Je l' se dešava još nekom odavde da se probudi ujutru sa pitanjem: "Zašto sam ja – ja?"
Ne mislim u smislu "Zašto sam ja student psihologije koji živi u radničkoj porodici u Srbiji?", već u smislu "Zašto sam ja ovaj pakosni kreten koji gleda na druge ljude kao da su đubrad?" Jer to sam ja. Ne znam da li je to došlo do izražaja u mojim postovima na forumu. Primera radi, ako sam u nekom društvu, kad pogledam druge ljude, vidim isključivo gamad. Ponekad je dovoljno samo da pogledam nekog i moja reakcija je u fazonu: "Bezmozgaška vrećo govana, što dalje od mene!" Imam svoj lični prostor, svoju malu teritoriju, živim u svom malom balonu (kao one osobe koje nemaju razvijeni imunitet, pa žive u balonu) i nikom drugom ne dam da uđe u njega.
Kad pogledam druge ljude vidim gomilu majmunolikih robota koji kao bespilotne letelice obavljaju zadatke bez ikakvog uvida u ono što rade. Ali žalim što tako gledam na stvari. Voleo bih vidim veliki druželjubivi svet pun srećnih ljudi koje jedva čekam da bolje upoznam – jer očigledno većina ljudi zaista tako gleda na svet. Znatan broj ljudi ide na mesta puna drugih ljudi, i umesto da imaju moju reakciju u stilu: "AAAAAARGH, užasni ste, umrite!", većina je ekstatična, super društvo, super mesto, super provod, jej, sve je sjajno-bajno!
Pre neko jutro, probudim se, i pošto sam previše lenj da bih ustao, uzmem moblini i krenem tako besciljno da surfujem Internetom. Odem na Reddit i naiđem na post nekog lika u kome se žali na svoj problem i traži savet. I ja, pošto imam fetiš da pomažem online ljudima, krenem da čitam njegov post. Ovo je njegov problem: lik je biseksualan i imao je niz devojaka; i dok je u vezi sa nekom devojkom, tajno jebe i druge tipove, takoreći seks za jednu noć. Dakle, pored devojaka s kojima je u vezi, ima još i ove kres ortake. Njegov problem sa svim ovim je što se pita da li da "izađe iz ormana", ali nije baš siguran da to zaista želi. I to NE zbog toga što se boji tuđih mišljenja, da će ga osuđivati i sl. (mada, po mom mišljenju, i to je važan faktor), već kaže prvenstveno zbog toga što bi onda izgubio osećaj uzbuđenja i avanture dok tajno jebe druge tipove. Dakle, njegov glavni problem je što ne želi da uradi ništa drugačije jer se plaši da bi njegov FANTASTIČAN život mogao da se promeni.
Devojka za devojkom plus kres ortaci sa strane, a ima svega 19 godina. http://www.starbase49.com/sites/all/modules/smileys/packs/Facies/confused.png JA ČAK NE MOGU NI DA PRIČAM SA DRUGOM OSOBOM. Nemate pojma koliko je neprijatno i neugodno i mučno kada ja i druga osoba sednemo i pokušamo da vodimo razgovor. Polovinu vremena nemaju ni pojma o čemu pričam. Kao, na primer, ulazim jednom u prodavnicu i tražim cerealije. "CEREALIJE?! ŠTA TI JE TO?" I ja stojim tamo kô budala i mislim u sebi: "Ne znaš šta su cerealije? Živiš od prodaje cerealija, a ne znaš šta su cerealije." Zašto onda, kog kurca, ja znam šta su cerealije? Očigledno ne mogu da je koristim da komuniciram sa ljudima, koja je onda poenta? Zašto uopšte imam bilo kakav vokabular, ako ga niko ne razume? Svaki put kada upotebiš bilo kakav nekonvencionalan termin, svi su češu po glavi. "Predugačka reč, ima previše slogova... ne mogu... da... izdržim... mozak... eksplodirati!"
Voleo bih da imam probleme kao onaj devetnaestogodišnjak sa Reddit-a. Voleo bih da je moj glavni problem taj da mi je život toliko fenomenalan zato što mogu da jebem toliko ljudi i da imam strava seks sa svima, ali sam uplašen da jednog dana seks neće biti TOLIKO uzbudljiv kao što je bio. Zaista bih voleo da su to glavni problemi u mom životu, ali nažalost moji problemi nisu toliko kul. Problemi u mom životu su: "O ne, moram da idem na ovaj rođendan/slavu, kako to da izbegnem? I ako ne mogu da ih izbegnem, kako da izdržim celo veče tog bljutavog foliranja?"
Nisam najzanimljivija osoba za druženje. Nisam tip osobe koja samovoljno ide napolje i zabavlja se. Ako sam prepušten sam sebi, sedeo bih u sobi, bio na Tumblru, Twitteru, Redditu i slično tome, skroz isključen iz svog okruženja čitajući vesti o tome kako je svet u dubokim govnima. Izlazio bih napolje samo ako apsolutno MORAM, i da ne postoji mala šačica ljudi u mom životu sa kojima mogu da se povežem, sve što bih osećao je totalna nefiltrirana mržnja prema svim ljudima i ne bih se nimalo trudio da popravim svoj život. Nadam se da ću jednog dana moći da transcendujem ovo.
