda svetlo, uzmem knjigu i do jutra nisam spavao. Svašta...

Kacam imala temperaturu, non stop me iza zatvorenih kapaka gledalo užareno Sauronovo oko! Valdo me poceti na to! Brrrr!

Onomad kad sam precvikao prst na sarki, pocelo da mi se pojavljuje nesto crno pred ocima i poceo sam da se teturam po stanu samo da legnem negde, da ne oborim nesto tako slep. Ukcenjao sam se danikad vise necu progledati, kad sam konacno progledao, bio sam toliko srecan da sam isao po stanu i gledao sve sto je moglo da se vidi :D. Brus mi je kasnije objasnio da mi se usled prevelikog bola resetovao sistem.
Sada mi je ostao samo crni beleg ispod nokta da me podseca na taj dogadjaj.

Имам трипове кад је светло угушено негде да могу да гледам кроз ствари. Ал не кроз зидове и то, него лупам кроз оловку ил тако нешто тање. На тренутак нестаје, неам појма.
И увек кад читам, кренем да читам онај прочитани ред. Ретко кад ме усере да убодем следећи.
Није жешће, ал оно, јебига.

Jednom sam se vraćao polupjan iz grada, idem ulicom onako polako, kad ugledam crnu mačku. reko marš u kurac, i kako sam prolazio pored nje otvorila se kapija i ona ušla unutra. ja se okrenuo na trenutak i skontam da nikog nema u tom dvorištu. kapija se otvorila sama. e sad, da l' od vetra il' ko zna čega, nemam pojma.
sve u svemu, ja tu počo da trčim, bla bla.
sutradan opet u grad, vraćam se kući, polupjan opet, crna mačka stoji s preke strane i opet ulazi u neku kapiju, a u dvorištu opet nikoga.
i tako sam se opet istripovao i sad se stalno tripujem i molim boga da ne naletim na jebenu crnu mačku jer ću je išutirat na licu mesta

Peroviću mislim da je vreme da batališ piće :)

I ja mislim bogami :)

E sad ste me podsetili na najcudniji trip koji sam imao.
Naime, lezim ja na krevetu gledam TV, neki aerodrom 3d pezentacija neka, i u tom trenutku neki rodjak zvoni na vrata, ja naglo ustajem dodjem do vrata i nesto me pitao i ja u sekundi se iskljucim, i prebacim se na taj aerodrom kao da sam tamo i letim nesto nemam pojma i cujem zvuk kako me nesto doziva, u stvari on zove mene, gleda jel mi dobro, i ja onako polako dosao sebi, gledam gde se nalazim.Posle mi je rekao mi je da sam samo stajao sa otvorenim ocima, gledao u tacku i ljuljao se kao da cu da padnem, sva sreca da sam se drzao za gelender inace bi sigurno pao.
Nikad droge koristio nisam, mislim da mi je bio nizak pritisak i naglo ustajanje me preseklo. Ako ima neki doktor da objasni ovo?

Leg'o ja jednom posle bazena da odspavam. Budim se i vidim da je 7 sati, sumrak napolju. Izađem napolje i vidim matorce kako opušteno piju kafu, ja ih pitam "koji je danas dan", oni će "nedelja", te kontam da su zato kući. Kad ono, dođoše autom neki naši rođaci i ja gledam auto u neverici misleći "DAL SU NORMALNI OVI, ŠTA ĆE U 7 UJUTRU OVDE", da bih posle nekoliko minuta provalio da je veče.

Inače, ovo je možda najčešći trip koji nema ko nije doživeo.

hahah pa pitao si me negde to rekao sam da zaboravljam skoro sve posle god-dve a ti se secas rodjenja

Ne mora da bude da si spavao kad si bio paralizovan

au sad i ja to razmisljam, mada bio sam svestan skoro odmah da nije stvarno, mada i ne secam se sad

Ps ne možeš da se sećaš rođenja ok?

Mogu

-_-

Vec mjesec dana tripujem da mi je slic otkopcan. Vise puta u toku dana diskretno pogledam ili napipam dolje, i konstatujem da je sve u redu. Poceo sam da zastajem na trenutak nakon zakopcavanja slica kako bi ova radnja ostala u radnoj memoriji. To nije mnogo od pomoci jer nakon desetak minuta bavljenja aktivnostima, ja pocnem ponovo da se pitam da li mi je otkopcan šlic. Tada dam sebi na znanje da sam zastao na trenutak dok sam ga zakopcavao, i da je sve u redu i da nema potrebe da provjeravam, ali bez uspjeha. Moram da provjerim, ili se ziv pojedem od ansksioznosti...

Vjerovatno previse masturbiram, i moja podsvijest me opominje...

Ima onaj trip, kada jednom nešto slučajno izvališ, počne stalno da ti se pojavljuje pred očima. Recimo, kad naletiš na prvih nekoliko cifara broja pi, pa onda kad pogledaš na sat ono bude 3:14. I onda narednih 20 dana uvijek kad pogledaš na sat slučajno bude 3:14. Valjda se to zove Bader-Majnhof efekat, i onda kad sam saznao za ime tog efekta, počnem stalno da ga primjećujem u medijima, na internatima, kad ljudi pričaju o tome, etc.

Da, da, to je jedan od problema sa uocavanjem sinhroniciteta. Da li je 3:14 sve to vrijeme bio okolo ali ti nisi obracao paznju, pa poceo da ga namjerno trazis kad se pojavio po prvi put, pa tako sam nastelovao sinhronicitet, ili se zaista poceo pojavljivati svuda okolo bas kada si ga ti primijetio...

E upravo. Ne znam, ja sam sklon vjerovati da je to samo ušlo pod okrilje percepcije, a da je uvijek bilo prisutno. Mada, ono, može biti i da griješim.

U prilog ovog drugog argumenta da se takve stvari počnu pojavljivati tek nakon što ih primjetiš ima jedna interesantna naučna teorija. Valjda ona priča o tome da je Univerzum i sve u nj samo simulacija je u početku imala problem, jer su protivnici te teorije tvrdili da bi za simulaciju tako astronomskih proporcija bila potrebna podjednako astronomska količina "RAM memorije". Onda se neko dosjetio rešenja koje podsjeća upravo na Bader-Majnhof efekat: stvari ne postoje dok su neaktivne, tako da onda nisu uopšte "učitane" u tu neku univerzumsku "radnu memoriju". Učitavanje bi se vršilo tek po potrebi, te se na taj način čini ogromna ušteda resursa. To mi je dosta kul, jer je naizgled u prirodi ljudske percepcije da stvari o kojima ne razmišlja trenutno uopšte ne percipira da postoje.

Dopadam tu teoriju, iako vjerovatno nikad nece doci ni blizu dokazivanja, kao ni njoj slicne.

Zanimljive su mi te akauzalne povezanosti, u svakom slucaju. Imao sam zanimljivih par slucajeva.

Gle jedan:

Pricao sam jednog jutra sa osobom koja je radila u skoli za djecu sa invaliditetom. Tu saznam da je jedna od njenih ucenica atleticarka patuljastog rasta - bacacica diska. Najvise smo pricali o njoj. Kad sam stigao kuci, otvorio sam novine (vijesti), i na naslovnoj strani sam naisao na sliku i naslov o tome kako je osvojila sedmo mjesto na svjetskom prvenstvu i ispunila normu za paraolimpijske igre.

Ima i ono sa koncentričnošću - kad nešto počneš na isti način završiš. To skoro svaki dan uviđam, na manjoj i većoj skali. Recimo, pođem na posao, komšijin mali rokne sa poslednje stepenice i počne da kmeči, a onda kad se vratim kući, isti klinac, ista stepenica, ista stvar.

Ili kad sam bio negdje vani, i isto tako putujem iz jednog grada u drugi: kad sam polazio, čujem u gradskom ljudi pričaju srpski, a onda isto to u povratku. Mislim, mala je bila slučajnost, jer nema tamo baš previše našeg svijeta.

Jednom prilikom sam imao san koji se gotovo podudario sa realnošću.
Nije u potpunosti ali je svakako bilo čudnovato.

Hmmm

Ja sam uvek u nekom tripu.Kao mali sam upaljivao sva svetla po kući, kad me moji ostave kući samog, da me ne bi veštica zavitlavala.
Tripovao sam da vidim vešticu i da šeta po kući kad je mrak, neće da napadne nego samo plaši, a moji su se uvek pitali kako tako mala kuća i sa malo uredjaja, a toliki nam računi za struju dolaze.
A jedan od najnoviji tripova su upravu okupljanja vukajlijaša u NS, onaj prvi i nije toliko interesantan koliko ovaj drugi.
Jbt, pa bilo koga pitam gde je Oblomov niko nema pojma, pa udjem u neku prodavnicu mob. telefona i popizdim i odem na net, da vidim gde ono beše Oblomov otprilike i naidjem na neku školu Sekulić, tako nekako, ali opet bezuspešno da ga pronadjem.
Krenem ja polako da smaram po lokalima i naidjem konačno na biće koje zna gde je Oblomov, lepo ona meni sve nacrtala i objasnila, ljubazna devojka iz knjižare.
Ali sad ide ono najgore, kad sam prišao u tu ulicu gde je Oblomov i dalje nisam video nikakvu oznaku tog kafića, pa tad je već polako počinjao mali trip.Ne vidim ljude u okolini, ali preko neka žena šeta psa, pa reko ona zna 100%.
- Izvinite gospodjo, jel‘ možda znate gde je ovde u blizini kafić Oblomov?
- Jaooo, pa dečko to bi trebalo da bude preko puta ima jedan kafić, tu odma gde piše knjižara!
I tu je počeo moj trip otkad sam ušao tamo, prvo pomisli:PA JBT TAKO MALO MESTO,PA GDE ĆEMO SE ZGRNUTI SVI
Što je najgore ja prvo krenem gore na sprat gde je ta knjižara i onako na brzaka pitam: jelovokafićoblomovovo! ... dečko koji radi u knjižari nešto čačko na kompu i nije me ni slušao, a reče da me otkači verovatno: Da,da, ali dole je kafić
I onda se ja tu malo smirio, jer jel'te našao sam konačno taj čuveni Oblomov, i sad samo čekam i uživam (bilo tu oko 18h koliko se sećam)
Ono što me vratilo u trip jeste kad je prošlo vreme za dogovoreni sastanak i nema žive duše, ali još nisam hteo ništa da pitam konobara.
To nije ono najgore, u nekom momentu ulazi neki dečko,čovek bem li ga u kafić i sedne za šankom i celo vreme gleda u mene,a muca i nosi štake.
PRESEKO SAM SE, i posle par minuta gledanja otišao sam u wc i mahnuo konobaru da dodje:Izvini, jel’ mogu nešto da te pitam?
Konobar: Izvoli slobodno!
Ja: Da li se nekad ovde održavalo neko okupljanje Vukajlijaša, i da li su danas nešto organizovali ljudi u ime Vukajlije?
Konobar :Hmmm, ne koliko ja znam! ... i odoše on svom poslu, a ja sav uznemiren bio jedno 5 minuta u wc-u i mislim se u sebi: ZHAJK BUDALO,ZHAJK BUDALO!!!
Kad sam izašao onaj dečko me i dalje celo vreme posmatra, pa sa popizdeo i morao sam prići da ga pitam: Jel’ se mi poznajemo?
A on ko iz stopa mi odgovori:Pa nnne, ali lako ćććemo se upppoznati!
Tu se ja povučem bliže stolu gde sedi konobarica i konobar i počnem da ih smaram , a kaže mi konobarica da se ne bojim da je on tako tu svako veče i da je dečko kao bolestan.Pitao sam se u sebi, a kako baš pored toliko ljudi na mene da gleda, beš mi sve!
Što je najgore pridje on bliže stolu, i još me pita ako hoću da izadjem napolje da sednemo pod sto, ako mi je lepše.
Jaooo bog te šta me snadje, pomislih u tom trenutku, pa sam se ubrzo gore popeo kod onog dečka što prodaje knjige, pa njega malo smarao, a on ima posla i vrlo rado bi me oterao u tripi*kematerine,ali je dobar ko lebac, pa ne može.
- Pa dečko nemoj se tripovati, pa nema ovde u okolini opasni ljudi, pa evo pogledaj na prozoru nikog nema, ne boj se! (u prevodu:Imam posla, da se nosiš u materinu)
I KONAČNIO JA POSLE DOBRI SAT VREMENA TRIPOVANJA KONAČNO ODLUČIM DA IZADJEM,PA ŠTA BOG DA, a i zaboravio sam da kažem i da sma pitao konobara kako se zove kafić i kad mi je rekao ime, za malo se nisam šlogirao, kad nije izgovorio Oblomov, već nešto drugo, ali rekao mi je da se nalazi tu dole 100,200 metara, uvučeno unutra.
I tako...