Vukajlijaši u najboljim godinama

Moram malo, ne volim kad neko dira klince, ipak je to naša budućnost :D

Veverko pomenu muziku. Ovako je izgledao gramofon, okolo ploče, a onaj na krevetu sam ja, na redovnom odsustvu iz obavezne vojske, u proleće, godine 1989.
http://www.dodaj.rs/f/K/OO/3dDP5wdc/gramofon-1990.jpg

http://userserve-ak.last.fm/serve/_/22800381/Kost+U+Grlu+KostUGrluPrednja.jpg svaka čast za ovo, imao i moj ćale.

Tad se muzika svirala instrumentima, a ne kompjuterima. Zato traje i dan danas, vrsta klasike.

Војску сам заборавио. ОЋУ БРЕ ДИДЕМ У ВОЈСКУ! Ону праву, не ову педерску сад. Да могу после да се оженим без приговора савести. Да палим бициклице ортацима из спаваоне...

Ево, човек је све објаснио у песми. И ваше и наше време.

m70 a pesma "muzika na struju"? Ajde bre, vi rokeri ste u toj pesmi popularisali elektronsku muziku, ustvari tu sintisajzer pop muziku.

Миле Бандерас

m70 a pesma "muzika na struju"? Ajde bre, vi rokeri ste u toj pesmi popularisali elektronsku muziku, ustvari tu sintisajzer pop muziku.

Zar ti Bajagu smatraš za rokera, nakon odlaska iz Riblje Čorbe?

Pa gde bi ga ti svrstao?

Bora je puk'o odavno, od kad se uhvatio politike, jedina vredna pesma od devedesetih koju je napravio je "Ljubav ovde više ne stanuje". Bajaga je nakon odlaska iz Čorbe pokrenuo svoj prepoznatljivi pičkouvlačeći pop fazon, sa primesama pesmica za decu predškolskog uzrasta.

Nikada nisam voleo ni klince, ni matorce.

Vukajlijaši u najboljim godinama

Е, то се тражи! Мени кад деца кажу, ''ајде, шта ћеш ти на свирци/утакмици, ти си човек у годинама'', увек им допуним реченицу са, ''јесам човек у годинама - најбољим годинама''. Ал џабе, опет мисле да смо ми старији сисали весла 40 и кусур година и да не знамо ништа. :)

Мени кад деца кажу, ''ајде, шта ћеш ти на свирци/утакмици, ти си човек у годинама''

Što im ne kažeš: "Sad će čika u godinama da vam jebe mamu."

E, isto mi i mi mislili za naše matorce, da se ne lažemo!
EDIT: smo i mi

Što im ne kažeš: "Sad će čika u godinama da vam jebe mamu."

Надјачан сам бројчано. :)

M70
E, isto mi i mi mislili za naše matorce, da se ne lažemo!

Што јес, јес. Ал није да сам се жалио у тренуцима кад добијем слику и аутограм Стјепана Бобека или нешто подједнако узбудљиво. :)

Јебига, волео бих да маторци могу да узму одмор, па да запалимо на море, али не могу да узму одмор јер немају посао, самим тим ни кинту за море или било шта друго.
Волео бих, више од свега другог, да могу са другом да седнем у воз и да запалимо у Трст на кафу или да идем по Европи да гледам Звезду, али све је пропало, а и нема се пара.

Veruj mi da nisam imala više para nego sadašnji dvadesetogodišnjaci. Čak je u većini slučajeva samo jedan roditelj imao posao, ali bilo je sve nekako jednostavnije. Previše vremena se gubi na netu, a svi redom kukaju kako ništa ne stižu, nemaju para...za troškove jednog prosečnog letovanja može da se zaradi i preko omladinske. Poznajem ljude kojima nije teško da rade bilo šta, neku fizikaliju na građevini (20 evra je dnevnica), konobarisanje, čišćenje...bilo šta, nekih 2 meseca da bi zaradili za more. Pa i mi smo to radili. Stvarno je najlakše kukamakati što se nema i plakati nad svojom žalosnom sudbinom.
Ne razdvajam ja tu svoju generaciju od ljudi mlađih od nas po 20 i više godina. Svima bre nešto fali. Dajte malo više živosti!

Ja nikad problema s parama nisam imao. Kad nemam - pozajmim, kad zaradim - vratim.

A inače najbolje godine su one u kojima si trenutno :)))

Tad se muzika svirala instrumentima, a ne kompjuterima. Zato traje i dan danas, vrsta klasike.

Jako, jako mi se sviđa ova rečenica.

natnat

A inače najbolje godine su one u kojima si trenutno :)))

Ja sam na prekretnici, ako me razumeš lololo

Ako me ne razumeš, razumećeš me za 2 i kusur nedelje.

Kako ne razumem, ubeležen si mi u stoni kalendar :))

Opa, nekome će jubilarni rođendan uskoro!!!
:)))

Eh, moj deda već dugo ore nebeske njive...

Deda je bio 13. rođeno muško dete u porodici. Kako je bivalo tada, nije svako preživelo, ćerke nisu ni brojali jer one ionako brzo odu u druge porodice, ali ih je svejedno bilo previše. Kao tinejdžera su ga poslali od kuće jer za njega više nije bilo hleba. Otišao u CG, radio na građevini, dogurao do majstora pa do preduzimača, skupio silnu kintu i štedeo do besvesti da njegova deca ne budu sirotinja. Oženio se curom iz ugledne Barske porodice (Božović) i s njom dobio 4 sina. Od ta 4 sina imao jednog unuka i vazda govorio da njemu jedna sveća u životu gori. Shodno tom proširenom uvodu, meni su svi gurali pare u džepove celu mladost, i deda i stričevi i kumovi, skoro uvek sam imao više love nego što su ćale profesor i majka tekstilni radnik mogli da zarade. Bačeno na budalu koja je samo kupovala knjige i slatkiše...

Sa 18. odem u vojsku, iz vojske na fakultet, u ratu se vratim u Bosnu da bi tamo saznao da nisam Srbin jer sam po ocu državljanin CG i, sa koferom garderobe i knjiga, doputujem nazad u Vojvodinu ko i svi dođoši. Bilo teško, jebiga, radilo se svašta, od građevine, utovara i istovara, do servisa PC računara i nekih poslova koje ne bih navodio javno. Sad imam svoju kuću sa dva odvojena stana od po 90 kvadrata u veoma mirnom delu grada, dve ćerkice i diplomu. Ima se i pomalo viška za hladno pivo.

I dan-danas žalim za vremenom kad nije bilo bitno šta imaš i ko si, samo je bilo bitno da si oran za zajebanciju i da ti ne smeta ponekad prespavati na klupi u parku u nekom gradu za koji saznaš kako se zove tek ujutro od prve smene skupljača smeća koji dođu da te dignu sa klupe u nadi da imaš kintu za jutarnju kafu i da ćeš i njih pozvati. Par puta su mi smetlari i platili kafu da mogu da progledam :)

прослава пола вијека ? Није ваљда ? :)

Šerloče baksuze, neću valjda da živim "samo" 80 godina? ;-))))))))))))))))

Bruce, tebe sam čekao! Znao sam da me nećeš izneveriti! :))

Reservoir dog
Šerloče baksuze, neću valjda da živim "samo" 80 godina?

Moj je deda razvukao 83 ljeta, umro je ko srećan čovek, da je meni da doživim to njegovo i ja ću biti srećan. Al' u svakom slučaju, živio ti meni , RD, još 100 godina :)

Ovo je samo za uvod, da se upišem na temu, inače ima da se priča mnogo toga što još nisam definisao :)

Pre dve godine odem na proslavu 20 godina mature. Jedan ortak šef carine, drugi šef granične policije. Dočeka me ovaj carinik na autobuskoj i kaže: "E, ajde samo do firme da im javim da sam uzo dva dana slobodno." Ja mislio do uprave da ode, a on mislio do graničnog prelaza. Ukratko, probudim se ujutro na graničnom prelazu, nemam pojma ni gde sam ni odakle tu ni u čijem autu sedim, samo znam da mi usta daju efekat kao da se mačka u njima omacila pa posle upišala. Izađem iz kola, priđem cariniku i pitam gde sam, a on kaže: "Jebo te ovaj što de doveo, svu noć hrčeš ko pilana, svi smo noć probdili. Evo ti ovde karton pive, to nam dao neki Hrvat kad te čuo - da se opijemo, da te ne čujemo"...

inače ima da se priča mnogo toga što još nisam definisao :)

Gre'ota...