Пратим. Сад, не баш да знам напамет костуре турнира и то, али пратим.
Омиљени играч, Рони. Можда јесте клише, али лик је легенда. Не можеш да мрзиш некога ко у инат организаторима неће да заврши брејк од 147, зато што је награда премала. :) Друго, човек игра. Увек ћу радије да навијам за таквог играча коме треба 10 секунди да одигра потез, а не јебени давитељи типа Питер Ебдон који нишане пола сата, сваки потез као да је задњи. Готивим уз то још Стивена Лија, али не толико због игре колко сам сигуран дај је неки гуд гај Грег овако, к'о прасенце неко!
Не хејтујем неког посебно.
Иначе, ево вам једне занимљивости, паз'те ово.
Моја баба је од скора (рецимо пре годину, две) почела да прати снукер. Оно, наишла на ТВ-у. Од тад прати сваки турнир, зна сваког играча, зна свако правило најситније, знам ко са ким игра и кад почиње који турнир и где се игра. По цео дан гледа снукер, одушевљава се. :)
Иначе, нисам никад играо. У Нишу нема столова за снукер. С обзиром да често за буразером играм билијар, направимо поставку за снукер. Дакле, издвојимо црну, црвену (која служи као розе), плаву, браон, зелену и жуту. Као "црвене" користимо све "шарене", плус две "пуне" (чини ми се, наранџаста и љубичаста). Опет, тај сто је мањи од правог снукерашког, па није то реално опет. Чини ми се да су нам највећи брејкови нешто мањи од 30. Ипак, све то није релевантно, јер је скукерашки сто дужи и шири за добрих 30, 40 сантиметра.