Vaši najveći blamovi

Evo teme u kojoj cete moci opisati svoje blamove pa da vam se svi lepo zajedno smejemo.

Ja krecem prvi.

2000 godine radio sam kao pomocnik podrumdzije u manastiru Hilandaru i jednog dana su manastir posetile ruske vladike, njih tridesetak. Mene su zamolili da im pokazem podrum, sto je bio skroz blesav izbor, jer niti ja znam ruski niti oni znaju srpski. Vodim ih ja po podrumu, pokazujem im burad i rukama i nogama objasnjavam sta ima u njima i koliko toga ima kad jedan od njih stade ispred mene i poce da se krsti i klanja do zemlje i gledajuci u mene radosno povika "Eta car, eta car!"

I njegove kolege stadose da slede njegov primer, klanjaju i krste i govore "Car, eta car"

Ja sam dodirnuo palcem kaziprst i sve ih tu na licu mesta blagoslovio nacinivsi znak krsta u njihovom pravcu. Oni me pogledase kao da sam lud, jer taj pokret sa palcem i kaziprstom je rezervisan samo za njih, za vladike i svestenike.
Tu ja shvatih da je izgleda rec o zabuni i da oni ne zele da ja budem sledeci ruski car kao sto sam ja u prvi mah odusevljeno poverovao. Okrenuo sam se oko sebe i odmah iza svog levog ramena videh ikonu poslednjeg ruskog cara, Nikolaja Romanova.

Trebalo mi je oko pola sekunde da shvatim kakvu sam glupost napravio i da pobegnem u svoju sobu i zakljucam se. I nisam izlazio odatle sve dok ruske vladike nisu otisle iz Hilandara.

e ovako pebacujem se ja neki dr faks i odradila razliku predmera, podnjela zahtjeve potvrde ma sva cuda i sad sa svim tim dolazim u st sluzbu. zena koja uzima tu svu moju dokumentaciju, onako fina gospodja, mala, slatka ali vidi se ozbiljna zena, daje mi papiric na kome pise broj npr. 2258866 i ispod broja pise st sluzba i kaze mi u utorak. i ok, ja kontam to br mog dokumenta, i trebam doci u utorak da vidim da li je moj slucaj rijesen.
i tako ja dodjem u utorak:
-dobar dan, ja sam ta i ta, rekli ste mi da dodjem u utorak i da vam dam ovaj br da vidite da li je moj slucaj gotov
a zena me pogleda kao jadnicu neku i kaze
- da devojko dala sam vam br tel st sluzbe da me nazovete u utorak
ja gledam nju ona mene, ona jedva suzdrzava osmijeh, a ja plavusa iz bosne propadam u zemlju
i sto je najgore imala sam jos 10000 blamova pred tom ribom iz st sluzbe, ubjedjena sam da ja tu neka visa sila upletena :))))

Пре једно три дине, блејим ја на штајги у крају са ортаком, чекамо бас за Борчу, а једно десетак метара од нас стоје две доста добре раве, пар година старије рекао бих, а можда и не, у ствари није ни битно. И тако нас двојица жустро расправљамо неку глупост у вези Бетмена, шатро да ли је готивнији Раз ал Гул или Доктор Стрејнџ и да ли је Бетмен јебо Оракл иако је у инвалидским колицима, тај неки рад, и одједном извалим да се једна од тих риба нешто осмехује. И ја као који курац се ова смеје, и наставим да бацам ту елитну 1337 спику, после пар минута поново погледам у њеном правцу и она ми опет баци поглед у фазону „Приђи, маму ти јебем ону мутаву крњачку!”, и ја опет не извалим и окренем се што је најјадније и наставим да пенушам о јебеном Бетмену. И онда ми се упали сијалица, ал тад је већ било касно, јебига. Чујем је како ортакињи каже: „Каква сељачина!”, буде ми до јаја непријатно и кажем овом мом индијанцу који ништа није ни приметио да одемо једну штајгу пешке. И одемо. И у курац! Каква чка, рођаче, ау! Дао би јој да ми пиша по фаци. Никад ово себи нећу опростити.

П.С. Бетмене, знаш да те волим, али јебем ти матер ону мртву изрешетану!

Baldure, isto ko ovaj Prank, riba oce, a ti nista. Poucen vasim iskustvima, bacam se na svaku ribu u busu koja me makar slucajno pogleda, jebes ti to, da ja propustam prilike!

Тако треба, Чаки, зубима у месо!

Pa da bre, šta se smeška i pogleduje ako neće da se jebe?

LUDI CAK
Baldure, isto ko ovaj Prank, riba oce, a ti nista. Poucen vasim iskustvima, bacam se na svaku ribu u busu koja me makar slucajno pogleda, jebes ti to, da ja propustam prilike!

JOŠ NISAM OPROSTIO SEBI! To ti je najbolja opcija. :)

Значи трафиканткиња ми се осмехује јер хоће да се јебе, а не јер сам јој дао ситно?

Kiflo, naravno, evo ja u mojoj zgradi u prodavnici već planiram da zaskočim jednu, ne da se osmehuje, nego priča sa mnom ko da se znamo, sve se šali i smeje.

Продавнице су друго, имаш бекстејџ где можеш да је скинеш. Где ћеш трафиканткињу да јебеш, иза кестена?

Беше то скоро, договорило се друштво да изађемо негде колективно, и где ћемо - тзв клуб "Циклон". Е, обзиром да тамо никада нисам био до тада, нити сам имао представу где се налази, као и још неки који су ишли, требало је да се нађемо код студентског парка. Како живим на сат времена и јаче од центра, наравно, по неком неписаном правилу, стигнем први. Кроз неко време окупио се већи део "екипе", али су неки инсистирали да сачекамо све. И чекали смо, неко време, док један друг није почео да спопада друге да кренемо. Нико није хтео, а мени више није било до блејања на аутобуској станици, тако да нас двојица кренусмо у тај "циклон". Пратим ја њега, идемо, запричасмо се успут...потраје та шетња добрих пола сата, да би се на крају нашли у неком ходнику (не, не мислим на тунел) преко пута Дома омладине. Е, ту ти ја застанем у тренутку, почнем да се осврћем, реко' где је то кој курац, нема никога. Стао и овај махер, гледа ме као идиота, и креће:
- Шта си стао бре?
- Де сад?
- А?
- А бре, де идемо?
- Па у циклон, соме. Где си ти кренуо?
- Чекај, ти знаш где је то?

Почесмо се смејати онда кад смо схватили, шта ћемо друго, будале. Још већи блам је био објаснити овима да смо пола сата пратили један другога.

Dugo se nisam viđala sa jednom drugaricom pa smo se skoro srele i sad treba da ja odem po nju ispred njene zgrade (u istom naselju živimo). Kako sam se našla u njenoj ulici, gledam sve zgrade su iste. E sad koliko me sećanje služi znam da je njena zgrada kod krivine puta i ja raspalila ka zgradi misleći da je njena, dolazim do ulaza, vidim neko malo mače i tu ja počnem da je mazim i uzmem je u naručje pa krenem uz stepenice. I dalje držeći mačku u naručje, pokucam ti ja na vrata i u isto vreme kako je neka žena otvorila ja reče: Vidi šta sam donela. I tu ja ustuknem i uz blagi osmeh pitam: Da li je tu Anđa? a ona mi kaže da ona tu ne živi. Ja postiđena reče: Izvinjavam se. i odem i dalje držeći mačku, kad začujem iza sebe: I spustite tu mačku, ona je naša. Ja u zemlju da propadnem. Posle par sekundi smo se videle jer ona živi u zgradi pored.

Vucica hahahahahahhah ali dobro, desava se

Aj da se to desilo danju, nego noću oko pola deset. :(((

Pa dobro, nije toliko strasno :/

A i to što kažeš. Mogao je neki čiča sa puškom da mi otvori vrata. :))

Jedno veče vraćam se ja kući, bilo nekih 12,1 sat noću, puste ulice, žive duše nema. I sad mene mnogo žuljale patike, izujem se ja, stavim slušalice i krenem da se gubim po ulici, kontam nema nikog. Mučili me žuljevi, pa mi bilo lakše da trčkam, tako da sam na kraju skakutala u ritmu mjuz'ke. Prolazim pored jedne pekare, bilo mi čudno što nije svetlo upaljeno, uvek u to doba rade. Ugasim muziku i čujem kako neko umire od smeha. Njih desetorica sede u dvojištu pekare i plaču od smeha. Obula se odmah, dva koraka prešla kad vidim u susednom dvorištu neki ljudi sede i gledaju me k'o Sotonu. Do kuće sam čula smeh.
Prošle jeseni krenula ja u školu i prolazim pored nekih likova što su postavljali neke cevi, među njima neki lik što je stalno mračio kad prođem, dobacivao nešto i tako... Napravim se ja neko mudo, uzmem telefon, blenem i molim se da me nije primetio. I tu zapnem za jednu zalutalu šipku i prospem se po dužini. Da, premetio me je, i on i još njih sto. Proplakali su želudačnu kiselinu koliko su se smejali.
Ima i gorih, al' me sramota i da mislim o njima.

Jao, ja sam ove godine bila jednom izašla na ispit, onako turistički da bih videla kakva pitanja dolaze u obzir. I sada su mene ubacili u učionicu gde je dežurao jedan asistent iz tog istog predmeta, ali dvojke, koji nije predavao na kecu, ali ipak je bio deo katedre. I sad smesti on mene u prvu klupu, a klupa bila skroz plava od puškica iz nekog šlj predmeta (kod nas apsolutne šanse nema da nešto prepišeš iz težih predmeta) i ja sam mu se javila da vidi da to nisu moje puškice. On kao pogleda i kaže OK, ali vidim ja tokom ispita je on ipak bacao oko na mene da nešto ne prepišem. I sad ja se vrpoljim, em mi neprijatno, em nisam znala i namučih sebe da ostanem bar sat vremena (ispit je trajao dva sata)... I na kraju nisam više mogla i ja ustanem i predam mu rad. Sve su oči bile uprte u mene. Ja da umrem od srama, jušnem po torbu i na pola puta me on zaustavi i kaže: ''Čekajte, koleginice, niste se potpisali na drugi papir!'' Tu sam htela da umrem... I ja se potpišem i uzmem da tražim torbu i ne mogu nikako da je nađem. Neko nabacao stvari preko... I čujem ga tiho: ''Je l' vam treba pomoć?'' Umrla sam od srama. Na kraju sam izvukla torbu, a nije bila zakopčana i sve mi je poispadalo... Brže bolje sam je pokupila i izletela napolje. Posle taj dan sam malo odsedela u kafiću i onda se tek krenula da vraćam kući peške sa drugaricama. I sad mi nije bilo zanimljivo šta su pričali, o nekom ispitu koji sam ja dala, i onda sam gledala neke kao mrljice krvi, zurila u beton, nisam dizala glavu, ceo put su nas pratile te mrlje. I na kraju stale kod neke fabrike i ja iz zezanja uzviknem: ''TO MORA DA JE BIO ZLOČIN IZ LJUBOMORE!'' i samo čujem njih ''Dobar dan.'' u isto vreme kad sam ja to viknula. Kad sam se okrenula, videla sam leđa tom istom asistentu. Sledeći dan je izašao raspored vežbi za dvojku. Naša grupa je bila kod njega na vežbama. Epski blam!

Meni jednom ispalo jajO na skolskoj preCtavi.

A glumijo sam Romea. Imali smo one pederske zvonarice kurce palce, zapeo sam na nogavicu, prosuo se, pocijepao zvonarice, i nekim cudom su pukle i kojd jajoa, koje je, blentavo kakvo jeste, progledalo vani da vidi publiku. U publici muk i nevjerica. Potom aplauz.

Ne znam zasto, aplauz mi nista nije znacio.

Nači ja četvrti srednje, imam kontrolni iz Biologije, profesorka Viktorija Šarčević stvarno fina i mila profesorka tipa ove gore. Počinje test, a ja sjedim sa dva lika, prepisuju oni, ja nema šanse, taman kontam opet dobih jedan, kad ono njih dvojica počeše priču, ja se nategnem da prdnem, da im smrdim malo, kontao da pustim tihavca, kad ono kurac, koliko sam prdno o'skočio sam od stolice. Narod oplak'o, a ja izbačen s časa. Jebomater kol'ko su me prozivali posle.

STEVAN NE MORALIŠE ON SAMO ISPRAVN0 RAZMIŠLJA I UKAZUJE NA PROPUSTE M0DERATORA SAVETUJE NAS D0BRONAMERNI KRITIČAR VELIKI PRIJATELJ SVAKA ČAST TI SI NAŠ JELKO KACIN

Gonite se u kurac moroni. Ajde mrš u Milov čmar paninaro, a ti Bob Rok idi drkaj ćaletu komunjari.

LUDI ČAČE NEM0J MI DIRATI U PORODICU STVARN0 NIJE U REDU. IPAK TREBAM0 POSTAVITI GRANICU PREKO KOJE SE NE SME IĆI, A TO JE UPLITANJE PORODICE U MEĐUSOBNE PREPIRKE.

Ne seri.

nemoj da se nerviraš, Čak, molim te.

боб роче, ти си један орангутан

Jebote jel baš moraš sve da ispamuješ. Što moraš da budeš debil ?? Aupičkumaterinu

боб рок срче сперму

NEĆU DA SE SPUŠTAM NA ČAKOV I YEAHOV NIVO JER BIH SA OVE VISINE SLOMIO VRAT.

сломио си врат кад си ми пушио курац говно једно малоумно

Апсолутна подршка. Панинаро, ево ја ћу да ти кажем, док си се понашао као мало сморени, можда помало и депресиван лик, и кад те је вређало све и свашта, био си ок, и оно, макар није деловало фолирантски. Скоро си почео да изиграваш лошег момка што у комбинацији са тим какав си изгледа патетично и смарачки. И приличан је блам. Не знам, последњи пут кад сам био на сајту, препуцавао си се са људима, али јебига, то делује трагично јер ти јебено не знаш да се препуцаваш. У оној горе наведеној екипи ти си још и најбољи. Не желим да улазим у расправу са тобом, само ти кажем. Некако, то је најсмарачкија ствар када покушаваш да будеш "ин". Клиначки је и не приличи ти.

Боб Рок смара убитачно, јеботе, али није то због мањих казни за вређање, нашао би и онако начина да смара. Поента је да лик има испаде "духовитости" и њему је изгледа смешно што је "успешан спемер". Алтернатива је да је један од ученика Пазлове школе спемера и смарача са циљем да смарају што је по мени за бан. Јеботе, капирам ја све да људи имају узоре и све. Али само неке од њих треба затворити због тога.

Што се ВејвРајдера тиче, ни он ми не смета претерано. Капирам да је дериште, можда не по годинама, али свакако у мозгу. Некако, нормални људи уопште не могу да дођу до изражаја од тролова и спемера у покушају.

Сваку јебену тему су претворили у спем, који уз то није ни креативан. Шаблонски је и лако га је предвидети. Прозивке на нивоу cleverbota, чак и он има шири оспег фазона. И интересантнији је.

С једне стране, драго ми је због тога, јер сам у последње време баш ретко на сајту баш због таквих смарача. А са друге стране, криво ми је јер колико год дебила било у свакој генерацији, ова је најгора.

SANTJAGO NE BIH SE SLOŽIO. PAZI MI DAJEMO IZUZETAN DOPRINOS SAJTU. PIŠEMO DEFINICIJE, OSTAVLJAMO KOMENTARE, UČESTVUJEMO U KONSTRUKTIVNIM MULTIJALOZIMA NA FORUMU. NAMA JE CILJ DA SVAKOG DANA NEKOGA NASMEJEMO I AKO USPEMO U TOME, MI SMATRAMO DA JE NAŠA MISIJA USPELA.

Ти си ми мало чудан, некад умеш да будеш
незанимљив ко Боб Рок, а некад да заблисташ,
нарочито у тандему са Пезосом. Не знам што ти
озбиљно одговарам на овај шатро трол пост,
ели ето ти.

Hvala na odgovoru.
Ja znam kako se Bobo preziva, ako neko hoće da ga bije neka mi pošalje pvt.
Paninaro mi je isto što i Proviron. Valjda su crnogorci i imaju velike obrve.
Pazl ne znam ko je.
Mene su svojevremeno trajno banovali što sam Kurdu rekao da idem na okupljanje i poslao mu klip Dragorada "Da znaš kako momci jebu".
Ovo danas nema zakona nigde.

Moj prvi blam je što sam u prvom razredu plako što sam morao da plešem sa nekom debelom tad jer nisam smeo da pitam lepoticu Milicu da plešemo.
Nju uzeo neki slinavi.

Ne znam jesam li pricala ovo. Ne bi me cudilo da jesam.
Nego, imala sam tada mozda deset godina. I pred roditeljima, komsinicom i bracom koji su stariji od mene sam pricala sledeci vic:
Pricaju Mujo i Haso telefonom i pita Mujo: Sta radis? Ovaj odgovara: Evo skuvo kafu pa kafenisem. Ti? Mujo: A ja skuvo caj od nane pa onanisem.
Meni je tu bila smijesna jedino igra rijeci. Ne sjecam se kako su oni reagovali.
Kasnije, kad sam shvatila te neke termine i kad sam se sjetila da sam ovo pricala, bilo me je blam onako za sebe. Oni su vjerovatno zaboravili. A mozda nijesu?

vesnam ti si jedna velika, simpatična, stidljiva, dobrodušna slatkica :)

2 fejla u jednom danu

u prvom srednje ja i ortak pobegli sa casova i otisli u obliznji blok
tu smo videli dva lika nasih godina koji igraju basket
usli smo da odigramo protiv njih 2 na 2
odvalili su nas
pitamo ih gde idu u skolu i pokazu nam na skolu pored
kasnije mi ortak kaze ,,brate to je gundulic b,,
za one koji ne znaju,ivan gundulic be je osnovna skola za mentalno zaostalu decu
a delovali normalno likovi
jedino mi bilo sumnjivo kad sam jednog od njih pito odakle je,a on mi reko ,,ne znam,, lolo

tog istog dana,nekih 5,6 sati posle idem s ortakom iz kraja do trafike
na putu do tamo ispricao sam mu to sto se desilo
kad smo stali tamo u red dok me je on tovario za to,ugledam vrhunsku zategnutu bulju osobe naslonjene na frizider za sladolede kako cita novine
ja reko ,,brate,vidi BULJU,, kad ono okrece se neki nosati ogavni LIK
jedan biciklista prsnuti u onom biciklistickom odelu

олололо

Na terasi jednog kluba vidim ja moju poznanicu i nekog lika. Kontam ja ma to joj je drugar. I pridjem ja njoj, i krenem da bacam neku spiku, i pričamo mi 5-6 minuta samo ovaj lik pored kaže: E ćao brate ja sam Vlada. Ja ni ne pogledam u njega i kažem važi Vlado (kako džiberski s moje strane) i nastavljam spiku, a on opet: ne ne brate, nisi me ukapirao ja sam vlada i ja sam njen dečko. ja gledam u njega, gledam u nju, mislim se neće ti ta fora proći frendzoned pičko i kažem: aj poljubite se onda. i oni se poljube. Mene živi blam jede, hoću da propadnem kroz onu terasu, oni se smeju, i kaže mi lik, ma opušteno brate, nema veze ti si legenda

Došao ja s posla vidim došao neki gost a meni se žurilo, trebao da pođem s drugom neđe i ja uletim na brzinu u wc da izvršim fiziološke potrebe i da operem zube na brzinu jer nisam htio da se javljam i uglavnom ja u wc-u sedim na šolji, ustajem pošto izvrših broj 2 da ispljunem jer sam u isto vrijeme prao zube kad otvaraju se vrata a s druge strane rođaka od 15-16 godina sa sela, meni gaće oko koljena a kudrovo mi međunožje. ne uspjeh ništa da kažem jer mi bjehu puna usta kaladonta a i šta bih rekao u toj prilici, samo sam joj polagano okrenuo manje rutavu guzicu a ona je pokunjeno spustila glavu i zatvorila vrata. Drugu kad sam pričao crkao je od smijeha. Zaključavam se i kad sam sam u kući u wc-u al zaboravih od brzine.