Pesničko ćoše 2.0

Isto kao i prethodno pesničko ćoše, ali se primjenjuje jedno pravilo. Da bi se podstaklo čitanje pjesama i da bi pjesnici imali feedback koji im je veoma važan važi slijedeće: Zabranjeno postovati novu pjesmu ako nisi prokomentarisao prethodnu.
Dakle neko postuje pjesmu 1. Slijedeći koji hoće da postuje neku pjesmu, mora prvo dati komentar na pjesmu 1, pa tek onda može postovati svoju. Tako će pjesničarenje biti dinamičnije. Dalje, opcija je i da se uz komentar da ocjena za pjesmu od 1-10, al ko neće da ocjenjuje ne mora. Konačno, preporučuje se da se svakoj pjesmi da naslov, radi lakše identifikacije. Pjesme bez naslova u moru pjesama koje rijetko ko uopšte čita, izgube se i zaborave.
Još jedna napomena: ovdje se mogu kopirati pjesme iz starog pjesničkog ćošeta i tako dati na komentarisanje i glasanje. To ih može spasiti od zaborava i dati im novi život. Kopirati mogu samo autori pjesme. Preporuka je da se pri kopiranju pjesmi da naslov ukoliko nije već naslovljena. Ko se razumije u blogove, mogao bi da otvori blog "Pjesme sa Vukajlije" u kome bi pjesme koje prođu kao kvalitetne bile evidentirane i sačuvane, i mogle bi se lakše naći.

Dodao bih još i to da osoba koja komentariše, ne mora odmah postovati i svoju pjesmu ako je nema. Dakle, može komentarisanje bez postovanja nove, ali ne može postovanje nove bez komentara prethodne.

Ako je prethodna pjesma već komentarisana od strane nekog drugog, a da taj nije postavio svoju novu pjesmu, onda slijedeći autor može postaviti svoju i bez komentarisanja prethodne.

Kome se sve ovo ne sviđa, tu je uvijek staro dobro "Pesničko ćoše" (1.0)

To sam pisao bez veze, onako, zadnja strofa je ustvari ono što sam htio da kažem... Podijeliću za par dana sa vama jednu pjesmu koja mi je jako draga, predraga, tako da kažem.

Ne razumem se u poeziju na engleskom tako da nemam komentar.
Evo tek skovane pesme.

Pupoljci u trnju

Kud idemo grešni svete,
kud nestade empatija,
svako svakom nešto sudi
i zamerki puno ima.

Trun i balvan nisu isto
kad se nađu u očima,
sve zavisi ko to meri,
sabira i oduzima.

Sujeta je vlasnik bića
i celoga ljdskog roda,
od početka svoga žića
ka sujeti svako hoda.

Svako sebe uveliča
sve na račun bližnjeg svoga
i zbog toga ne crveni
pred pravednim licem Boga.

Tek ponekad iskra sveta
zatreperi međ' ljudima,
al' pupoljak teško cveta
kad oko nje trnja ima

Ne znam nekako mi je nja ta tvoja pesma. Salim se, nije loša. Mada, aspekt posmatranja iz perspekta jednog postmoderniste može da implicira do adicionalnih komplikacija pri shvatanju tvoje pesme. Razmisli malo o tome.

Evo jedne pesme:
Postmoderna pesma

Na konopac razapet u dvorištu
Žene prostiru
Oprane mozgove

Mrtva ptica bez lične karte
Pada na izmreškanu ulicu
I svi se pitaju
– Kako se zove –

Mrtva usta ne govore

Na nizovima umrlica
Odštampano tvoje ime
I – Godina rođenja

Na mom levom plućnom krilu
Takođe odštampano tvoje ime
I Godina smrti

Zar su zato
Ćirilo i Metodije
Izmislili azbuku

Odlazim kući
I majka mi kaže
Da sam upravo pobegao
U nepoznatom pravcu

Dobro je ovo tronožac, pravo dobro.

Voleo bih te oko moje plavo
I u Jugu mom jebavo.

Zanimljiva škabotina. Neki psiholog bi tu pronašao smisao, ali ja ne mogu.
Evo moje pesme-

Prodavnica

Neugledna prodavnica pored druma,
u njoj malo društvo odabrano sedi
na gajbama, blago zamućenog uma
sa mukama u dušama tek su bledi
odsjaj ljudi što su nekad srećni bili.
Ubilo ih novo vreme i svet vrli,
poluživi skupili se da bi pili,
uteha su jedno drugom tako obrmrli.
Svet se vrti i ne staje, svojim tokom
vreme teče polagano prema kraju,
uplašeni ljudi u transu dubokom,
to su jad i tuga u svom punom sjaju.
Tužne ljude prekrilo je teško veče,
prodavnica zatvar se, zadnje piće
ispija se, vreme kao da ne teče,
al' već sutra svi zajedno opet biće
jer pobeći iz tog kruga niko neće.

------------------------------------------------------
Pesma iza pesme

Neko tugu svoju goni,
neko svoju tugu grli,
neko teške suze roni,
neko kraju svome hrli.
Neko život sam proživi,
neko nikad sam ne može,
nekome su drugi krivi,
neko bi iz svoje kože.
Nikad niko ne dobije
što se hoće, što se želi,
od života se odbije
što sudbina ti dodeli.

Нешо, компликовано је ово. Али лепо.

Fali još "Auuu, a-a-a-auuu!"

Hvala drugari.

Neso, lepe pesme, ali pune pesimizma. Opet, ne slazem se sa stavom, u, recimo, drugoj pesmi, iskreno mislim da je moguce dobiti sve sto zelis, ako znas sta zelis. Ali to je razlika u stavu, pesma je dobra.
Ja cu sad nesto...sto ja vise racunam u poeziju, nego u prozu, iskopah to skoro, ne znam jesam li vec igde postovala. Zapravo je pismo, cak je i poslato u nekom trenutku ludila, i neka je, zivela neuracunljivos'! :)

Stvorila sam Frankenstajna

Vracas mi se kao bumerang I opet me ubijas mojim sopstvenim recima…

Kazes: ne znas sta se jos krije u Petru Panu, nemas plan, da ne gubim nadu… Mogao bi da mi kazes da idem, da nastavim sa svojim zivotom, da me izvuces iz ove kolotecine koja pise tvoje ime... A ja?

Ja sam presrecna sto mi ne govoris da idem, da nastavim sa svojim zivotom i sto sam zarobljena u kolotecini koja pise tvoje ime...

Ne zaboravi da nisi znao ko si, ja sam ti rekla da si Petar Pan, ja sam ti rekla da te vetar vodi, da se plasim, jer znam, kao sto i jesam znala, da ce te oduvati najlaksi nemirac...

A ti?

Ti si mi onda, dok sam plakala, jer mi se rusi svet, koji je, medju svim tim strancima, bio ogranicen na tebe, rekao: vec me je oduvao najlaksi nemirac... Kao da si lik iz crtanog filma, koji sam licno animirala... Al’ sam htela tacno takvog, to je cudna podudarnost...

A ja?

Rekla sam ti: vrati se, podsetila te hiljadu puta da ces uvek imati nekoga kome mozes da se vratis, da te cekam gde god, I kada god…da mi je dovoljno znati da postojis…I jos hiljadu puta ti se zahvalila na bajci…kao da si ti stvorio tu bajku, kao da to nije bila nasa bajka…Dala sam ti preveliku ulogu I ti je savrseno igras! Svaka ti cast! I posle svega…I uvek…volim te…

A ti?

Tebe vetar vodi… Znas sta je najlepse kod vetra? On ima svoj sopstveni tok i niko ne moze uticati na njega, nikad ne znas kuda ce te odvesti...i kuda ce te vratiti... I vraca te sa recima: jos nisam otisao, ne gubi nadu...

A ja?

Ja se radujem! Iskreno, bolesno se radujem... Umalo me nisi ostavio bez teksta, ali ne, dragi moj, moras mnogo vise da se potrudis da mene ostavis bez teksta...ali...ne gubi nadu...;)

Stvorila sam te. Kreirala te u sebi kao neprolazni osecaj, kao neotklonjivi nemir, kao misao, kao sliku, kao rec, kao...vecnost... Stvorila sam te! Stvorila sam Frankenstajna! I volim ga... Eto ti sad...

A ti?

A ja?

A ti?

A ja?

A ti I ja?

Mozda jednom prestanem s pitanjima…

Ne gubi nadu…

Ne gubim je ni ja…

maloletna budala ima lepe pesme, biće od nje nešto kad naraste;)
energijo po mom mišljenju puno bolje ti leži proza, al ostavi kretena, vidiš da ne zna ni sam šta hoće. Il samo voliš svoju zaljubljenost a Petar i nije bitan;)?

Bilo davno, aurora, mnogo lepa uspomena. Nije kreten, ima prica dve strane, imamo mi svi malo tog kretenskog. redje pisem prozu, cesce poeziju, pa ima mnogo tako nekih frljoka. Ali sam resila skoro da se vrljim na prozu, se oprobam. :)

Drž se proze, bolje ti hoda a i veća je para;)
Ako je uspomena, tamo je i ostavi, sad je samo žal kako vidim:)

Ama, nije zal, bas je lepa uspomena, ovo je davno pisano, podsetio me neko juce tog perioda i tog emotivnog stanja, pa sam malo kopala po tome sta sam onda pisala, ima svasta da se nadje.

Dobrodosao

Proslo je godinu dana...tacno godinu dana...

Da se prisetimo kako je to bilo. Da, mi smo se zaljubili. Poludeli smo! Poludeli smo za dan. Ustvari, mozda smo i samo otkrili da bas i nismo normalni. U svakom slucaju smo slucajevi za proucavanje.

Otisli smo, vratili se, u mom se kraju ta prica zove "tam-ti-na-vam-ti". A jeste bilo bas tam-ti-na-vam-ti: Indija, Srbija, Nemacka, tvoja nedodjija, moja Utopija, ma nalutasmo se posteno.

I priznajem smarala sam posle dugo, slala sam one mejlove: "Ja te tebe mnogo volim, ti me mene ic ne zarezujes", "Ili ti ili ladna Morava" i tako to...naravno, malo sam ja to lepse formulisala, a i ne moze se na tom tvom jeziku uneti mnogo mog juznjackog mentaliteta, inace bi tek pomislio da sam luda.

I sada...opet sam dobrodosla... ne znam da li je to moje smaranje upalilo, ili si ti mozda hteo da se najpre iz kontejnera uselis u nesto sto barem ima zidove i namestaj. Mozda je tvoje "Odlazim" i znacilo " Kud ces bre u moj zivot, kad ni je ne znam sta cu u njemu?" Uglavnom, opet sam dobrodosla, gde god, kad god i kako god. Dobrodosao i ti!

Nasa prica je ustvari jedna urnebesna komedija.

Bas smisljam neki scenario. Ja krecem ka tebi bez pasosa i vize, al kao ispricam nadleznima svoju dirljivu zivotnu ljudsku pricu i oni meni kao: "ma, nema problema, sve za ljubav" i tako to, svi kao odusevljeni... ugovorim ja sve... Ej, oni koji inace traze analizu krvi i mokrace i vilicu od pokojne babe na uvid kazu "ma nema problema". Trcim na let, al me usput pozdravljaju prolaznici, sve ono kao : "Jao, culi smo, jao bravo. Dragana! Dragana! Dragana!", skandiraju, razumes, nose majice sa mojim imenom. I svi pevaju ono, nesto krajnje pateticno, kao "I will always love you!" I tako me zadrze svi ti silni ljudi na putu. Ja vec kasnim, bas kasnim na avion... Najgori neprijatelji mi oprastaju, ona moja sestra odlucila da mi vrati ranac, koji je zaplenila posle nase svadje. Kasnim vec sat vremena, al mnogo volim taj ranac, pa nek i avion ceka zbog njega.

Avion stoji i ceka me. Stavili mi crveni tepih. Neki lik se tamo gusi, treba da ide na transplantaciju srca, al kao jebes transplantaciju srca, ljubav je to. Pilot mu se okrenuo i rekao: "Mi ovde pricamo o ljubavi, a ti o klasnim razlikama. Ne moze svako danas na transplantaciju srca." I taman da ja udjem u svoj, maltene vec privatni avion, pojavljujes se ti.

I sad scena... Mi se ljubimo, u pozadini opet neka kao "When man loves a woman" varijanta, svi blenu, dzveru se, sto bi se reklo kod nas, mi vec shvatili da nema vise razdvajanja....

A, u zavrsnoj sceni, ispred aviona, stjuardesa pusi cigaru i kaze: "I koj kurac ja sad kasnim kuci?"

Dobrodosao si, naravno...kad god....

i ovo je pre godinu i ihihihi, nadam se da se ova proza ne shvata kao spam, ovo su neke stvari u prozi koje ja licno, ipak, dozivljavam kao poeziju. Ako je spam, brisite!

Dobre pesme maloletna, ali pogrešan sajt;)

Hmmmmmm za pesmu.
Malo mi je nerazumljiva, ali to ne znači da si je ti loše napisao već da ja nisam dovoljno pametan da razumem.

Evo moje koja je posve jasna i precizna ako ništa drugo.

Znanje ( satira )

Baš je lepo kada imaš znanje,
kada siguran ulicama hodaš,
kad u svaku filozofsku čorbu
malo svoje mirođije dodaš.

Baš je lepo kada pitanja duše
učiš lako od mudrijeh glava,
kad na tacni odgovor serviran
sve potanko, mudro objašnjava.

Al' ne valja kada se to znanje
preokrene u štetu mudraca,
svaki greh je barem duplo veći
i u dublje ponore ga baca.

Zato svakom ko se znanjem hvali
poručujem da razmisli zrelo
o tom šta mu valja učiniti
pre neg' misli pretoči u delo.

sviđa mi se pesma, imaš neobičan stil pisanja.

----------------------------------------------------

Vetar rata snažno duva,
smrt na vrata tiho kuca,
veliki brat, malog čuva,
vatra jaka, kamen puca.

Borbene trube odzvanjaju kroz noć,
vojnički marš odjekuje trotoarom,
nad svetom spustila se ponoć,
zubi cvokoću strepnjom starom.

Zemlja na krv miriše,
za ideale se gine,
to je posao lak,
da li će neko o nama da piše
ili će pak, da nas pojede mrak?

Prsti sudbine stežu nam vrat,
trenutak slabosti životom se plaća,
da li će nas i dalje štititi brat,
malo nas se kući vraća.

Beda kao so na ranu,
pesma stara u krug se vrti,
narod nema ni za hranu,
još samo korak do smrti.

Razum se od ponosa muti,
stalno iznova ginemo k'o kreteni,
da li ćemo pobedničke zvuke čuti,
da li ćemo nazad, nekoj dragoj ženi?

Kroz tminu odjekuje krik užasa,
u pomoć zove, iako bez nade,
hvata se za slamku spasa,
zašto Bog odnosi živote mlade?

Vetar rata snažno duva,
smrt na vrata tiho kuca,
veliki brat, malog čuva,
vatra jaka, kamen puca.

Dobra ti je pjesma sviđa mi se stil, koji je jasan, i odma u glavu, bez nekog zavijanja.

Dobar je i ritam, naročito u prvoj i poslednjoj strofi (koje su iste).

"stalno iznova ginemo k'o kreteni, " - ovo ko kreteni ti nije trebalo, jer unosi duh neozbiljnosti u inače ozbiljnu pjesmu, i time narušava njenu harmoniju.

Inače, pjesma je živahna i brza, i riječi i ritam baš baš dobro oslikavaju ratni vihor.

ЛОЛОЛОЛОЛОЛО Браво Ћеро, лепо сте писали, посматрах вас :)

А што ти не убаци неки стих? Ово је дојајно испало и моје и Ћерино.

Ja bio običan pirat, a ona bila nindža.
Ko od čelika, njoj je bila mindža.
Smrtan čovek je dohvatit ne može.
Jer bi ga mlatnula gde se potomci množe.
Bla je nežna ko nuklearna bomba,
gde prođe tu samo radjiacija ostaje...

Ja bio običan pirat, a ona bila nindža.
Ko od čelika, njoj je bila mindža.
Smrtan čovek je dohvatit ne može.
Jer bi ga mlatnula gde se potomci množe.
Bla je nežna ko nuklearna bomba,
gde prođe tu samo radjiacija ostaje...

POETRY PHAIL

Вежбај и постаћеш шампион.

Ma 'oću da lupam gluposti...

Цзрилиц нецопостинг фор тхе њин! Реад мз сонгс у думбассес!!! АХАХАХААХХАХАХАХ!! ДРУНКЕН МАСТЕР ЛВЛ 80!

Волевши се амброзијски у гружанско предвечерје
Из јастука истерасмо скупоцено гушчје перје
Облапорно посркасмо супу испред турске серје
Отиђосмо на представу Поповича Џона Стерје
Играсмо се као деца прождирући сво иверје
Уз прећутно одобрење кабинета друга Берје

А сада? Иде година по година
Као битка крај Бородина
Астролог Анђела Слободина
Гледа ти кроз телескоп
Хоћеш ли да нађеш неког богатог менаџера који неће да ти тражи да те јебе у рч, али ће да те пушта на море саму и да ти даје ненормалне количине пара за твоја срања да ти завиди цела Стражевица па да причају да си курветина

Фуксо глупа
Обогатио бих се због тебе
А сада можеш само да ми га посафташ

Božićnica

Svim ljudima dobrog srca
najlepše sad želje dajem,
da vam život radost bude
obasjan božanskim sjajem.

Pred Božićne sjajne dane
učinite dobra dela,
da dobrota ne nestane
u vremena nevesela.

Ne bojte se iskušenja,
iskušenje pročišćava
i u zlom je zrno dobra,
al' pod teškim tegom spava.

Ne bojte se smaka sveta
ni proroka što vas plaše,
verujte u milost Božiju
i molitve svetle naše.

Ispričajte svojoj deci
priču o Isusu Hristu,
savetujte da čuvaju
svoju dušu, nežnu, čistu.

Svi budimo kao deca
puna jake vere žive,
odagnajmo takvom verom
iz života dane sive.

Samo tako dragi moji
jednog dana bolje biće,
samo tako svako od nas
vrata raja otvoriće.

Ова Нешина занимљива. :)

Елем, јуче нажврљах за неки' 15 минута.

Покретна трака исписује речи палих бораца,
Први пу са дозом тешког схватања,
Још једна жртва црног лептира
Харонов џеп отежава.
Слика удаљених предела пролази данима,
Разарања древних градова постављају темеље вечних кошмара,
Шинска возила приносе жртву непознатим бићима,
Даљина као оштрица сече смисао живљења
и шаље ме у наручје порока.

Још једна ноћ проведена над нотама старих домова,
Само да ми зачини отворене ране,
Још једна ноћ и страх од осврта,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.

Кренем назад, а не знам куда,
Оно што тражим је негде далеко,
Можда у рају, а можда поред пута,
Емоционална уцена, растројство у лудило претвара,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.

Сам попут старих вукова.

Nešo lijepo si opleo po znamo već svi kome, počinje na N. :)

A ova Remeova mi nije sasvima jasna.

Elem, evo jedna moja, impresionistička, i nije baš pjesma, više kao pjesma u prozi.

Iziđoh na Fejsbuk,
rodila se Kalina,
ponosni otac se smije,
kači slike na Fejsbuk!
Prijatelji komentarišu i lajkuju.
Pročitah vijesti,
poginulo 22 djece,
Belgija i Švajcarska u šoku!
Sad ne znam da li da tugujem za ovih 22 što poginuše,
il da se veselim sa Kalininim ocem,
i stotinama drugih veselih očeva i majki,
što kače slike svoje djece na Fejsbuk.
Ili da zanemarim i jedno i drugo,
i da učim za svoje ispite,
vježbam vlastite mišiće,
izlazim sa svojim prijateljima,
i saspem pivo u spostveni želudac?
Odluku sam već donio, a da toga nisam bio ni svjestan,
napisavši svoju ličnu pjesmu.

Nije loše Jovo, čini mi se da si mogao još nekoga da dodaš u pesmu, malo je likova.

Evo sad i jedne moje pesme upravo napisane.

Najtužnija etno-metno hip hopa cupa pesma socijalnog karaktera

Svaka svađa s mojim tankim novčanikom
završi se tužnim i očajnim krikom
jer bih hteo bih jahtu, helikopter mali,
po mogućstvu vilu na nekoj obali,

ali, ali, ali, ali aliiiiii

imam samo ružnu i sjebanu javu,
nemam ni za duvan, a kamoli travu,
dođe mi da tražim ponekad od roma:
„ braćo Romi udelite samo kinte loma.“

Auuuu, auuuuu, a a, a a uuuuu,

zavijam ko čopor vukova s planine
kad kupujem samo proizvode Kine,
skockan sam po zadnjoj tibetanskoj modi
hodam putem što me u pakao vodi.

aj, aj, aj, aj aaaaaaaaaaj.

suza suzu stiže kad se neki baja
provoza kraj mene sa ribom do jaja,
a ja mogu samo na slici da gledam
takvu ribu i nabudžen Pežo tristasedam.

O yeeeeeeeaaaaaahhhhh.

Podeseća me pomalo na pesmu "Uljez", nase pesnikinje Vesne Vukelić Vendi...

Uljez mojom dušom gospodari,
tera me da radim razne stvari

Uljez, uljez mi se uvuk'o u cveće,
lepo, lepo mu je, da izađe neće

Ајооој, Нешо, шта ти реклааа...

nije moja al sam je prepisao

idu prvo strofe pa refren, a muzika je bas gitara-bas gitara, pa onda klavijature kao omekšivač

zabranjeni peškiri:
ja sam rođen tada i tada neću više biti sv,svl...svladan
tokom dana ja sam ddada
kad uznem peškir sada moja ruka tako mlada
izgoreti neće
evo tebe druže drugi peškir da se kreće

a ja čarap stalno nosim patepitam što te kosim
što te kosim draga moja ljubim tvoja govn.. ne, to je iz druge pesme
ljubim tvoja srodna..
onda ide nastavak, nastavak možda malo mućka:

sada spavaš draga na peškiru kose glada
kosenada da sam prosjak jasam prosjak to je mldllakašž

to je bio refren..