Сећам се, док сам живео у Новој Скојевској, имао сам најбољу другарицу, моје годиште, одрасли заједно и дружили се до 6те године. Било је свачега, баш луди клинци били, скидали се голи иза неког жбуња, гледали шта ко има доле, ја 'пишу' она 'рибицу' како смо били закључили, хаха. То ми је баш остало у сећању, остало је све у некој магли, знам само да сам се тукао стално са неким Пајом и да ме увек пребијао. Ех, онда сам се преселио на ову Карабурму и тад сам прекинуо читав контакт са свима из Скојевске, сад ми је жао, ал' шта ћу. Овде ме прво нису прихватили, стално сам правио нека срања, баш жешћа. На пример, погодио сам једног дечка каменом, задобио потрес мозга, нису провалили да сам био ја, сва срећа :Д онда сам шарао аутомобиле од комшија са спрејОм, ломио ретровизоре. Баш био мали бунтовник. Е, после кацам напунио око 10-11, био сам један од готивнијих чељадети у крају, смишљао неке песме са друштвом, спрдао се сваки дан. Од занимљивијих тренутака бих издвојио, ненормално ваћарење старијих за сисе и дупета и нешто непроцењиво, што никад нећу заборавити и увек му се смејати, је тренутак, кад сам извадио киту и ударио другарицу (која је сад жешћа курва, а и тад је имала потенцијала, па сам вероватно то зато и урадио) по потиљку и она се окрене и пита као : 'А шта ми то радиш?' , а ја фљас по челу, било вриштање и плакање од смеха, незаборавно.
Ех, сад долазе мрачни дани, кад сам постао мала дебилчина, хулиган и не знам како још да се назовем, углавном, не кајем се ничега што сам икада радио у животу, све гледам као искуство и грешке које никад нећу поновити. Кренуле су туче, нисам ишао у школу, свако вече сам само тражио са екипом некога ко хоће да се бије, а и сам сам ишао. И тако је то трајало скоро целу ту школску годину, коју сам наравно пао. Задња туча замало да буде кобна по мене.
Ту сам се зауставио, започео нови живот, кренуо у много готивно ново одељење, прихваћен као никад у животу, пролазио сваку годину врло добар, сем 8. разреда јбг, ево ме сад у 3. средње политехничке. Задовољан сам собом, немам неке замерке на живот, живим како се може, иако је ово Србија, искрено до јаја ми је, колико год се некада изнервирао.
Имам још доста да пишем, ал' мислим да је и ово претерано :)
