U osnovnoj sam promenio mnogo škola, nije mi ni padalo osobito teško jer nikad nisam bio ne znam ti kako društven pa se nisam ni osobito zbližavao s ljudima. Na kraju kad sam u jednoj ostao malo to mi se osvetilo, tu nisam bio neki omiljen lik, verovatno zbog toga što sam u podsvesti imao duboko usađeno da okolina treba da se prilagodi meni. Nisam nešto osobito voleo da učim ali sam nastavnicima delovao kao dobro dete koje ima budućnost i prolazio dobro. Ima još jedna stvar, grdno sam voleo da pravim i izmišljam kojekakve skalamerije u osnovnoj i delu srednje, donosio razne prangije i zajebancije ili noževe da se igra širke i uništava školski parket, to je ljudima donekle i bilo zanimljivo, bar onima koje prethodno nisam nadimio nekim sranjem na času.
U srednjoj sam krenuo sa menjanjem ličnosti iz korena, vrlo zajeban proces koji možeš slavno da zasereš ako si visoko autosugestivan a nemaš stručnu pomoć, recimo da sam tu sebi otfikario i ono što treba i ono što ne treba, verovatno ću znati da li je to dobro ili loše tek kad legnem da crknem što je takođe ok. Međutim u srednjoj je bila dobra zajebancija i generalno sam bio dobar sa svima... na kraju. Dugo smo se fino družili i nakon srednje, okupljali se redovno za basket, roštilje, ispraćaje i svadbe dok se dosta ljudi nije poženilo i nekako se raziđosmo, čujemo se tu i tamo i okupimo nekad al nije to - to. Tu sam nekako i video da je obavezno obrazovanje živa glupost pa sam prestao da ulažem i onaj minimum truda, sranje je što i tako možeš da se provučeš ako znaš šta radiš tako da nisam izgubio previše bodova za prijemni na faks.
Bio sam prvo dve godine na etf-u al sam video da od toga leba nema a ni raja mi se nešto nije sviđala pa sam prešao na preldžijski mašinac koji sam nekako i otaljao. Na faksu je retko bilo nekih osobitih zanimljivosti, nekako ti se više stvari dešava van njega.
