Nikada neću zaboraviti

Ovde se polemiše o stvarima koje nikada nećete, ili jednostavno, ne možete da zaboravite. Svaka priča, događaj, anegdota, situacija ili sama pomisao koja nikad neće biti zaboravljena.

Na primer: Nikada neću zaboraviti kad mi je ćale kupio prvu fudbalsku loptu i kopačke. Nisam ulazio u kuću.

Izvolite!

Kakva li su sad telad. :))

Никад нећу заборавити првих 1000 динара што сам зарадио од музике, и поклонио их ћалету јер је рекао да никад ништа нећу зарадити.

Verovatno već veliki tigrovi, ne znam tačno koliko tigar može da živi, sad imaju deset godina, skoro jedanaest. :) Jako su bili slatki i razigrani, samo su imali oštru dlaku, verovatno jer plivaju, a takva se brže suši i štiti kožu od kvašenja. :)

Ima tu još događaja, sigurno, alo ovo mi je bilo baš upečatljivo u životu.

Kad već pričamo o životinjama, izdvojio bih susret sa kerićem malim. Bukvalno me je pratio 4,5 kilometara. Vraćao sam se iz neke vikendice peške sa drugarima, a on me je sve vreme pratio. Sve vreme je išao oko mene i nikako se nije odvajao. Morao sam da ga uzmem i sad živi kod mojih u selu. :)

Kerić, neka ga tamo ako imaš prostora, što da ne. :3

Bilo mi je isto zanimljivo i kada sam išla da gledam vukove (u mnogo su malim kavezima, stvarno mi ih je bilo žao) i sad sve vrste su jedni do drugih, to je bar 500 kaveza sa raznim vukovima, i ja sam sa jednim uzela da pričam i on je stao prvo da vrti repom, pa da zavija, i onda je povukao i sve ostale, ceo vrt je odjekivao. Na kraju je i čuvar došao. To mi je baš onako ostalo u sećanju.

Nikad neću zaboraviti kada sam uživo videla mladunce tigra i još se igrala sa njima. :3

Bojsi se mnogo ritao. lolo

Swoj prwi poljubac. ^______^

Bojsi se mnogo ritao. lolo

AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHA! Odma sam se bila setila njega, on mora da je jedan od te trojice, vratija se iz džungle.

Nikada necu zaboraviti kad sam, aaaaaa, kad sam.....Nikada necu zaboraviti kad sam.....E do kurca izgleda da sam zaboravio

Izmena: Jedem govna, nisam zaboravio nego me sramota da priznam. Samo cu reci da ima veze sa ujakom i tim kako mi stavlja kurac u usta i dupe, pa vi ako ocete nagadjajte sta je to bilo

Pričaj Seljače!

Ja nikad neću zaboraviti kada sam bio u Francuskoj na nekom turniru i kad su nam Alžirci pretili odsecanjem glava, nakon što smo ih pobedili nekih 20 razlike...

Meni se slična stvar dogodila sa reprezentacijom u Grčkoj. Samo što smo ih dobili u fudbalu sa tri razlike.

Bili se mi sa njima celu utakmicu, nekih sat vremena posle u menzi lik ladno uzima nož i simulira presecanje grkljana...

Mi neveruemo šta se dešava dolazi trener i kaže nešto tipa bez provokacije, nego šteta bilo nas oko 60 (iz Niša) + oko 30 (iz RS), a njih 15 sa sve trenerima, jebali bi im kevu al ajd...

Kad je neko stoga imbecilska, onda je uvek tako.

Nikad neću zaboraviti 5 sekundi pred udes u kojem umalo glavu da izgubim.

Nikad neću zaboravit svoju prvu GRUPNU tuču...

nikad neću zaboraviti kako mi pijani kum, sjebao svadbu.
Lažem, hoću.
GoMno.

nikad neću zaboraviti kako mi pijani kum, sjebao svadbu.

Ou, bogati...

Nije poenta u činu svadbe, poenta je u kumovom činu, da se razumemo.

Шта је урадио?

Sjećam se i danas one kurve što mi na onoj svadbi prenijela hlamidiju, garant je ona, nju sam jedinu jebo bez kondoma, mora biti ona jebem joj sjeme.

SKOČKO :*

Awwwwww Reme <3

Nikada neću zaboraviti ulice Novog Sada na kojima sam odrastao, ni svoje bivše odjeljenje u OŠ "Vasa Stajić", ni drugove s kojima sam se igrao po krovovima zgrada u Braće Krkljuš, ni malog Mišu Stojkova, najboljeg druga iz djetinjstva, s kojim više nemam nikakvog kontakta, ne znam ni gdje je, ni šta radi, neću zaboraviti ni Jelenu, moju prvu "ljubav" al' s njom se bar čujem ponekad....

Vraćam se sa svojim drugarom iz škole. Klinci:7-8 godina, komšije-nerazdvojni, zajedno u klupi, zajedno u dvorištu...
Počinje da pada kiša, pretvara se u pljusak. Odjednom se sve namračilo i počinje da grmi. Nama to nije smetalo sve dok Slavko nije rekao :
"Metal privlači grom!!! Ti imaš kopče na torbi, a ja metalni rajsfešlus....'ajde trči. Od groma se umire na mestu!!"
Nas dvoje smo trčali ko bez duše. Sutradan smo bili presrećni što smo sačuvali žive glave.

Slučajnost nas je spojila posle 35 godina i tada smo evocirali svakojake dogodovšine, ali taj strah da će grom da nas ubije....nikada brže nisam trčala.

Прву праву саобраћајку, кад ми је пукла гума и изгубих контролу над својим тадашњим Ескортом. Нисам ишао пребрзо, око 60 км-х, али је било зајебано баш, јер сам морао да избегнем возило које ми је ишло у сусрет, цимам волан десно, ауто иде лево, директ у њега, цимам јаче, ауто се некако исправља, возило које ми иде усусрет је већ на неких 15м можда, нема шансе да га избегнем, фала богу па је онај возач укапирало о чему се ради, па скренуо у моју траку, а ја одмах леви пун, и скренух ван пута, бочно ударио у неко дрвце и забио се носем у неку шанчугу доле. Нисам имао везан појас, ал сам мноого добро прошао.

Samo vi piskarajte nezaboravne stvari. Džaju mi se mnogo.

Никад нећу заборавити кад сам први пут умро. Било је баш екстра, болница ово-оно. Само не знам што сви серу да виде бјелу свјетлост анђеле курце палце, ја нисам вид'о ништа :)

Сетих се једне ствари.
Никад нећу заборавити када сам са 2-3 године био у болници. Хтео сам да изађем из кревеца, ваљда јер је у кревецу поред била нека кул играчка, и видела ме бабица да покушавам да изађем. И маму јој јебем, везала ме је са четири оне памучне пелене. Једна је била око струка, две везане за њу, са моје леве и десне стране и привезане за странице кревеца, а једна је била везана иза леђа на ту пелену око струка, и опет за ужу страну кревеца. Сетих се тога, јер сам опет видео после много времена омот албума "Piece of Mind".
И пар година касније сам опет лежао и сећам се бабице која ме је учила да бришем нос рукавом, и да никад не бришем марамицом.

Никад нећу заборавити како сам се смувао на камповању, у шестом разреду, са девојчицом тако што сам јој плаћао бурек...

Nikad neću zaboraviti osmi osnovne, bili smo na ekskurziju u Bosnu, bilo je predvečerje, bili smo na Baščaršiji i jeo sam najbolji burek sa sirom. Ako nekad nađem tu sliku podijeliću je sa vama.

Hahahha, Meśo, kako si pokvaren :))))))))))

Nikad neću zaboraviti osmi osnovne, bili smo na ekskurziju u Bosnu, bilo je predvečetje, bili smo na Baščaršiji i jeo sam najbolji burek sa sirom. Ako nekad nađem tu sliku podijeliću je sa vama.

To ti sebi nisi dobro preveo jelovnik na crnogorski.....

Nikada neću zaboraviti ovo veče. Morao sam da napišem ovde da bih pamtio datum.

Вечити, брате, говори, си га мећо?

MileBubreg
Вечити, брате, говори, си га мећо?

а што би тако нешто тривијално и нормално заслуживало да се памти датум?

па можда је био ђана, шта му га ја па знам.

Mile, ako stvarno misliš da treba da pamtim, ili da pišem datum kad sam ga metnuo, onda me zaista zabrinjavaš.
Što kaže Šomi

што би тако нешто тривијално и нормално заслуживало да се памти датум

:)

тривијално

Sto ove bezobrazne reci koristis, Somaro...zabrinjavas me.

Никада нећу заборавити 24.март 1999. око 8 увече...вратио сам се,као клинац,кући са буразером и ћалетом,са ватерполо тренинга. Кући су ме дочекале уместо вечере гранате "милосрдног анђела"!