Ima ih različitih. Žao mi je onih što prose, ali im ne dam novac baš zato što znam da to rade zato što znaju da će imati uspeha. Da im niko ništa ne da, tražili bi druge načine da zarade.
Međutim, na autobuskoj u Bg mi je prišla devojka cigančica, oko 20 godina, pristojnog izgleda, bez jedne noge sa štakama. Ja isprva nisam primetila da nema nogu i pošto sam sedela i pila kafu, samo sam je pogledala i spustila pogled, u fazonu - ne dam, idi. Ni reč nije progovorila niti je išta tražila, samo se odgegala do drugog stola. Onda sam tek videla da je invalid pa mi bilo žao što joj nisam nešto dala. Jebiga, na takve stvari sam slaba. To što si ganfer i živiš prljav i prosiš, a možeš nekako, bilo kako da se pomeriš iz te bede, tvoja je krivica, dok je ova devojka bila sasvim normalno obučena i bez ikakve pompe je prišla, pružila ruku i otišla.
Osim toga, drugarica mi je pričala za slučaj kad je putovala avionom za CG. Izlazi ona i vidi da silazi za njom ciganka. Pogleda malo bolje, kad liči joj na ciganku koja prosi kod njene zgrade kod Maxija, al' opet ne veruje otkud ova u avionu! Priđe i pita "jeste li vi iz Beograda?", kaže ova "jesam", "a da ne živite možda na Banovom Brdu, kod Maksija tog-i-tog, čini mi se da sam vas tamo viđala", a ova joj odgovara "jeste sine, al' sad je leto, sezona je ovde". Ladno je došla avionom u CG da prosi. AVIONOM.
