Грађани разочарани квалитетом кинеског моста
http://www.blic.rs/data/images/2014-12-18/551497_most-03foto-dj-kojadinovic_f.jpg?ver=1418898449
Јучерашње свечано отварање Пупиновог моста, популарно названог Кинески мост, изазвало је различите реакције у јавности. За разлику од политичара и медија који су овај догађај углавном описивали као позитиван, истичући значај новог моста за унапређење услова саобраћаја у главном граду, бројни грађани који су присуствовали свечаном чину отварања, отишли су збуњени, а неки чак и отворено разочарани оним што су видели.
„Нисам импресионирана квалитетом моста,“ - изјавила је за КНИН Ружа Славковић, домаћица из Добановаца. – „Редовно купујем кинеску робу и навикла сам се на висок квалитет израде, али овај мост као да нису правили Кинези. Прошла сам целом дужином моста на једну па на другу страну, и нисам нашла ни један једини пластични део. Све сам го бетон и асфалт, а ограде су, да не поверујете, металне. Искрено, нисам сигурна колико је овај мост уопште безбедан за саобраћај и надам се да наша власт није правила труле компромисе на штету сопствених грађана да не би увредили Кинезе.“
http://www.blic.rs/data/images/2014-12-18/551606_otvaranje-mosta181214ras-foto-vesna-lalic61_ff.jpg?ver=1418908876
Ни други саговорници КНИН-а нису крили незадовољство виђеним. Тако, Р.П. војни пензионер са Новог Београда, који нас је замолио да му не објављујемо пуно име и презиме, а који је са својим унуцима од 6 и 4 године дошао на отварање, прво је, врло гласно узвикнуо „Свака част Александру вучићу“ да би се потом осврнуо око себе и у пола гласа наставио „...али чуди ме да је дозволио да нам Кинези овако подвале. У грађевинарство се не разумем, па могу само да верујем да је овај мост безбедан, али су ме у погледу дизајна страшно разочарали. Пре свега ме изненадио недостатак боја, које су тако карактеристичне за њихове производе. Друго, нема ни једне једине шарене лампице. Али оно што ме је највише, скоро лично, повредило и у шта не могу да поверујем је што нема музике. Ја сам поред својих унука и њихових играчака навикао на дивне пискутаве кинеске гласове који певају разне хитове на перфектном енглеском језику и на савршену инструменталну пратњу. Ја сам иначе мало наглув и чујем само високе фреквенције, а њихова музичка традиција управо је на њима и базирана, па последњих година практикујем да, чак и кад су унуци у вртићу, укључим њихове играчке и слушам музику уместо да укључим радио. Зато сам са унуцима и дошао овде јер, ако у обичне дечије играчке уграђују тако софистицирану технологију, очекивао сам да ће мост да пева и свира као најсавршенији оркестар, а дочекала ме је тишина. Не знам шта да кажем. Видим да се још понешто ради око моста па се надам да су мост отворили пре времена због обавеза кинеских званичника, као што је војна парада одржана раније због Путина, и да још није све завршено па да су и ове моје примедбе преурањене, али ако овако остане, бићу много разочаран.“
Млађи посетиоци, са друге стране, нису превише пажње придавали квалитету израде моста, али су многи приметили да на мосту не постоји никаква ознака произвођача, ништа што макар подсећа на неки познати светски бренд, а један је чак изнео сумњу да је ово уопште кинески производ, јер нигде није нашао ознаку „Made in PRC“.
У маси света смо приметили и старију госпођу у црнини, са букетом од свежег цвећа и снопом воштаних свећа у рукама, која се збуњено освртла око себе и нешто тражила, али она је одбила да за КНИН да било какву изјаву и молила нас је за мало разумевања и приватности.
