Ево баш сам недавно опет гледао филм "Тарас Буљба" из '62.
http://www.youtube.com/watch?v=n8G6S6fQQ4I
Па ме ова сцена шесеттрећи пут подсети да бисмо и ми нешто тако могли снимити неки филм или серију из домаће историје.
Е сад ме интересује, кад бисте ви имали кинту, који бисте филм/серију снимали, тј. о којој особи/догађају/штатијазнам?
Ја бих снимио нешто о периоду између Косова и Пада (1389-1459) или о нечему што се тиче Срба западно од Дрине, јер су генерално то две области о којима се најмање зна у народу (наравно незаслужено).
Српски историјски спектакл
Citat:Upravo. Mada imamo i u novijoj istoriji takođe nekolicinu događaja. Recimo, "5. Oktobar".
Čitao sam temu sa velikim interesovanjem do ovog posta i onda sam se israo sebi u šake i počeo da razmazujem fekaliju po monitoru. Štakojmojkurac 5. oktobar, šta se važno desilo tada za naš narod? Oteran je jedan tiranin da bi mogli da dođu drugi?
To je toliko precenjen događaj da se danas na njega lože samo klinke aktivistkinje ds-a i mlađani momčići koji se lože na onu lopurdu mafijašku đinđića.
E jebote kad ovako sjajnu temu neko zasere ovakvom glupošću....čuj 5. okt...Malo značajnih datuma imamo u istoriji pa da o ovom usranom događaju treba da se snima film
word
Citat:а пази сцену за почетак филма о Шандуу, оно док иду продуценти, улоге и та срања: тип на плажи, сунча се, поред њега оклоп, он у домаћинкама, коњ везан за палму, и онда креће према води, успут у кадар улазе дубровачке тврђаве, онда зум на витезова огромна ђале и бујну косу и онда он зарања а кадар зумира мирно море, онда враћа крупно, лицем други српски витез исто јебачке грађе док се вража назад да навуче оклоп, у кадар сад улази панорама Солуна. И онда зум аут, сцена са гуглерта, хвата цело Шандуово царство! А?
Ууууууу, замал да свршнем јеее.
Mislim da bi bilo do jaja da se snimi Gavriloviceva odbrana Beograda i da uz scenu de svi ginu ide ova pesma http://www.youtube.com/watch?v=1_nEi2SjrOk a, a?
Citat:а пази сцену за почетак филма о Шандуу, оно док иду продуценти, улоге и та срања: тип на плажи, сунча се, поред њега оклоп, он у домаћинкама, коњ везан за палму, и онда креће према води, успут у кадар улазе дубровачке тврђаве, онда зум на витезова огромна ђале и бујну косу и онда он зарања а кадар зумира мирно море, онда враћа крупно, лицем други српски витез исто јебачке грађе док се вража назад да навуче оклоп, у кадар сад улази панорама Солуна. И онда зум аут, сцена са гуглерта, хвата цело Шандуово царство! А?
Примљен си за сценаристу.
Citat:Čitao sam temu sa velikim interesovanjem do ovog posta i onda sam se israo sebi u šake i počeo da razmazujem fekaliju po monitoru. Štakojmojkurac 5. oktobar, šta se važno desilo tada za naš narod? Oteran je jedan tiranin da bi mogli da dođu drugi?
To je toliko precenjen događaj da se danas na njega lože samo klinke aktivistkinje ds-a i mlađani momčići koji se lože na onu lopurdu mafijašku đinđića.
E jebote kad ovako sjajnu temu neko zasere ovakvom glupošću....čuj 5. okt...Malo značajnih datuma imamo u istoriji pa da o ovom usranom događaju treba da se snima film
Nisi morao monitor da prljaš, mogao si da rokneš fekalije na neko gluplje mesto, monitor bar ima neku funkciju, a nisi morao ni da ih bacaš uopšte. I da iskoristim priliku da ti kažem, da me mnogo zabole kurac gde ti mažeš svoje fekalije. Mani se ćorava posla, ako ti se ne dopada predlog, dovoljno je samo da kažeš na fin i kulturan način, a ne da mi ovde pričaš o svojim govnima.
Сцена прва:
Доброћудни брка са шајком пустио конац и побија коље. Наилази фаланга византинаца и пита га шта ради. Он наставља да туче по кољу ушником секире и само им трзајем главом показа таблу на којој пише: '' Добродошли у царство Душаново. На овоме месту дужни сте показати путне исправе и у царству се понашати по правилима законика. Мењачница - ниже код потока.'' .
Византинци се згледаху те ободоше коње назад према утврђењу. Брка се почеша по јајима, што је био знак српској пешадији да могу безбрижно наставити са локањем рујна вина и кркањем гироса, служених од стране лепих гркиња, додуше једва пробраних. У позадини 6 косматих ликова тресу по дрво смокве и сабирају ко је више отресао (алузија на прапочетке игара комонвелта). Након краће свађе око резултата, започиње општа туча тако да прште лобање. Кадар даље иде на копита коња који се приближава и кад овај стане, стаје и туча, све очи упрте у јахача, камера полако диже према глави мачвановој, пардон коњској, шљашти од сунца витешко одело и заслепљује камеру... Крај сцене прве. :ху д хел из дет: остаје у глави гледаоца. А? ААА?
Сцена друга
Милозвуцима ужичког кола, дубровачки трубадури доприносе еуфорији насталој уласком српске коњице на Страдун. Онда кадар на дућане млетачких трговаца, где је упадљиво да на сваком стоји : ''снижење'' , ''распродаја'' и ''примамо динаре и у натури''. Један коњаник, по вокацији видар, застаде поред тезге са кломпама, баци цвоњак те их стави у бисаге. Коначно, на бини, окићена дукатима преко замашних груди, трбушни плес изводи заводљива треба из редова латина, а прва строфа слушљиве песме почиње са ''лепе ли су нано Гружанке девојке''. Коњаници силазе и бивају посађени за астал пун ђаконија. У име бивше млетачке републике, окупаторима се обраћа секретар еснафског удружења Цавтата, извесни Мате Мажуранић бираним речим: ''Мили наши Срби, браћо! (говор да се разради касније)...''. Како овај завршава говор, иде велики аплауз, камера иде зум аут и помном гледаоцу пада у око да у дубровачку луку управо пристаје велики једрењак сумњиве посаде и још сумњивијег терета. Дан је био врео, сунце на заласку се купа у мору, у позадини пичи ''Ах мерака у вечери ране'' од Сафета Исовића... Крај сцене друге.:не мирише на добро: М?
Хахаха добро и ово Бубрегово.
Jebemu mater, idi se zaposli na RTS kao scenarista da vidimo konacno nesto kvalitetno.
Citat:Jebemu mater, idi se zaposli na RTS kao scenarista da vidimo konacno nesto kvalitetno.
cekam da me neko sa rts-a kontaktira na pvt :) sta, 5 kvlt autora odavde naprave scenario za oskara ili bar blokbaster, dok si reko keks.
Ма какав РТС, продај идеју неким Америма или Русима бар, заеби ово наше.
Citat:Милозвуцима ужичког кола, дубровачки трубадури доприносе еуфорији насталој уласком српске коњице на Страдун. Онда кадар на дућане млетачких трговаца, где је упадљиво да на сваком стоји : ''снижење'' , ''распродаја'' и ''примамо динаре и у натури''. Један коњаник, по вокацији видар, застаде поред тезге са кломпама, баци цвоњак те их стави у бисаге. Коначно, на бини, окићена дукатима преко замашних груди, трбушни плес изводи заводљива треба из редова латина, а прва строфа слушљиве песме почиње са ''лепе ли су нано Гружанке девојке''. Коњаници силазе и бивају посађени за астал пун ђаконија. У име бивше млетачке републике, окупаторима се обраћа секретар еснафског удружења Цавтата, извесни Мате Мажуранић бираним речим: ''Мили наши Срби, браћо! (говор да се разради касније)...''. Како овај завршава говор, иде велики аплауз, камера иде зум аут и помном гледаоцу пада у око да у дубровачку луку управо пристаје велики једрењак сумњиве посаде и још сумњивијег терета. Дан је био врео, сунце на заласку се купа у мору, у позадини пичи ''Ах мерака у вечери ране'' од Сафета Исовића... Крај сцене друге.:не мирише на добро: М?
Откуд Млеци у Дубровнику ође бокте невидео.
Ало Царе, јел ти ја дижем рејтинг теми овде да би ме ти миниро? Кад ја кажем да су Млеци тај дан били тамо, нема шта ти ту да мисиш :)
To Mile rođeni, RECI MU!
Citat:Ало Царе, јел ти ја дижем рејтинг теми овде да би ме ти миниро? Кад ја кажем да су Млеци тај дан били тамо, нема шта ти ту да мисиш :)
Нема ту никаквих рејтинга које бих ја дозволио, а да се историја тек тако уништава.
Ма зајеби ти то дечко, ја би за сценаристу узео Јована Деретића! Историсјки спектакл, еп, од цирка, не мање од 12 сати!
ЕДИТ: А Миле би свакако био режисер.
Ма треба неку триологију набуџену направити типа Господар прстенова, с тим да се помешају ликови из разних временских периода, и Марка Краљевића, Обилића и остале мудоње у држави цара Душана, тај фазон. Наравно на крају ми побједимо и све најбоље.
Српски историјски спектакл је кад се пласирамо на било које првенство у фудбалу.
Kako bi dokazali veličinu našeg roda možda bi bilo bolje da snimamo Srpski praistorijski spektakl. Srpska se truba iz Mesopotamije čuje.
Vidim da je tema otišla u pravcu sprdnje, a obećavala je. No, da ja probam da je vratim u iskrene patriotske okvire :)
Postoji jedna scena u Ćosićevom "Vremenu smrti" koja je filmična u tri lepe, a moguće je i da je istorijski utemeljena: scena kada voz iz Skoplja sa 1300 kaplara, kremom srpske omladine ulazi u žel. stanicu u Kragujevcu, a svi mladići pevaju "Vječnaja pamjat" dok narod na stanici šokiran nemo prati voz i svi odreda plaču. Kada sam čitao, pred očima mi je bila scena u fazonu Nikite Mihalkova.
Da li je napravljena ekranizacija Srpske trilogije? Ako nije treba da se načini, to je jedna od boljih knjiga koje opisuju I svjetski rat. Ili može i Knjiga o Milutinu. Da li je ono Sremac pisao o Vlastimirovićima i Nemanjićima? I njegove su knjige solidne.
Направити филм "Смрт попа Мила Јововића" са Милом Јововић у главној улози. :Д
Не, стварно може да се направи неки филм по тој песми.
Мислим да су четници заслужили бар један четнички филм на фору партизанских филмова, само да су овде четници позитивци, а партизани кољачи, издајице и то. На пример нешто о Бици на Неретви, као четници се повлаче са људима оболелим од тифуса и неким инвалидима, а Швабе, партизани и усташе рокају по њима са свих страна. Онда Равногорац рашири хармонику, почне да пева неку четничку у сред крљања и четници добију велику мотивацију, па растуре све пред собом. Швабе се укењају и побегну, као и усташе, а већину партизана заробе четници и наравно не стрељају их, него у заробљеништво с њима, па касније на суд. И онај један четник, што је попиздио кад су му партизани кокнули најбољег ортака, па почео да пуца рафалном паљбом по заробљеним партизанима, и њега исто на суд.
Зајебавам се, мислим да би било кул да се направи неки филм о четницима из угла једног од вођа, лупам на пример Павла Ђуришића. Као нешто филм прати догађаје његове и његових четника. Пар ратних сцена, неки важни дијалози, догађаји и на крају трагичан крај у Јасеновцу и Словенији. То само пример, може и нешто друго о четницима.
Имаш филм на јутјубу Chetniks- Serbian guerilla
Стварно има. :О Тражио сам га прошле године, никако нисам мог'о да га нађем. Треба сад неки нови направити на нашем језику.
Брате Срето, слажем се, треба направити данашњу, нашу екранизацију, али док има људи попут Јове Капичића на слободи, то неће бити могуће....
Гледе првог поста, било би до јаја кад би се направила нека серија од 10ак сезона која би обухватила целокупну нашу историју нпр овако некако (25 епизода по сат времена би било довољно да за неки општи обухват по сезони):
1. сезона - долазак Словена на Балкан и прве државе.
2. сезона - Немањићи до цара Душана.
3. сезона - Немањићи од цара Душана и Србија до пада Смедерева.
4. сезона - Србија од пада Смедерева до Велике сеобе (што сматрам да је најзапостављенији део наше историје)
5. сезона - наизменично Србија под Турцима и Срби под Аустријом до Првог српског устанка.
6. сезона - Први и други српски устанак.
7. сезона - Србија као кнежевина.
8. сезона - Србија као краљевина са обухваћеним ПСР
9. сезона - Краљевина Југославија са обухваћеним ДСР
10. сезона - СФРЈ до распада
А од филмова је огромна срамота што их нема више о Првом светском рату. Пробој Солунског фронта, Колубара, Мојковац и прелаз преко Албаније су заслужили да се овековече на платну. А и могли би нешто и о 1300 каплара јер ми се већ на курац пењу људи који их везују за партизане и ДСР.
Супер би то било, само што би требали милиони и милиони евра за тај пројекат, Турци имају толке паре па могу да пропагирају Сулејмана .....
Citat:5. сезона - наизменично Србија под Турцима и Срби под Аустријом до Првог српског устанка.
А шта ћемо са Србима под Венецијом децхко!?
Ова песма мора да иде http://youtu.be/P-u_X5fpO48
Већ им плаћамо буџетско студирање, још и историјску емисију да им плаћамо? Нека им то праве РТЦГ или Атлас....
ЕДИТ: Лаки, није то толико скупо колико се мисли. Крај династије Обреновић је добро одрађена серија, па није коштала милионе.
Можда те изненади чињеница да Венеција није била господар Црне Горе, већ Истре и Далмације (па и мањег дела Лике), као и Дубровника и Боке Которске, тако да чисто сумњам да им ви плаћате буџетско студирање, као и да то треба да сниме РТЦГ и Атлас.
Мораћу те разочарати брате Царе.... Преко гувернадура је Венеција управо у периоду за који ја говорим итекако утицала на ЦГ и били су једнако важни колико и владике (укратко, преко гувернадура су покушали да успоставе неформалну власт у Црној Гори, што им је донекле и успело).... А и најбитнији део данашње Црне Горе тада је била управо Бока. Тако да....
Можда сам превидео Србе у Далмацији, али исто тако, за наведени период (од сеобе до устанка) су били више везани за Аустрију, као и сама Венеција која би, да Аустрија није започела рат са Турцима 1716, готово сигурно пала под власт Стамбола. Уместо што су чекали да их Наполеон разбије, боље би им било да су одмах тада прешли под формалну власт Аустрије.
Морам те разочарати Дипере децхко, али гувернадур је имао утицај само на владику, а не и на Црну Гору. А Бока Которска није била део Црне Горе до 1918, нити је икада сматрана делом Црне Горе. Срби у Далмацији нису били везани за Аустрију, јер су Млечани спутавали све покушаје удаљавања од њих у корену + је Венеција имала своју православну архиепископију којом је покушала да италијанизује православни живаљ. Не верујем да би Венеција пала под власт Стамбола јер је имала прејаку флоту, као и папску помоћ.
А да, заборавих да кажем, заборависмо Дубровник, људи божији.
Брате Царе за изјаву да је гувернадур имао утицај само на владику би само тако рокнуо испит код мене на факултету....
Установа гувернадура нема никаквог утицаја на владику јер у питању нису две међусобно повезане функције, а гувернадури и владике су се често сукобљавали (првенствено по питању спољне политике). Од 1717. па до 1830. моћ између владика и гувернадура је дељена, а често су и гувернадури имали и већу власт (поготово за време гувернадура Јована Радоњића и слабог владике Саве).
Нисам ни везивао Боку за тадашњу ЦГ, већ сам рекао:
Citat:А и најбитнији део ДАНАШЊЕ Црне Горе тада је била управо Бока.
Пожаревачки мир не би био склопљен без интервенције Аустрије већ би га невиђено издували. Џабе им флота кад су на копну морали тражити аустријску интервенцију да их извуку. ;-)
Aj ne serite vas dvojica nego smisljajte neki jebacki scenariJo za taj istorijski spektakl.
Вазда 'есам сератор.... На свакој теми морам нешто да кењам....
Слободи Мићаловић би се морало наћи место и обавезно нека голотиња, да покаже сису....
Ивана Жигон - Јевросима мајка....
ЕДИТ: Мрзи ме да смишљам сада.... Нисам у некој духовитој инспирацији ових дана....
Možda ekranizaciju "Knjige o Milutinu"?
http://www.youtube.com/watch?v=tCcZ3Ndc1NU
Uvek sam Petra Kralja zamišljao kao Milutina, al jebi ga, umro čovek. Sve iz perspektive srpskog seljaka, i prvi svetski rat, prelazak preko albanije, i kraljevina Jugoslavija, i drugi svetski, i komunizam. Mislim da bi to bio film koji bi čak i Englezima i Francuzima bio zanimljiv.
Nevezano za temu. Bilo bi zanimljivo da snime seriju o istorijskom Vladu Cepešu. Ima tu zanimljivih detalja, ne moraju ništa da izmišljaju.
Zna li iko detalje o snimanju 'RAVNE GORE'? Ja čuo i oduševio se i odmah čuo da će to duradi Radoš Bajić i razočar'o se.
Ок је Радош. Село гори је сјебано због Тијанића, јер је натерао Радоша да направи пун курац епизода иако он то није хтео.
Задње што сам чуо пре пар дана је да би Глоговац требао глумити Дражу. Одличан избор за ту улогу.
А ево и Радошев интервју са Новостима гледе те серије:
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:386441-Rados-Bajic-Ravna-gora-ce-promeniti-Srbiju
Вазда је та серија више него одлична идеја. Коначно да се покаже и друга страна медаље, јер једино се код нас Дражин ЈВуО третира као колаборациониста, нигде другде, чак ни Немци га не сматрају за сарадника, но добро, то је за неку другу тему.
Могли би да направимо серију о Немањићима зонфић, типа свака сезона по један, сем Радослава и Владислава, они су кратко били, њима ће и пола сезоне бити превише.
ЕДИТ: А Милутину две године, ипак је четрес' година много за једну сезону.