Dučićevu knjigu Blago Cara Radovana sam pročitao ne mogu reći koliko puta. Čojek je i preldžija i gospodin, a bome i jebač. Eto da budem i ja hipster: stvarno je greota što je za ime Jovana Dučića otvorena tema sa ovakvo šuntavom svrhom. Pu, jebem ti i žgadiju!
читали површно кад нисте укапирали да је шовиниста, мизогонист и нацист и кад вам се свиђа толико да га браните.
Sve ovo što si rekla ja bih nazvao drugim imenom. Kad tumačiš reč šovinista, bilo značenje za ženomrzačke (evo odmah da obuhvatimo đuture i mizoginiju) ili nacionalistične strane, ni jedno ne pije vodu - voleo je Srbe, ali je iz njegovog pera izašlo i dosta kritika prema Srbima, koje nažalost i dandanas važe,
"Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, i da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije, i, najzad proglasi svetiteljima svoje crkve."
Što je rekao za Nemce da samo gledaju da jedni drugima noseve poodsecaju, ili za bolesno ljubomorne Špance - to je i do danas ostalo tačno. Uvek posle par decenija u germanskom narodu se javi teški, iskonski nacizam i krvnička želja da ratuju, ma koliko da ih utučeš i sravniš sa zemljom. Takav narod, takvo podnedlje, takva krv, ma ne znam šta je - ali tako je - istorija nas uči tome. Dučić je bio srpski diplomata, i od njega se sasvim normalno da bude rodoljub i patriota. Tačnije da preformulišem - živeo je u dobu kad se naši ljudi nisu stideli time što su Srbi, i čak šta više - se roboljublje cenilo kao veoma vredna društvena osobina. (Jebiga, izgleda da je ta zapadna kampanja i hajka (sankcije da te izgladni, propadanda da ispere mozak) stvarno urodila plodom - isprali su nam svaki osećaj ponosa kao narodu i usadili osećaj stida prema sebi i svom poreklu). Ako poznaješ Dučićevu biografiju, jasno ti je da je bio svetski čovek koji je nekoliko decenija proveo na visokim međunarodnim diplomatskim pozicijama, tako da se može reći da je imao prilike da blisko upozna mentalitete raznih naroda.
Isto tako je i izneo mnogo lepih stihova prema ženama, i rečenica koje odišu istinskom ljubavlju i divljenju prema ženi.
"Žena u koju smo zaljubljeni, kao i sama ljubav, nije nešto što postoji van nas, nego je nešto što postoji u nama, i što je deo nas samih. Mi nekog ne ljubimo ne zato što tu ljubav zaslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi na tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje ga je ozarilo i izdvojilo od sveg drugog naokolo po zemlji."
"Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici; mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom; mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom."
A to za nacist - bogumi česta uzrečica nacionalno isprane spske omladine - kad odmakneš negde dalje od Srbije skontaš da su više od pola Evrope veći i nacionalisti i šovinisti i mizantropi nego što su Srbi u proseku, pa eto i Jovan Dučić kao srpski pisac. Stvarnost je jedno, a kurčevi letci LDP-a i američko sponzorisanih nevladinih organizancija nažalost sasvim nešto drugo. E, sad sa druge strane zdrava ljubav prema svojoj naciji je nešto sasvim sasvim drugo... Gde god da odeš, prvo ti gledaju pasoš i to što se prezivaš na "ić", pa te onda tretiraju shodno prema svojim predrasudama. Nije zapad nasmejana reklama za koka-kolu niti atmosfera Egzit festivala.
Ako zaboraviš ko si, svoje poreklo, jezik, kulturu, kako ćeš poštovati druge ljude, narode, vere, običaje? Ako ne ceniš svoje, ono za šta su ti preci izginuli, za šta su ti sunarodnici krv proljevali, kako ćeš poštovati i ceniti tuđe? E, moja isprana srpska omladino, dođe mi da zaplačem od muke....
