Ok. Svi smo mi kao klinci nešto trenirali...Ili su nas keve terale da idemo u muzičke škole i sviramo jebeni klavir, ali to je već neka druga tematika. Pišite šta ste, gde i kada trenirali. Koliko je dugo to trajalo? Zašto ste poslušali strica i otišli na jebeno rvanje? Zašto vam je ćale zabranio da trenirate mačevanje? Ko vas je od drugova zadirkivao što ste na Marakani trenirali atletiku 'mesto fudbala? Jel' ste i vi trenirali karate do prvih batina a onda zapalili odatle brzinom munje? Gde je granica između plesa i klasičnog baleta? Kakav vam je bio trener i koliko je bio lud? Na sva ova pitanja, molim vas, odgovorite iskreno i po mogućnosti, OHNE SPAM!
Ja sam kao klinac trenirao fudbal i to je trajalo otprilike dva meseca. Sećam se, to je tako spontano došlo da ja i par ortaka odemo na trening nekog levog ortaka i sledeće što znam je da smo počeli da treniramo. Bilo je i džabe pa je verovatno to prevagnulo odluku mojih roditelja ( čitaj: keve ) da mi ipak dozvole to moje bavljenje sportom. Klub je bio lokalni, onaj kome sam ostao odan i do današnjih dana -
FK Bežanija
Napred Lavovi! Mi smo naravno bili smešna skupina koja je jurcala na sve strane za loptom ali je bilo kul. Sve do gostovanja u Kolubari, tojest. Ne samo da su nas izbušili 7:1 ( možda sam malo i oduzeo ) nego su ortaku, izvesnom Stevandrci, slomili nogu. Bili stariji od nas i brkatiji, jebiga. Moj ga ćale nosio u bolnicu, ja se ukenj'o. Trener nam je bio Gale, Gaćeša se prezivao, i kažu da je bio odličan fudbaler. Imao je uzrečicu ''Idemo, idemo, ajmo Asprilja'' kojom nas je bodrio tokom utakmica koje smo igrali. Mene je gotivio i dao mi je dao igram po 15min. u svakoj tekmi. Gde god da je danas, veliki pozdrav za njega. Na kraju me sve smorilo, i porazi, i batine, i pičke materine. A i keva me smarala. I tako sam ja danas postao intelektualac. A mogao sam levo krilo C. Zvezde...E u kurac!
