Мени Елис ин чејнс није смарачки од те сијетловске сцене, Прл џем и Саундгарден онако, а Нирвана смара. Додуше, мора се признати да имају пар култних песама иако их ја генерално не волим и чак ме и те песме смарају, али шта да се ради, нешто не достиже ниво култа захваљујући мом мишљењу о томе, него улогу играју други фактори.
Рецимо, на живце ми иде и РХЦП, пре свега јер ми не леже, а и додатно су ме разочарали након оног у Инђији, јебига, велики бендови тако не могу да се односе према публици.
Што се рока тиче, тешко да ће ишта ту достићи ниво култа, јер да би нешто достигло тај ниво, мора да има прилично велики број следбеника, а рок полако постаје споредни жанр по заступљености што је сморчина. Примарни су електро жанрови, који су такви да не могу да трају. Јебига, то је музика створена за дискотеке и траје до следеће избачене песме. Мјетал се копрца, можда и боље него рок, али и то је слабо. Треба ли напоменути да под рок подразумевам хард рок и евентуално блуз рок, а не онај геј поп рок и софт рок?