Hipotetičko pitanje: Da svako ima sav novac na svetu, ili da ne postoji novac kao pojam, da imate neograničeni priliv osnovnih i više od osnovnih stvari za život, tako da zadovoljite sve primalne potrebe (i više od toga, da ako sve uradiš da se osećaš prazno), kojom profesijom bi ste se bavili 8 sati na dan?
Samo je zahtev, da morate nečim da se bavite, nekim "poslom", 8 sati na dan, do kraja jebenog života i novac više nije faktor. Ostatak vremena provodi kako ti volja...
Koji bi to posao bio, da vam ne bi bilo teško da ustanete ujutru? Dobro razmislite, pošto dosadi skoro sve osim par stvari koje stvarno voliš.
no, nazovite me "idealistom", "nepopravljivim optimistom", "nerealnom" ali.. zar je toliko teško baviti se poslom koji je po vama idealan? da li je život toliko sranje da od svoje 15/18-te moraš da učiš ono što te ne zanima, da bi kasnije oko 25-te počeo da radiš nešto što ti je do jaja dosadno? ili pak učiš ono što ti je kul, ali nema posla?
ukoliko niste ograničeni "početnima kapitalom" ili parama uopšte da započnete taj posao koji želite ili je pak zarada mizerna pa nemate za 'leba.. onda ne vidim poentu ove teme :)
e, al fora je da kao sto ti imas sve, tako i svako oko tebe ima, tako da nisi nesto posebniji ni mocniji od drugih... samo je fora da nadjes nesto sto ti ne bi bilo dosadno da radis :)
E onda bih verovatno prislonio cev uz slepoočnicu i pucao sebi u glavu.
Letos sam raspravljao sa par drugara na sličnu temu. U uslovima kakve si postavio, verovao ili ne bio bih prvi srpski somalijski gusar. Napravio bih neko hiperspejs neranjivo čudo koje može i da plovi i da leti i da zaroni, ubacio u njega 17.000 svakoraznih divljaka kao posadu i dao im dovoljno novaca da me ne ubiju u kakvoj pobuni. Onda bih terorisao sve što mi ide na kurac, pljačkao, harao i odvodio u roblje.
ukoliko niste ograničeni "početnima kapitalom" ili parama uopšte da započnete taj posao koji želite ili je pak zarada mizerna pa nemate za 'leba.. onda ne vidim poentu ove teme :)
poenta ove teme je da se zamislis cime se bavis i cime bi zeleo da se bavis. onog trenutka kad ti na poslu najlepsi trenutak bude kad se uplacuje plata, vreme je da menjas. imas foru do cirka 30. 35. godine da ukapiras gde si i gde bi hteo da budes, sto je valjda dosta vremena.
Verovatno bih vodio tužan život vlasnika radnje za prepariranje životinja i celodnevna misao koja bi mi okupljala mozak bi bila kako da sam sebe u DIY varijanti prepariram. Jednog dana bih čak i uspeo. To bi bio kraj za mene.
Na mom poslu ne radim apsolutno ništa, a ne zaradjujem tako loše. Ostavlja mi prostora da pišem, čitam, gledam tv i blejim ovde sa vama. Za sada ne menjam :)
poenta ove teme je da se zamislis cime se bavis i cime bi zeleo da se bavis. onog trenutka kad ti na poslu najlepsi trenutak bude kad se uplacuje plata, vreme je da menjas.
Ja sam u jednoj knjizi (Filozofija rada - Lars Svendsen) pročitao sledeće: prvo da svaki posao ima unutrašnju i spoljašnju vrijednost. Unutrašnja je zadovoljstvo samim poslom, to koliko nas posao ispunjava. Spoljašnja je pare i status koji dolaze uz taj posao. Pri izboru posla treba dobro odvagati obe vrijednosti. Drugo, da je pretvaranje onoga što najviše volimo da radimo u profesiju mač sa dvije oštrice. Jer čim za nešto počnemo da budemo plaćeni, ljubav se pomalo gubi, najomiljeniji hobi i najveće interesovanje postaju samo obaveza. Tako je on rekao da je obožavao filozofiju, ali kada mu je ona postala profesija, značajno mu se smanjio stepen uživanja u istoj. Onda je rekao da je "sreća što je pronašao druge hobije".
Tako da, lijepo je raditi ono što volimo, ali možda nije najmudrije ni nastojati da se neko naše najveće interesovanje pretvori u profesiju, niti fokusirati se samo na unutrašnju dimenziju rada.
Mnogi entuzijasti za neku oblast neće da postanu profesionalci, baš zato da ne bi sebi upropastili najdraži hobi pretvaranjem istog u posao.
U tim uslovima (da imam šta mi srce ište, svi oko mene isto, bla, bla ...) verovatno bih postala plaćeni ubica. Da opet dovedem stvari u red. Šta ću kad me onaj gore nije obdario moralom, ali jeste dobrim vidom i sigurnom rukom. Pošto mi kinta ne bi bila primarna, davala bih gratise (2 za jednog) i bila bih u situaciji da odlučim koji posao ću da prihvatim a koji ne. Plus bih proputovala i videla sveta.
Šta ću kad me onaj gore nije obdario moralom, ali jeste dobrim vidom i sigurnom rukom.
Khm.
Bio bi gradonačelnik nekog manjeg gradića. To me kontam ne bi nikad smorilo. I doveo bih Moniku Beluči, Alisu Milano i sve ostale prepičke da im pokazujem grad, jer sam tako u mogućnosti.
Razmišljao sam nekih sekund-dva da otvorim temu posao iz snova al aj rekoh da ne zagušujem forum. Dobar dečko, šta ću.
Ja bih volio da se bavim puštanjem muzike. Ne kao didžej, ne, mene to asocira na elektronsku muziku koju ja ne slušam. Jednostavno me gitarska muzika radi. Smatram da imam sluh za ono što bi neki rekli dobru muziku, neki hipstersku, neki pak bučno i 'šta-je-ovo' (ljudi navikli na lagane melodije i patetičnu jeftinu poetiku) a meni je najbitnije da muzika piči i i dlake se kostriješe po tijelu u dosluhu sa žmarcima. Želja mi je da posjedujem svoju radio stanicu. Ako je ikad imadnem ne ispunjavam muzičke želje jebiga. Ne interesuju mene velike pare, život je prekratak a muzike je previše, treba se toga naslušat.
