Hipotetičko pitanje: Da svako ima sav novac na svetu, ili da ne postoji novac kao pojam, da imate neograničeni priliv osnovnih i više od osnovnih stvari za život, tako da zadovoljite sve primalne potrebe (i više od toga, da ako sve uradiš da se osećaš prazno), kojom profesijom bi ste se bavili 8 sati na dan?
Samo je zahtev, da morate nečim da se bavite, nekim "poslom", 8 sati na dan, do kraja jebenog života i novac više nije faktor. Ostatak vremena provodi kako ti volja...
Koji bi to posao bio, da vam ne bi bilo teško da ustanete ujutru? Dobro razmislite, pošto dosadi skoro sve osim par stvari koje stvarno voliš.
Imao bih svoju gostionu na nekom prometnom mjestu. Pošto bih imao neograničena sredstva gruvo bi happy hour nečega malo malo. Ipak to je posao za najmanje 16 sati dnevno.
Kad sam kod osmočasovnih poslova, vjerovatno bi me zanimala biblioteka, ili direktor nekog javnog preduzeća. Ipak, ako bih imao bilo kakav posao posle kojeg ne moram da se brinem o njemu kad dođem kući nego da radim što me volja. Isto tako, jako važno bi mi bilo da mogu da zakasnim na posao ili da ne dođem, a sutradan da odgulim duplo.
Luks Učitelj Cepao drva, radio stolariju, pekao rakiju i bavio se pčelarstvom. Ovo su zanimanja koja mi duš'cu opuštaju.
Zamisli da svaki dan cijepaš drva. Ruke ne bi osjećao, oči bi ti otekle k'o pupak i vjerovatno bi pobudalio i znao bi napamet šampionski sastav Brotnja iz Čitluka. Stolarstvo mi se čini OK.
Pa jesi, i ja redovno cijepam drva svake godine, ali da stalno to radiš... Doduše, i pečenje rakije je sezonski posao, valjda si i ovo računao tako. :)
Nešto kontam, stolarstvo je baš jebački posao. Gotiva, majke mi.
Kad god dolazim kući na odmor, natempiram da majka tad kupi drva, pa ja to cepam. U srednjoj sam za pare drugim ljudima cepao drva. To mi sport omiljeni, još tranzistor iznesem, pa kad se umorim ona kafu i rakiju donese. Mecedina za dušu, a i radiš nešto korisno, pa eto. Dok se nisam počeo baviti telektualnim poslovima, nem sam bio čigra, em za nikakvu neurozu i boleštinu nisam znao.
Znaš da je Michael Schumacher jedno vrijeme to praktikovao? Ne znam da li i dalje to radi.
Naruči kamion bukovine, ali da su kladići lijepi, bez guta i hopa cupa, udara lola dok se ne umori. Kad crkne, dođu ljudi, pokupe drva i noga. Može mu se.
Pa bre... Sa parama bi uradio neke stvari, vise bi se malko putovalo i tako, ali sad razmisljam, nista ja u sustini nebi menjao sa onim sto vec radim. Verovatno bih pokusavajuci samo zasrao.
Otvorila bih restoran kao Džejmi Oliver, bila omiljena kao Rudolf Van Vin, pisala bih recepte za ljude srednjeg i nižeg staleža, kuvala za poznate i zgrnula pare hehehe, imala bih svoj vinograd, pisala bih romane kao Dostojevski, pravila bih grnčariju i slikala kao Leonardo Da Vinči. :) btw, nosila bih šešire kao Isidora Bjelica :)
Voćarstvo i obrada stolarije, mada ovo drugo mi ne ide od ruke , pokušao me did učiti da pravim kosišta i odusto čovjek, kaže :"Sine, za tebe samo knjiga i metaniši nad njom, aj sad naspi didu jednu ljutu".
чувао бих овце... најготивнија стварчица на свету. заседнеш, смоташ дуван, пустиш радета јоровића, причаш са кером и гледаш их како пасу... најготивнија ствар на свету...
Ja bi vozio kamion, nekako me onaj dizel zvuk motora opušta. Lepo osam sati vozim, pređem pola države, svako veče spavam u drugom mestu, pijem u drugoj kafani, jedem drugi roštilj. Svakih par dana u drugoj vremenskoj zoni. Nikad ne bi dosadilo.
Verovatno je vec bilo, ja bih se bavio nekim sprdnja poslom tokom kojeg bih proputovao ceo svet. Nesto tipa Ber Grils, samo sto ne bih bas da jedem ona govna i da budem toliko poznat siroj javnosti i zeleo bih da to nisu samo zabiti vec i velike svetske metropole itd. I pisao bih uz to, dakle nesto tipa putopisac samo opustenije.
Ne bih pristao na takav život jer je smor. Svi osam sati dnevno, ceo život poslovi su smor. A naročito mi ide na kurac "Rad ispunjava čoveka". Čoveka ispunjava izdrkavanje u galijani stilu. Rad ispunjava Japanca možda, čoveka ne.
Razmišljao sam nekih sekund-dva da otvorim temu posao iz snova al aj rekoh da ne zagušujem forum. Dobar dečko, šta ću.
Ja bih volio da se bavim puštanjem muzike. Ne kao didžej, ne, mene to asocira na elektronsku muziku koju ja ne slušam. Jednostavno me gitarska muzika radi. Smatram da imam sluh za ono što bi neki rekli dobru muziku, neki hipstersku, neki pak bučno i 'šta-je-ovo' (ljudi navikli na lagane melodije i patetičnu jeftinu poetiku) a meni je najbitnije da muzika piči i i dlake se kostriješe po tijelu u dosluhu sa žmarcima. Želja mi je da posjedujem svoju radio stanicu. Ako je ikad imadnem ne ispunjavam muzičke želje jebiga. Ne interesuju mene velike pare, život je prekratak a muzike je previše, treba se toga naslušat.
