Pesničko ćoše 2.0

Isto kao i prethodno pesničko ćoše, ali se primjenjuje jedno pravilo. Da bi se podstaklo čitanje pjesama i da bi pjesnici imali feedback koji im je veoma važan važi slijedeće: Zabranjeno postovati novu pjesmu ako nisi prokomentarisao prethodnu.
Dakle neko postuje pjesmu 1. Slijedeći koji hoće da postuje neku pjesmu, mora prvo dati komentar na pjesmu 1, pa tek onda može postovati svoju. Tako će pjesničarenje biti dinamičnije. Dalje, opcija je i da se uz komentar da ocjena za pjesmu od 1-10, al ko neće da ocjenjuje ne mora. Konačno, preporučuje se da se svakoj pjesmi da naslov, radi lakše identifikacije. Pjesme bez naslova u moru pjesama koje rijetko ko uopšte čita, izgube se i zaborave.
Još jedna napomena: ovdje se mogu kopirati pjesme iz starog pjesničkog ćošeta i tako dati na komentarisanje i glasanje. To ih može spasiti od zaborava i dati im novi život. Kopirati mogu samo autori pjesme. Preporuka je da se pri kopiranju pjesmi da naslov ukoliko nije već naslovljena. Ko se razumije u blogove, mogao bi da otvori blog "Pjesme sa Vukajlije" u kome bi pjesme koje prođu kao kvalitetne bile evidentirane i sačuvane, i mogle bi se lakše naći.

Dodao bih još i to da osoba koja komentariše, ne mora odmah postovati i svoju pjesmu ako je nema. Dakle, može komentarisanje bez postovanja nove, ali ne može postovanje nove bez komentara prethodne.

Ako je prethodna pjesma već komentarisana od strane nekog drugog, a da taj nije postavio svoju novu pjesmu, onda slijedeći autor može postaviti svoju i bez komentarisanja prethodne.

Kome se sve ovo ne sviđa, tu je uvijek staro dobro "Pesničko ćoše" (1.0)

Siroce

Imena nemam, niti ga zelim,

i ne znam ko su mi otac i majka,

al ljubavi imam da svetu je delim,

da slomim srce Velikog suda

i zato samo iz prikrajka

posmatram ovaj svet predrasuda.

Pošto nisam autor ove pesme ja, već moj brat, ne mogu da vam kažem da li vam tumačenje valja ili ne. Ali bih se donekle složila sa energijom. Ne mislim da je ljubavna pesma.

Sviđa mi se Siroče, pošto volim jednostavan i efektan stil.

Zahvaljujem se na lepim rečima i dobroj oceni, a sad da prokomentarišem poslednju pesmu koju znam od ranije.
Jednostavna, a jaka. Daje ljubavi jedan viši nivo bezuslovnosti. Ocena 9,99.
Zašto 9,99? E tako sam hteo.
A veoma me interesuje kako shvatate ovu pesmu.
Sreća

Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"

Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.

Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.

Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.

Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."

"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.

Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."

"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."

Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...

21.4.2009. Treći dan Uskrsa.

Jovicicu sa pravilima ove tvoje teme si me stavio na muke,sad moram da napregnem vijuge da komentarisem Nesu koji je vrhunski pesnik!:D:D:D:D

Neso,da li si citao bajku koja se zove "Kosulja srecnog coveka"?Jako lepa i poucna bajka!
Ako jesi,da znas da je ova tvoja pesma bolja od bajke!
(glupog li komentara majko moja,ali jedino to ima veze s vezom u mojem mozgu...barem...)

Ovo je moja najnovija pesma

Plavo

Sanjam...
U plavu me boju
cetkica sna umoci
Uranjam...
Nesto mi kaze
da su to tvoje oci
Plutam...
Prepustam se struji
plavog mora
Lutam...
Da li je ovo lep
san ili nocna mora?!
Budim se...
U plavu me boju cetkica
secanja umoci
Uranjam...
Nesto mi kaze
da su to tvoje oci
Lebdim...
Jer tu nema mora,samo
plava nirvana
Bdim...
nad sobom istinom
bolnom okovana

Bogu hvala prebolela sam tog lika!!!!!Da cuknem u drvo!!!:D

Moram prvo Nesi za pesmu da dam 10. Ne zato sto ja tako hocu, nego zato sto tako jeste. Sreca je u nama samima, samo treba verovati. Ja bih joj dala naziv "Zivot" i stavila je kao definiciju zivota. I svaki je bozji dan razlog za srecu. Neso, skidam kapu! sad si me odusevio!
A stih: "i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće."
podsetio me na malog princa i ruzu.
Malo me jedino boli u pesmi, sto su lude otisle, ne shvatajuci...iako je ovo jako realno, ja i dalje verujem u ljude i mogucnost da se promene

shana: mlada, zljuljena dusa koja pati... ko to nije doziveo, ne poznaje lepotu zivota! Ljubav je lepa i kad se pati. Odlicna simbolika. Inace, u knjizevnosti se plava boja nekada povezuje sa dodirom sa Bogom, sa onostranim, a i ja verujem da je ljubav ono sto nas povezuje sa najuzvisenijim.

Vetrić piri, šareni peškiri.
Vetar duva, košulja mi vređa leđa.

Prvo da se zahvalim na lepim rečima svima. Evo mojig komentara.
@roki
Primećujem napredak u tvom pisanju. Lepa ljubavna pesma puna emocija.Ocena 7,5.
@energija
Kako misliš nije pesma? Po meni jeste. Pesma je veoma jaka začinjena čini mi se gorčinom i blagom ironijom. Baš bih voleo da znam ovu priču, al ozbiljno. Mogla bi da je napišeš, onako u trećem licu i objaviš negde i na kraju mi izlinkuješ. Ocena 8.
@Iloj ...
Siko, ti si kanda ovde zalutao malo.

Život i smrt jednog seljaka

U velikom domu, u malenom selu
živeo je čovek i sudbinu kleo:
" Proklet nek je život i sudbina kleta
i dan onaj kad sam ovde se obreo.

Što se lepo nisam rodio u gradu
da uživam život, a ne da se mučim.
Zašto svima Bože višak sreće dade,
a meni imanje. Hoću da dokučim.

Dosta mi je njive, dosta mi je štale
i traktora starog što se stalno kvari.
Kad bi neko hteo imanje da kupi
pa da sunce sreće i mene ozari."

Anđeli sa neba slušaše te reči,
al' u tvrdo srce nisu mogli ući
te rešiše da mu ispune sve želje,
da na teži način on život nauči.

Poslali su kupca njemu za imanje,
dobio je cenu baš koju je hteo.
Sa novcem u ruci siguran je bio
da na bolje kreće njegov život ceo.

Pri polasku pogled na krušku mu pade,
ispod nje je uvek najsrećniji bio,
bila je u cvasti kao i nekada
kad je prvi jednu Lenku poljubio.

Dok je roditelje svoje sahranjiv'o
udala se Lenka za nekog u gradu,
tada je i sebe snjima sahranio
jer je izgubio i veru i nadu.

S džepom punim para, ali duše prazne
krenuo je najzad da k'o čovek živi.
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo
i njemu moćnome svako da se divi.

Ipak, želje nisu ono što i java
otkrio je i sam kad se razboleo,
bolnice su brzo pojele bogatstvo
i svet mašte njegove, srušio se ceo.

Obreo se zatim na seoskom groblju,
za oproštaj pretke došao da moli,
potrošio sve je što je nasledio
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli.

Plakao je gorko kao dete malo,
a anđeli videše da se promenio.
Suzama je svoje očistio grehe
i na grobu očevom dušu ispustio.

Na dan 24. 04. 2009.
A pošto sam već kometarisao okačiću jednu pesmu za koju bih voleo komentar.

Neso, 24. april ove godine bio je veoma plodan dan za tebe.
Prica je tako...ljudska...
I, koliko god se cuje prizvuk osude u pesmi, tu je i opravdanje za svaki njegov postupak: losa uspomena na Lenku i mrtva roditelje- zbog njih gubi veru i nadu, i, umesto da pokusa da promeni sebe, menja sredinu. Ljudi cesto misle da je mozak poslednja na spisku stvari koje treba promeniti.
Smrt se na kraju shvata kao nagrada. Iako na smrt gledam kao na deo zivota, dakle, nemam averziju, dajem 9,5- ja bih mu pruzila jos jednu sansu da za zivota bude srecan sa sobom, mislim da bi prica imala divan nastavak da se iz bolesti stvori zelja za borbom, zelja za zivotom. Al to sam ja- Tame postoje da bi prizvale sjaj!

@Nesa De Beli - nisam zalutao, samo ne zelim da odskacem kvalitetom.

hocemo li sahraniti temu zbog lose kritike?
ja se ne stidim ni svojih "frljoka"
beznacajni smo u masi mozgova, ali to nije razlog da prestanemo da uzivamo u onome sto radimo.

Vidi energična mlada damo. Spakovala si odličnu pesmu, sve je tačno što si napisala, pesma je jasna, ali mi nekako promiče suština. Zbog toga od mene 8.
Evo još jedne pesme na temu vere.

On nas voli

Ko to želi da posvađa Boga se ljudima
da strašljivo bude srce u grudima,
ko umove ljudske zverski sablažnjava
da je Bog sa nama samo da kažnjava.
Za grešnike spasa nema, umreće u muci,
osetiće žestok bič u Božjoj ruci,
novi fariseji ustvrdiće svašta
da Bog k’o ni oni ne ume da prašta.
Da oproštaj dobiješ, prati rituale
što su njima mudrima od starih ostale,
samo oni znaju od pakla da spasu
u vremenu teškom izgubljenu masu.
Bog se listom optužuje za svu ljudsku muku
k’o da muka nije delo ljudskih ruku,
a Bog s neba gleda i prepušta nama
da shvatimo da je On ljubav neprestana.
Svakome ko traži kroz molitvu sreću
Anđeli iz raja u susret se kreću,
iskrena je molitva jača od zlih sila
i po veri sopstvenoj uslišena bila.

Klivs, i ja sam izbirljiva po pitanju poezije, što ne znači da sad treba da pljujem ove pesničke duše i njihov trud.
Nešo, preskočila bih kritiku ove pesme o veri, zbog teme, a ne kvaliteta. Nadam se da nemaš ništa protiv, ništa lično, samo neka to uradi neko drugi :-)

ŠTA NAPISATI?

Nešto o bolu i
Umoru na
Kapcima

Nema Bede
Dišem te

(J.M.)

edit: komentar prethodne. usiljena je tj. ne dopada mi se preterano. Nedovoljno nihilistična, nedovoljno emotivna, nekako mi je nedovoljna. ne želim da ocenjujem pesme od 1 do 10 tako da ću dati ocenu 10.

Aj ti gore

Lebdim još.
Iznad senke.
Memorija juče.
Prekosutra šok.
Produženo vreme.
Teško je to breme.
Teško je za skok.
Srce jače tuče.
Iznad senke.
Lebdim još.

//-----------------
//seča vena
//jedna žena
//jedan nož
//i portorož
//lezi dole
//još me bole
//prepotentne svinje
//pomilujmo inje
//uz jutarnji vetar
//udahnimo etar.
//--------------------

dopada mi se ovo što je iloj rut klivs napisao. nekako za polustih više govori od svih nas.

Surovi nije procitao uputsvo za upotrebu :)

Neso, komentar za "On nas voli":
Kao i obicno, nista manje od savrsene dikcije koja potice iz svakog tastera na tvojoj tastaturi. Sama pesma mi je interesantna, ali znajuci da znas moje poglede na problematiku u pitanju, ne mogu a da najostrije ne osudim odbacivanje pakla, ali istovremeno priznanje raja i postojanja biblijskog boga i njegovih andjela. Od 1-10 je mozda 4 na 5, jer znam da si u stanju da napises pesmu koja bi pokopala ovu :)

Posto nemam inspiracije trenutno, postavicu jednu sa verzije 1.0, za koju me je uvek interesovalo sta ljudi misle o njoj. Pesma je inace preforsirana, veoma licna emo-melodrama koju sam napisao pre ima jedno 15 godina i formulacija koju je Jovicic dao ovoj temi mi pruza sansu da dobijem toliko potrebne utiske o njoj.
Izvinjavam se jos jednom ako malo smaram sa ovom pesmom ;)

>>>>Još jednom<<<<

"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više

U tom momentu lednom
Besmrtne, večne moći
Želeće da te se liše"

Na vrhu svetionika
Šibanog slanim vetrom
S policom svetih knjiga

Za brod avetinjskog lika
Sa pocepanim jedrom
Nije te više briga

Mnogo je takvih istih
Bezbrižno prošlo hridi
Vođeno svetlom tvojim

Al' nesta noći čistih
Samo se tama vidi
Mračne se vode bojim

Razdire oštra stena
Nikad me nece spasti
Krhke daske mog broda

Svetla od tebe nema
Bez njega, u mrak ću pasti
Guta me, guši me, ledi me, uzima
Crna, sablasna voda.

********

"A kada osetiš jednom
U crnoj, olujnoj noći
Kako ne osećaš više"

Pod ovim vedrim nebom
Umorne tvoje oči
Vide oluje i kiše

Tražićeš majku da obriše suze
I zvaćeš brata da stisne ruku
I prijatelja da rame pruži
I zvaćeš mene, da ugušim muku
I bol

Doći će majka, da nisi zvao
Još tuce bora čelom će proći
Kad vidi put mračni kud si se dao
Hteće za tobom, al' neće moći

Doći ce jaran, popreko volje
S' osmehom lažnim 'farbanom licu
Rećiće reč-dve, da bude bolje
A gledaće te kao ubicu

I brat će doći s' suzom u oku
Ali čim spazi duše ti boju
Pustiće jauk, kletvu duboku
Daće se odma' po srnu svoju

Al' ja ti noćas doći neću
Ostaću gore, ogrizla plačem
Gledaću ptice kao te s'leću
I razdiru telo kljunom i mačem

Želela nikad nisam
Tebi da samom stojiš
Slomljen, od straha beo

Al' to si znao i sam
Tamne se vode bojiš
A sa mnom - nisi hteo

*******

Kakav li je ovo svet kraj mene?
Jedno oko ne veruje drugom
U daljini gladan zov hijene
I crn oblak nad rđavom prugom

Čijim li sam to postao slugom?
Da l' je demon u obliku žene
Na hartiji ispisanim dugom
Slanim znojem što juri kroz vene

A žedan sam sreće obnažene
Bilo kakve, samo da me snađe
Oko mene vaze razbijene
Olupina moje stare lađe

Srebro tanji i - kad mesec zađe
Više vidim srcem nego okom
Vidim - niko neće da me nađe
U ponoru granitnom, dubokom

Samo da bih opio se sokom
Osmeha sa tvoga lica vedra
Razdraganog, blaženog, širokog
Prodaću i poslednji šav jedra

I tek tada, ostajem gde jesam

Tek tada vrazi tame
Moći će da me se liše
Tek tada osećam stvarno
Kako ne osećam više
Tek tada svetionik
Kamen po kamen u vodu pada
I obris mu se briše.

Reci ce ljudi da ne umem da dam losu ocenu, ali ja stvarno imam tu srecu da je iznad uvek jako dobra pesma.
Ja mislim da iz veoma licne melodrame nastaju najlepse pesme, i ne mislim tu na konkretnu sadrzinu vec na zivu iskrenu emociju koja se oseca u takvim pesmama.
Ja sam licno pesmu shvatila kao pesmu koja je nastala iz jake, patoloske veze pune nerazumevanja, iz ljubavi koja samoj sebi i crta i brise puteve.
Forma mi se veoma dopada. Pesma se sama cita i odlicno je zaokvirena.
Divna, divna pesma.
Che-Vu, ja se iskreno izvinjavam, ali se iskreno osecam nedostojnom da ocenim ovakvu pesmu.

Izgleda da je zamrla ova ideja. Smore se ljudi od komentarisanja :)) Da ne bi ostalo na tome, prokomentarisaću prethodnu pesmu od energije.

Mračna pjesma, ali dobra. Sugeriše valjda da je sve toliko otišlo u kurac, da je nekima jedini izlaz u heroinu. Pjesma više proziva našu nakaradnu stvarnost, nego što kritikuje samu osobu koja uzima drogu.

Kraj pjesme je najmračniji, jer osoba iako želi da se skine s droge, iako još ima nade, ne vidi nikakav smisao u daljnjem normalnom životu. U fazonu, i šta sad, ako se skinem, šta ću onda, uvatit se za uši pa igrat...?

Nije mi baš jasan početak pjesme, "ona je abortirala" ne znam na šta se to odnosi, jer samom abortusu danas ljudi ne pridaju puno značaja, to mu dođe ko nešto što se rutinski radi, tako da pretpostavljam da se ne misli na abortus u bukvalnom smislu, već da je to neka metafora, ali ne mogu da je provalim.

Ali ipak, uprkos tom besmislu i neizvijesnosti, prisutna je želja za povratkom u normalu.

Bojim se da nisam kompetentan da ovakvu pjesmu komentarišem, jer mi se, srećom takve, a ni slične stvari nisu dešavale. Ali eto mog skromnog doprinosa tek da oživim temu.

ЛОЛОЛОЛОЛОЛО Браво Ћеро, лепо сте писали, посматрах вас :)

А што ти не убаци неки стих? Ово је дојајно испало и моје и Ћерино.

Ja bio običan pirat, a ona bila nindža.
Ko od čelika, njoj je bila mindža.
Smrtan čovek je dohvatit ne može.
Jer bi ga mlatnula gde se potomci množe.
Bla je nežna ko nuklearna bomba,
gde prođe tu samo radjiacija ostaje...

Ja bio običan pirat, a ona bila nindža.
Ko od čelika, njoj je bila mindža.
Smrtan čovek je dohvatit ne može.
Jer bi ga mlatnula gde se potomci množe.
Bla je nežna ko nuklearna bomba,
gde prođe tu samo radjiacija ostaje...

POETRY PHAIL

Вежбај и постаћеш шампион.

Ma 'oću da lupam gluposti...

Цзрилиц нецопостинг фор тхе њин! Реад мз сонгс у думбассес!!! АХАХАХААХХАХАХАХ!! ДРУНКЕН МАСТЕР ЛВЛ 80!

Волевши се амброзијски у гружанско предвечерје
Из јастука истерасмо скупоцено гушчје перје
Облапорно посркасмо супу испред турске серје
Отиђосмо на представу Поповича Џона Стерје
Играсмо се као деца прождирући сво иверје
Уз прећутно одобрење кабинета друга Берје

А сада? Иде година по година
Као битка крај Бородина
Астролог Анђела Слободина
Гледа ти кроз телескоп
Хоћеш ли да нађеш неког богатог менаџера који неће да ти тражи да те јебе у рч, али ће да те пушта на море саму и да ти даје ненормалне количине пара за твоја срања да ти завиди цела Стражевица па да причају да си курветина

Фуксо глупа
Обогатио бих се због тебе
А сада можеш само да ми га посафташ

Božićnica

Svim ljudima dobrog srca
najlepše sad želje dajem,
da vam život radost bude
obasjan božanskim sjajem.

Pred Božićne sjajne dane
učinite dobra dela,
da dobrota ne nestane
u vremena nevesela.

Ne bojte se iskušenja,
iskušenje pročišćava
i u zlom je zrno dobra,
al' pod teškim tegom spava.

Ne bojte se smaka sveta
ni proroka što vas plaše,
verujte u milost Božiju
i molitve svetle naše.

Ispričajte svojoj deci
priču o Isusu Hristu,
savetujte da čuvaju
svoju dušu, nežnu, čistu.

Svi budimo kao deca
puna jake vere žive,
odagnajmo takvom verom
iz života dane sive.

Samo tako dragi moji
jednog dana bolje biće,
samo tako svako od nas
vrata raja otvoriće.

Ова Нешина занимљива. :)

Елем, јуче нажврљах за неки' 15 минута.

Покретна трака исписује речи палих бораца,
Први пу са дозом тешког схватања,
Још једна жртва црног лептира
Харонов џеп отежава.
Слика удаљених предела пролази данима,
Разарања древних градова постављају темеље вечних кошмара,
Шинска возила приносе жртву непознатим бићима,
Даљина као оштрица сече смисао живљења
и шаље ме у наручје порока.

Још једна ноћ проведена над нотама старих домова,
Само да ми зачини отворене ране,
Још једна ноћ и страх од осврта,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.

Кренем назад, а не знам куда,
Оно што тражим је негде далеко,
Можда у рају, а можда поред пута,
Емоционална уцена, растројство у лудило претвара,
Осећај у мене упртих погледа,
Тешка осуда и уједи гладних џукаца.

Сам попут старих вукова.

Nešo lijepo si opleo po znamo već svi kome, počinje na N. :)

A ova Remeova mi nije sasvima jasna.

Elem, evo jedna moja, impresionistička, i nije baš pjesma, više kao pjesma u prozi.

Iziđoh na Fejsbuk,
rodila se Kalina,
ponosni otac se smije,
kači slike na Fejsbuk!
Prijatelji komentarišu i lajkuju.
Pročitah vijesti,
poginulo 22 djece,
Belgija i Švajcarska u šoku!
Sad ne znam da li da tugujem za ovih 22 što poginuše,
il da se veselim sa Kalininim ocem,
i stotinama drugih veselih očeva i majki,
što kače slike svoje djece na Fejsbuk.
Ili da zanemarim i jedno i drugo,
i da učim za svoje ispite,
vježbam vlastite mišiće,
izlazim sa svojim prijateljima,
i saspem pivo u spostveni želudac?
Odluku sam već donio, a da toga nisam bio ni svjestan,
napisavši svoju ličnu pjesmu.

Nije loše Jovo, čini mi se da si mogao još nekoga da dodaš u pesmu, malo je likova.

Evo sad i jedne moje pesme upravo napisane.

Najtužnija etno-metno hip hopa cupa pesma socijalnog karaktera

Svaka svađa s mojim tankim novčanikom
završi se tužnim i očajnim krikom
jer bih hteo bih jahtu, helikopter mali,
po mogućstvu vilu na nekoj obali,

ali, ali, ali, ali aliiiiii

imam samo ružnu i sjebanu javu,
nemam ni za duvan, a kamoli travu,
dođe mi da tražim ponekad od roma:
„ braćo Romi udelite samo kinte loma.“

Auuuu, auuuuu, a a, a a uuuuu,

zavijam ko čopor vukova s planine
kad kupujem samo proizvode Kine,
skockan sam po zadnjoj tibetanskoj modi
hodam putem što me u pakao vodi.

aj, aj, aj, aj aaaaaaaaaaj.

suza suzu stiže kad se neki baja
provoza kraj mene sa ribom do jaja,
a ja mogu samo na slici da gledam
takvu ribu i nabudžen Pežo tristasedam.

O yeeeeeeeaaaaaahhhhh.

Podeseća me pomalo na pesmu "Uljez", nase pesnikinje Vesne Vukelić Vendi...

Uljez mojom dušom gospodari,
tera me da radim razne stvari

Uljez, uljez mi se uvuk'o u cveće,
lepo, lepo mu je, da izađe neće

Ајооој, Нешо, шта ти реклааа...

nije moja al sam je prepisao

idu prvo strofe pa refren, a muzika je bas gitara-bas gitara, pa onda klavijature kao omekšivač

zabranjeni peškiri:
ja sam rođen tada i tada neću više biti sv,svl...svladan
tokom dana ja sam ddada
kad uznem peškir sada moja ruka tako mlada
izgoreti neće
evo tebe druže drugi peškir da se kreće

a ja čarap stalno nosim patepitam što te kosim
što te kosim draga moja ljubim tvoja govn.. ne, to je iz druge pesme
ljubim tvoja srodna..
onda ide nastavak, nastavak možda malo mućka:

sada spavaš draga na peškiru kose glada
kosenada da sam prosjak jasam prosjak to je mldllakašž

to je bio refren..