Vukajlijaši u najboljim godinama

Narednih sedam dana sam se smorio ko pašče jer je pičila samo klasika na TV-u

uuu, ti mora da si sin nekog partijskog funkcionera čim ste imali TV '80:)

uuu, ti mora da si sin nekog partijskog funkcionera čim ste imali TV '80:)

Preći ću preko suptilne ironije koja se odnosi na namerno pogrešan uvid u tehnološki razvoj 1980. godine i sa ponosom ću reći da je moj ćale partiju demonstrativno napustio još 1967. godine. Inače, kada smo već kod tehnologije, taj prvi TV (sem što naravno nije imao daljinski i što je naravno bio crno-beli) imao je, čini mi se, samo dva položaja za memorisane kanale (ako se to može nazvati memorisanjem) što je naravno bilo sasvim dovoljno za TVB1 i TVB2. Kada smo kupili kolor-televizor sa 8 (osam) memorijskih mesta i pločicama osetljivim na dodir umesto prekidača za menjanje kanala, bilo je kao... pa jebem li ga da li se može pronaći adekvatno porešenje u današnje vreme za taj tehnološki skok.

ma zajebavam se, i mi u to vreme drnadli neki veeeliki crno-beli s nekim aparatom za napon valjda, stabilizatorom fazon. Niški u koloru tek '86 ili '87. čini mi se nabavismo, i to s daljincem naravno. Sa čak 16 kanala za memorisanje. jes bio tehno šok taj daljinac majkumu, čudo jedno.

jes bio tehno šok taj daljinac majkumu, čudo jedno.

Moja baba mislila da je digitron, pa stiskala, a TV treperi, pali se i gasi "sam od sebe".

Sećam se kad je moja strina, tih osamdesetih, pri kupovini prvog TV-a u boji provalila: "Jao, pa mi sad treba i novi stabilizator da kupimo!".

Sve to nije ništa, naš prvi televizor u boji (takođe niški) bio je treći kolor televizor u gradu. Stric bio direktor (profesionalni, nije bitno čega) i kupi za firmu kolor TV EI Niš koji je u stvari bio Grundig ili neki takav sa EI nalepnicom. Elem, digresija, ode stric, vidi TV, dopadne mu se i kupi na račun firme tri komada. Firmi, sebi i nama. Mislim, moj ćale sa platom profesora nikad ne bi kupio kolor TV. Bila to neka budža od kubik (da se ne lažemo, dva čoveka su tad nosila TV, minimum) i imao je daljinski. Čudesni, genijalni izum - kutija sa dugmićima stoji na stolu, a iz nje ide kabl do televizora. Suštinski, napravili još jedan sistem za biranje kanala i izdvojili ga žicom do stola. Ljudi mojo, kako je to bilo fantastično u to vreme, ja bio mali deca, televizor lampaš, genijalno čudo tehnike na kom pola emisija nije bilo u boji. Još se sećam programa za učenje ruskog jezika koji nikad nije snimljen u koloru :)

Dopisivanje....
Imala sam vazdan drugara sa mora i Arisa, Grka koji nije pisao nego je crtao čudne sprave. Ličilo je na vodovodne cevi i prilikom sklapanja ili rasklapanja lista su se dobijale različiti prikazi (nekad mašina, nekad robor, kada itd).

Imala sam i Aleksandru, morsku drugaricu. Pitala me da joj nacrtam moju kuću i ja joj na pesku iscrtam naš stan.

Ona mi u narednom pismu (po povratku sa letovanja) nacrta svoju kuću. Spolja : žuta, dvospratna sa svemirskim stepenicama do krova na kome je bio bazen!!!!
Sećam se da sam bila očajna što i moji nemaju makar bazen na krovu zgrade u kojoj smo živeli.
Pre nekoliko godina me put sasvim slučajno nanese do njene ulice (Albanske spomenice). Ulica je malo prostranije asfaltirano sokače, a njen kućni broj je zapravo ruina koja preti da se sruši.
To jeste bila njena adresa u to vreme, to pamtim kao bitan podatak jer sam terala roditelje da me odvedu da vidim ZDANJE u kome živi moja drugarica.

Stabilizator za struju, odn. tv.............http://static.kupindoslike.com/Stabilizator-za-TV-STABILOVOLT-Tehnika-Kula_slika_O_2209123.jpg

Istina, s tim što smo se mi u 13h prešaltavali na Indeksovce.

I čuvena sajensfikšn priča za mlađe generacije - odeš u SUP, podneseš molbu za pasoš i dobiješ za par nedelja crvenu knjižicu sa bakljama na grbu. Sedneš u voz, autobus ili na bicikl i pičiš gde god hoćeš u svetu. Na granici ti samo otvore pasoš, pogledaju sliku da vide da li si to ti i puste da prođeš bez zadržavanja. A evo i fikšn deo: kad si u inostranstvu vodiš strogo računa da ti neko ne mazne pasoš, ne zato što je muka bez njega, nego zato što je bio najtraženiji pasoš na svetu - jedina država čiji građani su slobodno putovali i na istok i na zapad bez problema...

Jedan moj drugar je davno primetio da je sve to nekad podsećalo na san koji nam se nije ni desio zapravo, neverovatno ali ima neke istine u svemu tome. Sve stoji što je navedeno u prethodnim postovima, i da smo stariji i da su vremena drugačija i da je sve to neminovnost sleda događaja, sve je tačno na neki svoj način ali meni se čini kao da sam živeo nekoliko odvojenih života...........ili treba da ipak odem kod psihijatra :).

Ništa mi ne pričaj, ja mogu jasno da odvojim dve polovine mog života kao da su u pitanju film i java...

Jedina uspomena na tu zajedničku državu mi je vremenska prognoza na Dnevniku u pola 8. Kad lik počne tamo od slovenačkih Alpa, Slavonije, hrvatskog primorja, Bosne onako komplet, Panonske nizije, centralne Srbije, Crne Gore... dok dođe do doline Vardara naradi se čovek. I naravno, uvek neprohodni Peć-Kula-Rožaje i Peć-Čakor-Murino.

Sve to sada izgleda lepo, ali iako se vecina vas slaze da je, blago receno, sranje u drzavi, danas ima mnogo toga cega nije bilo u to vreme. Meni keva sto puta govorila kako je isla kilometrima do osnovne, da nije bilo buseva, zvaka itd. O tehnologiji i da ne pricam. Jeste se slusala dobra muzika, bilo je mozda i vise para, putovalo se svugde, ali verujem da vecina starijih clanova govori o Jugi sa izvesnom dozom nostalgije i da ne moze objektivno gledati situaciju. Mozda zato sto je nakon perioda izobilja odmah usledio period ratova i neimastine.

Ako ti je ovo 95 oznaka godišta, cenim da ti je keva negde oko mog godišta - nije bilo mnogo čega, ali ne zato što smo bili sirotinja nego zato što tehnologije nije nigde bilo - 1968. Podravka i Lola su bile vodeće svetske kompanije u razvoju veštačke inteligencije, a Vinča je 1984. imala jači i kompaktniji laser nego Rusija... prosečan klinac u SFRJ je išao barem jednom godišnje na letovanje ili zimovanje, a sve škole sporta su bile jake i besplatne. A što se tiče idenja kilometrima do osnovne, to ima i sad...

To mi je apsolutno jasno, ali ja sam postavio tezu u kojoj uporedjujemo moderno doba u relativno siromasnoj drzavi poput Srbije i moderno doba (ali bez najnovijih tehnoloskih dostignuca) u relativno bogatoj drzavi poput bivse Juge.

To stoji, a stoji i teza da smo pomalo subjektivni, mada sebe ne smatram takvim ali ni jedan ludak ne smatra da nije normalan :)

Ovo i jeste tema gde se pišu sećanja iz mladosti, iz nekog drugog sveta - negde sam već pisao, ja sam bio na globalnoj mreži dok još internet kao takav nije ni postojao, stalno se zezam da sam imao crno-beli internet :)

Da li se iko, ali iko seća serije za decu o strašilu za ptice (mislim da je kod nas bila prevedena kao "Korenko") koje je imalo tu (jezivu) osobinu da menja glave u zavisnosti od prilike -odšrafi jednu i našrafi drugu glavu? Tada sam bila baš mala, znači da se emitovala neke '76-'77, možda.
I, da! Da li se sećate emisije za decu "Magnet", koju je vodio Ršumović, gde su klinci donosili svoje kućne ljubimce i trampili se tamo, na licu mesta? :)))
Ne mogu da nađem na YT, a naš bih volela da se podsetim toga.

Da li se iko, ali iko seća serije za decu o strašilu za ptice (mislim da je kod nas bila prevedena kao "Korenko") koje je imalo tu (jezivu) osobinu da menja glave u zavisnosti od prilike -odšrafi jednu i našrafi drugu glavu? Tada sam bila baš mala, znači da se emitovala neke '76-'77, možda.

Ja se sećam, emitovana je i početkom osamdesetih u okviru zimskog obrazovnog programa. Meni je stvarno bila pomalo jeziva.
edit: Јa nađo`:

Jao, hvala ti Advokado, onoliko! :D

E, kad smo već kod takvih emisija...

Poletarac je KVLT!

A ministarka sporta sa Brano Cvejićem u Malom programu glumila u onoj dečjoj emisiji o zdravom životu :)

Ja sam mnogo voleo Korenka Gumića, bio super :)

eeee matorani, umesto da se dogovarate neke akcije, okupljanja, upoznavanja, primanja davanja, vi "e kako je lepo leto sedamdesetpeto" :)

:P

jebiga celte, nema nas više od 4 u Srbiji, gde da se okupimo :)

... a uglavnom se i poznajemo :P

ima vas, ima...

Tih godina smo odrastali uz njega...ja ga nisam video lično, ali kod moje sestre je bio u obdaništu...iskreno, njegove pesmice su bile primerenije tom uzrastu, za razliku od Cecinih i njoj sličnih "autora". Došli loši da isteraju dobre!