ISTORIJA-Najveće bitke ikada (po vašem subjektivnom mišljenju)

Ovde pišite o po vama najvećim bitkama u istoriji ratovanja, i o bitkama koje su vas najviše fascinirale dok ste čitali,slušali ili gledali o njima...

EDIT: Napišite i kratki ili duži opis te bitke,u zavisnosti koliko vas mrzi :)...

Evo ja da počnem...

Po meni jedna od najfascinatnijih bitki i jedna od najkrvavijih (pored Cerske i mnogih drugih sa kojima sam fasciniran),je pomorska bitka koja se desila u toku nacističke operacije "Rajnska vežba" u kojoj je 1941 potopljen ondašnji div i ponos Nemačke mornarice brod Bizmark i u kojoj je tokom 9 dana potere i borbi poginulo preko 3500 vojnika sa obe strane.

Inače Bizmark je u tom vremenu smatran,nepotopljivim i nepobedivim,što u suštini i jeste bio,o čemu govori jedna kontroverza koja ni dan danas nije razjašnjena,a to je da sve ukazuje na to da su Nemci sami potopili brod,kako on nebi pao u ruke Britanaca koji su se svim svojim silama stuštili na njega.

Takodje o njegovoj nadmoći govori i podatak da je potera za njim i potapanje trajalo više od 9 dana i da je u tih 9 dana pretrpeo na desetine napada kako Britanske avijacije tako i mornarice. Takodje fascinantan podatak o Bizmarku je to što je u toku tih 9 dana potopio do tada "nepotopivi" ponos Britanaca brod Hud,na kom je od 1400 članova posade preživelo samo njih troje! Dovoljno je reći da se sam branio, bez ikakve podrške trećeg rajha od stotine torpednih bombardera i pet bojnih brodova koji su udarali po njemu, ili jednostavno rečeno 9 dana je ratovao sam protiv gotovo kompletne britanske avijacije i mornarice,koja se u tom trenutku našla u Atlantiku.

Ova bitka me takodje fascinira zbog morala na obe strane,ni Britanci ni Nemci nisu posustajali do poslednjeg čoveka,o čemu govori sudbina posade sa Huda ali isto tako govori i činjenica da se posada Bizmarka borila na kraju bez kompletnog "rukovodstva" broda koje je izginulo u ranoj fazi finalnog okršaja i sa 80 posto uništenog oružija.

Sve u svemu žalosna sudbina tolikog broja ljudi i jednog takvog diva kakav je bio Bizmark,ali opet kako ja volim da kažem "da nema smrti i patnje,istorija bi bila najdosadnija nauka"...

Не квари ми доживљај.

Moram da budem i ja jednom Car, jebiga...

Немој и ти да шириш озраченост мајке ти.

Citat:Ja bih izdvojio bitku prilikom odbrane Beograda 1915

Iskreno moja najveća fascinacija je kompletan I sv. rat... To je bez pogovora... Od cerske bitke,preko Kolubare,do proboja Solunskog fronta ne zna se šta je od čega moćnije. A sama odbrana Beograda ne može se nazvati pravom rečju niti svrstati u da se grubo izrazim obične bitke poput gore navedenih,ja mislim da to spada u mitologiju Srba! Ta situacija,kada ti znaš da ćeš sto posto poginuti ili biti zarobljen,a opet jurišaš i ne predaješ se za mene je nešto izvan ljudskih granica... A jedna od još fascinantijih bitaka je Mojkovac!Mojkovac se takodje nikada ali NIKADA ne sme zaboraviti,Badnje veče i Božić kada su Crnogorski seljaci,jedva naoružani takozvanim kućnim naoružanjem,umesto da slave Božić,smrznuti i loše opremljeni jurišali na mnogo nadmoćnijeg protivnika... A sve to zbog čega?Zbog toga da bi sačuvali izmorenu srpsku vojsku u povlačenju. Dali su svoje živote da bi sačuvali živote svoje braće! Ko ikada pljune na PRAVE Crnogorce (NE MISLIM NA DUKLJANE),taj je zaboravio Mojkovac, a onaj ko zaboravi Mojkovac,zaboravio je ko je i šta je i zahvaljujući čemu je možda baš on danas živ i slobodan! Mojkovac će me uvek fascinirati, i verovao mi neko ili ne,svaki Božić zadnjih par godina, ja se setim Mojkovca i te situacije u kojoj su na taj dan bili ti seljaci! I u znak zahvalnosti u crkvi upalim sveću poginulima u toj bitki, možda će nekome to izgledati kao proseravanje, ali ja sam zaista zahvalan tim ljudima,jer je moj čukun deda bio u toj povorci koja se povlačila ka Solunu i smatram,da nije bilo nesebičnih žrtvi Mojkovca,možda danas nebi bilo ni mene a ni budućih pokolenja...

Па зар није код тог Ажинкура лонг бов одиграо кљчну улогу, и блато? Ови се заглавили а "мудоње" Еглези само сипали стрелама.

Pa da,zato i kazem da su engleze bogovi pogledali,kisa tukla danima pre toga,ovi se zaleteli sa teskom konjicom i trt milojka,u blato do struka i udri... A sto je najgore kaze da su se zaista davili francuzi u blatu koliko je to strasno bilo

The Fall of Cybertron, juče obrnuo, jebote, epska bitka.

http://24.media.tumblr.com/tumblr_m880dnLiFY1qizfmwo7_500.gif

Vatali su Englezi na sličnu foru Francuze i kod Kresija,
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0
pa potapanje Španske armade, pa Velington kod Vaterloa....
Englezi su imali tu neku žicu da budu tehnološki napredni, uštekani, taktičari. Ko na nas krene iz mesta je najebo. A Francuzi voleli da se junače.....
Ipak, Ažinkur je jedna od najvećih pobeda ikada....

Jebote a ja mislio da sam ja izmislio taki odbrambeni nacin ratovanja na medievalu :(
Naci sa 2 Servud Arcersa, 4 dismauntid najta i 3 longboumena sam jebao sve po spisku Svetom Rimskom Carstvu + francuskoj konjici, najvise zahvaljujuci kolcima i tome da sam bio na brdu..u svakom slucaju, mislim da francuzi mogu da se pale jedino onime kad ih je predvodila Jovanka Orleanka (imali su par pobeda ako je verovati filmu?). U svakom slucaju, svaka cast engleza, ali mi je mnogo krivo sto je izmisljeno vatreno oruzije, bitke su postale sranje, nije ti potrebna nikakva tehnika, samo muda da okines okidac i skines hrabrog vojnika koji stoji u prvom redu. Kurac cast, vitestvo i te stvari (verujem da nije bilo bas tako u srednjem veku, ali uvek sam voleo da se pretvaram da jeste, i uvek cu biti opcinjen tim vremenom) i bilo bi jebeno prekul da se negde napravi srednjevekovni turnir, samo sa ojacanim oklopima, tako da ne mozes da budes povredjen..

Svibore, ti li si? :)

Citat:nije ti potrebna nikakva tehnika, samo muda da okines okidac i skines hrabrog vojnika koji stoji u prvom redu.

Jebiga, tehnike ratovanja u tom periodu su zavisile najviše od efektivnog dometa puške, koji je u početku bio katastrofa mali, a oružije neprecizno. Kako se razvijalo, počele su da se pojavljuju i snajperske jedinice, odnosno prvi nekakvi specijalci. Sa druge strane, zamisli koje ti tek mudo treba da izađeš pred volej jebenih kuršuma. Kažu da je građanski rat, onaj američki, bio tako krvav jer je tehnika napredovala, a ratovalo se oldskul. Debili jesu, ali na kraju krajeva i WWI kad je počeo tako se ratovalo.

Hoću da kažem, dobar je Medieval ali ima nešto i u Empire-u. :)

Bilo kako bilo, evo neke zanimljive:
Kad su se Englezi zajebali:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B5

A i Ameri:
http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_the_Little_Bighorn

Američki Građanski:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B0

Kad su Francuzi bili muda:
http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Austerlitz
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%BE%D0%B0

Opsada Sevastopolja iz Krimskog rata, The Charge of the Light Brigade, Thin Red Line i te munje:
http://en.wikipedia.org/wiki/Siege_of_Sevastopol_(1854%E2%80%931855)
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Thin_Red_Line_(Battle_of_Balaclava)

Ako ćete Total War-ove, Shogun 2 i Medieval 2 su zakon, onda idu Rome i Empire.

Знам да није то тема али нисам могао наћи тему Историја - као таква.
Имам питање за вас па ако може неко да ми одговори. Да ли је у древној Грчкој постајало племе ЈАНАЈЦИ или нешто слично који су наводно осмислили концепт Тројанског коња и цијеле те идеје. Интересује ме фраза Јанајски поклон који се у суштини односи на ''говно упаковано у облику чоколаде''.
Ако неко зна, може и ПП.

Danajci. Ima poslovica: "Plaši se Danajaca i kad poklone donose", tako nešto. http://en.wikipedia.org/wiki/Timeo_Danaos_et_dona_ferentes

То Чаче, Кардашијанке те у курац љубе!

ono kad su pičke mandalorske napale republičke jedinice pa su Revan i Malak pošli ta vaćare džedajsku raju ne bi li im pomogli da jajare spucaju nazad gdje im je mjesto. rađena jedna strava video igra po tom događaju

Битка на Калки, увод у претварање Русије у монолски казаманат, што је Русима дало додатан подстрек да освоје цео Далеки Исток да не би њих освојио поново.
Ажинкорт и Крејси где су Енглези поубијали Француско племство без муке.
Малта коју су Јовановци задржали од много пута бројчаних Османлија.
Курск, јапанско освајање Сингапура, Солунски фронт и Галипоље...

Ajmo sad malo Napoleona: Bitka kod Lajpciga, takozvana ''Bitka Naroda''
Vođenaoktobra 1813 označava kraj evropske dominacije Napoleonove Francuske. Ustvari Lajpcig je ključni Napoleonov poraz, a ne Vaterlo kako se to obično misli, tu je definitivno slomljen kičma Carstva, Vaterlo je samo i definitivno sankcionisao ono što je već bilo odlučeno na ovom bojištu.
Bila je to do tada najveća bitka vođena u Evropi, i predstavlja konačan rasplet kampanje iz 1813 vođene na nemačkoj teritoriji. Osim Francuza, Rusa, Austrijanaca (što će reći i Mađara, Čeha i Južnoslovenskih naroda) i Prusa, u bitci su učestvovali još i vojnici iz Italije, Poljske, Švedske te brojnih nemačkih državica, otud i naziv ''Bitka Naroda''. Takvo nacionalno šarenilo na jednom bojnom polju pod dva različita barjaka neće se ponoviti do bitke za Monte Kasino 1944.
Nakon katastrofe u rusiji 1812 Napoleon je uspeo da obnovi vojsku do ukupne snage od nekih 700 000 ljudi pod oružejm, mahom novih regruta, mladića od 18-19 godina, posprdno nazivanih ''Marije Lujzice'' po Napoleonovoj ženi, austriskoj princezi, koja je u njegovom odsustvu potpisivala dekrete o mobilizaciji. Naravno nisu sve ove snage bile prisutne na bojištu kod Lajpciga, već je dobar deo bio raspoređen u samostalnim armijam pod komandom Napoleonovih maršala. Pod Napoleonovom direktnom komandom (Grand Armee) u samoj bitci učestvovalo je 150 000 Francuza sa 700 topova, 15 000 Poljaka, 10 000 Italijana i 20 000 Saksonaca, svega 190 000 vojnika. Osim nedovoljne obuke francuska vojska je patila od nedostatka konjice, tako neophodne za izviđanje u to vreme, usled velikog gubitka jahaćih grla u Rusiji.
Na drugoj strani nalazile su se snage Šeste Koalicije, nekih 430 000 vojnika, od toga 200 000 Rusa, 130 000 Austrijanaca, 80 000 Prusa i 20 000 Šveđana. Savezničke snage su bile podeljen u četri armije: armija Češke pod austriskim generalom Švarcembergom, armija šlezije pod Bliherom, ruska armija Poljske pod fon Bensingenom, i armija severa pod bivšim Napoleonovim maršalom Bernadotom (onim istim koji je tako spektakularno zabrljao kod Auerštata), tada kraljem Švedske. Vrhovni komandant savezničkih snaga bio ruski car Aleksandar I Romanov i feldmaršal de Toli. Ako se za Francusku vojsku može reći da je bila u lošem stanju najveći adut joj je bilo to što njeni protivnici nisu bili ništa bolji.
Kampanja u Nemačkoj 1813 imala je promenljiv tok, Napoleon je, doduše s mukom, porazio Pruse kod Lutzen i Bautzena, pa su saveznici usvojili plan po kome su izbegavali bitku sa Napoleonom lično, a napadali njegove maršale pojedinačno. To je dovelo do francuskih poraza kod Grosberena, Katzbaha, Kulma i Denevica, ali i Bonijeve blistave pobede kod Drezdena. Do oktobra Napoleon je zauzeo položaje oko Lajpciga da zaštiti svoje linije snabdevanja i dočeka Saveznike koji su se približavali. Sama bitka počela je 16. oktobra i vođena je do 19. kada su Francuzi, koji su se inače dosta dobro držali, pod pritiskom nadmoćnih Saveznika morali da se povuku preko Rajne, i u tom haotičnom povlačenju ( postojao je samo jedan izlaz iz Lajpciga na zapad) izgubili dosta ljudi.
Francuzi su imali 40-45 000 mrtvih i ranjenih i 15-30 000 zarobljenih (mahom tokom povlačenja u završnoj fazi bitke) sve ukupno do preko 80 000 ljudi izbačenih iz stroja, saveznici su pretrpeli oko 50-55 000 mrtvih i ranjenih.
Ovim, nesumnjivo najtežim porazom u Bonapartinoj karijeri, znatno je umanjena Francuska sposobnost da se odupru invaziji saveznika 1814, iako je Napoleon vodio tu kampanju sa velikim umećem koje je podsećalo na slavne dane, morao je da abdicira 6. aprila iste godine i povuče se na ostrv Elbu.

Po meni najveća bitka koja se ikada odigrala je bila u glavi Gaja Julija (docnije) Cezara, faca je stajao i na levoj obali Rubikona i tukao se se gargojlima podsvesti i morala. Da li uništiti Republiku? Da li pokopati jednu moć da bi stvorio neku drugu, razorniju, kao tiha voda i te munje? Elem, kocka je bačena, i eto nas gde smo, centar moći u Rimu. Vekovima borbe ko će da nasledi imperiju i u koju svrhu. Da li su saksonci, sloveni ili germani svi su se busali i mač umakali krv tušina i brata zarad nekog nasleđa. Svaka bitka nakon toga bila je posledica pada Republike. Čak smo i mi, Srbi, je li, nazivali se rimskim carstvom (do duše istočnim ali Bože moj). Mislite da nismo trn u oku velikog baje koji ima trnje u očima I zbog toga?
Gaje Julije jebeni Cezar.