Inače, po meni je poezija stanje duha - ne mislim pri tome na "poeziju" koju plaćeni drugari proglašavaju za Ninovu nagradu i ostala kumovska tapšanja po ramenu. Mislim na onu poeziju koja duboko u tebi probudi neko osećanje koje dugo nisi imao, natera te na razmišljanje ili te natera da ućutiš na trenutak. Kapiram poeziju, neka mi se sviđa, neka ne, ali svaka ima jedinstvenu zajedničku tačku - prema pravoj poeziji ne možeš biti ravnodušan.
Zato što je tema o poeziji, kakve veze imaju profesori književnosti sa poezijom?
Ne kapiraš moj sofisticirani sarkazam :D
Those who can, do; those who can't, teach.
Shvatam poentu, ali ovo nije baš tačno.. Recimo ja uživam da posmatram slike, razmišljam o njima, analiziram ih, razgovaram sa drugima o značenju i zaista cenim slikarstvo kao vid umetnosti, iako sama ne posedujem ni trun talenta za isti..
Jovo nije ovo matematika pa da ima neke zakone koje treba da ukapiraš, treba da osetiš. Neko to ne može jbg, kao što ja ne mogu shvatiti matematiku i informatiku. Možda bih i mogao, kad bi me zanimalo.
Pa osjetim ja dobar dio poezije. A i sam sam rekao da ne volim kad se doživljaj poezije pretvori u matematičku analizu. Znam da to ne valja. Određene tipove ne osjetim, jebi ga.
iako sama ne posedujem ni trun talenta za isti..
Ovo je u potpunoj suprotnosti sa:
ja uživam da posmatram slike, razmišljam o njima, analiziram ih, razgovaram sa drugima o značenju i zaista cenim slikarstvo
Ako je drugo tačno onda prvo nije - SVAKO, ali baš SVAKO može razviti u sebi slikarsko majstorstvo samo ako poseduje volju i želju i ima smisla da prepozna lepo ili ružno. Probaj, možda samo nisi otkrila svoju tehniku. Ne umem ni ja da radim akvarele i gvaš, a dosta teško se snalazim i sa uljima - a opet sam likovni umetnik i uspešan u onom što je moja najjača strana.
Zato što je tema o poeziji, kakve veze imaju profesori književnosti sa poezijom? Da su imali makar t od talenta ne bi bili predavači nego bi bili pesnici.
Šta misliš, "pesnik" je full time job? Ne mora jedno da isključuje drugo. Mada naravno, većina onih koji otaljaju Filološki, grupu za srpski jezik i književnost, nema veze sa umetničkim darom. Sa druge strane, dobro je da čovek koji ima književnog talenta ima književnoteoretsko obrazovanje, korisno je za njega, mada nije obaveno.
Sa druge strane, dobro je da čovek koji ima književnog talenta ima književnoteoretsko obrazovanje, korisno je za njega, mada nije obaveno.
Apsolutno se slažem, sa svakom reči.
Inače, po meni je poezija stanje duha - ne mislim pri tome na "poeziju" koju plaćeni drugari proglašavaju za Ninovu nagradu i ostala kumovska tapšanja po ramenu. Mislim na onu poeziju koja duboko u tebi probudi neko osećanje koje dugo nisi imao, natera te na razmišljanje ili te natera da ućutiš na trenutak. Kapiram poeziju, neka mi se sviđa, neka ne, ali svaka ima jedinstvenu zajedničku tačku - prema pravoj poeziji ne možeš biti ravnodušan.
Bravo! Ali takva poezija, koja direktno izvire iz stanja duha, to uglavnom naginje ka romantizmu, ili ka narodnoj, ili popularnoj poeziji. I ja takvu poeziji i volim i uglavnom kapiram. Ali kad ti dođeš do pjesme koja je dugo smišljana, tehnički dotjerivana, i krajnje apstraktna, meni to više liči na zagonetku, nego na direktan odraz stanja duha pjesnika. Jer emocija traje kratko. Zanos je prolazan. Ako je on pjesmu danima gradio, mjerkao, sjeckao, namjerno tražio što apstraktnije metafore, nema tu više emocije.
поезију не треба да капираш, треба да је gambirauzzh torimau
Već sam ovde negde pisao izjavu koju je dao Tode Nikoletić na pitanje kako se pišu pesme. Lepo čovek reče "Uzmeš olovku, papir, trideset slova i napišeš pesmu. Lako je" (parafraziram, iako koristim navodnike - davno je bilo)
Ako je drugo tačno onda prvo nije - SVAKO, ali baš SVAKO može razviti u sebi slikarsko majstorstvo samo ako poseduje volju i želju i ima smisla da prepozna lepo ili ružno. Probaj, možda samo nisi otkrila svoju tehniku. Ne umem ni ja da radim akvarele i gvaš, a dosta teško se snalazim i sa uljima - a opet sam likovni umetnik i uspešan u onom što je moja najjača strana.
Svakako da svaki autor prolazi kroz proces usavršavanja sebe kao umetnika, pa samim tim i svojih dela, ali moje mišljenje je da je za stvaranje istinske umetnosti za početak potreban urođeni talenat. Možda u meni čuči neki slikar, ali za sada se zadržava na brodićima i kvadratićima na krajevima sveski :D
Pojeziju neko voli, a neko baš i ne volim....Od onog što sam čitao, pola sam skapirao, a od onog što sam napisao, većinom sam i to skapirao.
S druge strane, imam drugaricu koja može da napravi izvanrednu kopiju bilo koje slike koju joj pokažeš, ali nikada ne slika ništa na svoju ruku, jer kako kaže, nema ideja i ne oseća potrebu za tim..
za stvaranje istinske umetnosti za početak potreban urođeni talenat
Talenat je mera za količinu zlata. Samo zlato nije uopšte lepo, lep je nakit koji od njega načiniš. Usavrši zanat pa budi juvelir svoje duše.
A poezija ti i ne mora biti jedinstvo smisla, slike, tehnike i zvuka. Čak je i teško sve to obuhvatiti zajedno, u jedan "percep". Možeš uživati u glasovnoj i metričkoj strani jedne pesme stavljajući smisao u drugi plan, puštajući samo slike koje se javljaju i asocijacije da prate čitanje negde u drugom planu, a iz drugog čitanja da se trudiš da "razumeš šta je pisac hteo da kaže"... Bem ti pesmu koju pročitaš jednom i sve ti je jasno, nemaš potrebe da joj se vraćaš... Mada sam prema tom "smislu" sumnjičav. Ti kad čitaš pesmu, ona nije samo onoga ko je napisao, ona je tada i tvoja, tako da ona lebdi negde između pesnika, sistema znakova koji je upotrebio, kulture kroz koju se pesma prenosi do tebe, tvog znanja o toj kulturi, i tvog kategorijalnog i duševnog aparata. I muzičkog, naravno, uha i sluha.
Ako je drugo tačno onda prvo nije - SVAKO, ali baš SVAKO može razviti u sebi slikarsko majstorstvo samo ako poseduje volju i želju i ima smisla da prepozna lepo ili ružno. Probaj, možda samo nisi otkrila svoju tehniku. Ne umem ni ja da radim akvarele i gvaš, a dosta teško se snalazim i sa uljima - a opet sam likovni umetnik i uspešan u onom što je moja najjača strana.
Nije baš tako. Zanatsku vještinu možda da, (a i to je pitanje), a majstorstvo teško. Ja znam već u osnovnoj školi je postojala velika razlika između onih koji su znali da crtaju i onih koji nisu. Ja sam spadao u ovu grupu što nisu. Mada kad bi se baš, baš potrudio (rijetko) iznenadio bih sebe time da crtež može i da mi ispadne prilično dobar. Ali opet lošiji od crteža izvesnih Velje i Maje koji su "znali lijepo da crtaju".
Jovo, imaš neophodan uslov u mojoj rečenici
samo ako poseduje volju i želju i ima smisla da prepozna lepo ili ružno
Čime se sad bave Velja i Maja?
Nemam pojma, ali znam da nisu slikari.
samo ako poseduje volju i želju i ima smisla da prepozna lepo ili ružno
Jašta, pa evo imam i ja volju i želju da se ovaj ovde radijator pretvori u milion dolara, pa neće.
Jašta, pa evo imam i ja volju i želju da se ovaj ovde radijator pretvori u milion dolara, pa neće.
Nemoj da brkaš umetnost sa mafijaškim iznuđivanjem :)
Bruce, zašto ovo vrijedi SILNE pare:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/57/Malevich.black-square.jpg
Jašta, pa evo imam i ja volju i želju da se ovaj ovde radijator pretvori u milion dolara, pa neće.
A imaš li talenta za magiju i teoretskog magijskog znanja?
A imaš li talenta za magiju i teoretskog magijskog znanja?
Pročitala sam svih sedam delova Harija Potera.
Jovo, Maljevičev crni kvadrat je deo ruskog umetničkog nasleđa i simbol preokreta u umetnosti celog sveta. Za šire objašnjenje ti je potreban istoričar umetnosti, ali da kažem samo da je u domenu slikarstva, ova slika ekvivalent Mona Lize ili Gernike...
Nema nikakve veze sa samom slikom, danas može bilo ko da namaže crni kvadrat na platno, ali u to vreme je to bio ekvivalent čeličnih muda...
Bruce, zašto ovo vrijedi SILNE pare:
Zato što je zen. Da si ti to uradio, ne bi bio zen. Ali pošto je to uradio sensei Kandinski, to je zen. Ta slika je po meni jedan koan, i to genijalan.
Evo banalan primer http://en.wikipedia.org/wiki/Gutai_group ovi ljudi su radili ono što ja sada radim, ali su počeli 1954. - 46 godina pre mene. Nema toga što ja mogu napraviti, a što bi materijalno vredelo više od njihovog rada. Inače, imao sam sreću da uživo gledam i upoznam jedinog preživelog člana te grupe :)
Maljevič, a ne Kandinski. A šta je koan?
Nema nikakve veze sa samom slikom, danas može bilo ko da namaže crni kvadrat na platno, ali u to vreme je to bio ekvivalent čeličnih muda...
Ako ćemo o čeličnim mudima, da li bi sad Lejdi Gaga postala vrhunska umjetnica, ako bi održala koncert potpuno gola! Možda je Jelena Karleuša zaista najveća naša estradna umjetnica jer pomjera granice. Ne libi se da ima pjesme sa tekstom poput ovog
Ajmo nos uz nos,
ajmo nos uz nos
zene sa zenama,
muskarci sa muskarcima
kurve s kurvama,
klinke sa matorcima.
Sodoma, Gomora
Sodoma, Gomora
Sodoma, Gomora
Sodoma, Gomora
Sodoma, Gomora
Tu devicama nije do cednosti
tu blicevima nije do svetlosti
tu sve pocinje na slovo J
je je, je je, ja...
Tu Ruskinjama nije do Putina
tu se pije Kristal sa butina
samo za one iznad dvanest godina
je je, je je, ja...
REF.
Eja, eja, pusta anestezija
eja, eja, jos malo bih dodala
eja, eja, stize anestezija
eja, eja, u paklu smo ti i ja.
Tu devicama nije do cednosti
tu blicevima nije do svetlosti
tu sve pocinje na slovo J
je je, je je, ja...
Tu Ruskinjama nije do Putina
tu se pije Kristal sa butina
samo za one iznad dvan'est godina
je je, je je, ja.
Gdje je granica između eksploatacije i šokiranja radi šokiranja, i istinske avangarde i pomjeranja granica?
Gdje je granica između eksploatacije i šokiranja radi šokiranja, i istinske avangarde i pomjeranja granica?
Imaš link na mom profilu, sve to sam mogao raditi i potpuno go, ali onda bi obezvredio sav svoj rad jer bi tipovao na kartu golotinje umesto umetnosti. Inače, evo ti definicija koana :)
Delo nije delo samo po sebi, delo je i ličnost i biografija autora.. Ko što Brus reče, da je onaj kvadrat nacrtao neko drugi, on više ne bi vredeo..
edit: Drugo, pesme Jelene Karleuše ili Lejdi Gage ne pišu one same, već neko za njih.. I zna se šta je cilj takvih "pesama".. I svakako su daleko od poezije.
Maljevič, a ne Kandinski. A šta je koan?
Lapsus. Koan, zen zagonetka koja ističe nedostatnost i manjkavost logičkog mišljenja, recimo. Da je gornje stihove napisao Branko Radićević, to bi bilo šokantno. Onda bi to mogao da staviš u kontekst njegovog stvaranja i škole kojoj pripada, i označavalo bi preokret. Ovako, ništa. Bulažnjenje.
