Капирам да ниски мушкарци (рецимо испод 175цм) нису много пожељни међу женама. Не генерализујем, могу и да буду пожељни, али хоћу да кажем да им ту висина свакако не помаже. И то схватам, у реду. Висина одаје утисак моћи, жене се осећају сигурније када су са крупнијим ликом, блаблабла.
Али лик од 185 би оној од 195 и оној од 165 требало да делује једнако поуздано, зар не?
Е ту долазимо до онога што мени није јасно. Зашто више од 90% девојака отворено кажу да "никада не би могле да буду са ликом који је нижи од њих"? И обрнуто; зашто момци неће да стартују девојке више од себе? Шта је ту проблем? Шта сад, ако је нека девојка висока 186цм, а момак 182, подразумева се да он нема шансе код ње па не треба ни да покуша?
У реду је да неко воли високе, неко воли ниске, некима висина није много важна, али мислим да није баш нормално што већина ово сматра непремостивом препреком.
Јел то последица несигурности? Да им се неко не смеје, јер сад се то не сматра нормалним? Мислим на оба смера ове појаве.
Имам 2-3 брачна пара међу рођацима који су такви да је муж и по 10цм нижи од своје жене. То старијим генерацијама (шездес-неко, рецимо) није био проблем. Мени, лично, не би представљало апсолутно никакав проблем да будем са девојком која је виша од мене.
Шта мислите о овоје појави?
