Psihologija, psihijatrija, psihoterapija

Video sam da ne postoje teme o psihologiji, psihijatriji i psihoterapiji ovde, pa reko da pokrenem diskusiju o tome.

Pošto znam da mnoge ljude zanimaju psihologija i psihijatrija kao nauke, da li čitate o tome, koje psihološke knjige ste pročitali? Do kakvih zanimljivih zaključaka ste došli, kroz čitanje tog štiva(ako ste čitali o tome)? Postoje li ovde možda neki koji studiraju psihologiju ili psihijatriju?

Drugo. Po meni je psihoterapija jako bitna, radi pomoći kad je reč o prevazilaženju stresa, unutrašnjih konflikata, traumatičnih iskustava, stresa na poslu, porodičnih problema... Da li je neko od vas nekad bio na psihoterapiji, da li neko ide redovno?

Била једном код психолога, пре пар месеци, да ми каже шта да упишем. Рече ми жена природне науке, сузила избор, скуте јој љубим, просветлила ме, а баш сам хтела да упишем социологију или тако нешто.

Него, свиђају се мени те психо зајебанције, али ми се чини да су се људи опасно попалалили да су добри психолози па просипају мудрости около. Десило ми се да се забленем, одсутно размишљам и приђе ми женска и каже да мисли да сам стидљива јер немам самопоуздања у себе. Нако, непитана. Знам пар њих који ће уписати психологију, а способни су само за метлу ил' лопату. Не кажем да су сви, али верујем да је удео оних који нису позери баш мали.

Такође, нервира ме тај Роршахов тест.

верујем да је удео оних који нису позери баш мали.

Slažem se.

Такође, нервира ме тај Роршахов тест.

Takođe. Na regrutacionom pregledu, sam radio taj test, a kad sam pitao tu psihološkinju u čemu je tu fora, kaže "Znam ja u čemu, ne brini se ništa!". Taj test bi ukinuo momentalno.

Inače, pročitao sam mnoge knjige našeg priznatog psihijatra Vladete Jerotića, a u knjizi "Čovek i njegov identitet" između ostalog piše:

"Iako se subjektivni sadržaj našeg doživljavanja stalno menja, neko jezgro naše ličnosti koje se teško može opisati, ostaje uvek isto i pored svih promena kojima smo spolja izloženi ili koje sami stvaramo. Ovo jezgro naše ličnosi, kome su ljudi od pamtiveka davali razna imena, pruža nam čudnu sigurnost i izvesnost da naše "Ja", ili subjekt, u širokoj lepezi osećanja, opažanja, slike i delanja, praktično u toku celog života ostaje sa sobom identično. Zanimljivo je da je ovo osećanje identiteta utoliko postojanije ukoliko čovek doživljava češće i ntenzivnije unutrašnje promene. Kao da su ove promene uslov stabilnosti ovog osećanja. Uporedo sa doživljavanjem ove stalnosti, nepromenljivosti čovek bi skoro rekao večnosti trajanja ovog jezgra u ličnosti, i svet sa svim svojim promenama, brzim ili sporijim, takođe se doživljava kao nešto u osnovi identično sebi."

Zanimljivo...

Čitam samo Frojdove knjige. Što te nervira Roršahov test?

Такође, нервира ме тај Роршахов тест.

Ne znam kako neko na tim sličicama može da vidi nešto drugačije od šišmiša.

Не знам, мени то изгледа толико бесмислено. Не кажем да јесте, није ми то професија, али да ме неко натера да га урадим одговор би ми увек био мрља, размаз, нешто нејасно. Могла бих евентуално да измишљам. Али никаква асоцијација ми се не појави одмах у глави, чак ни након дужег размишљања.

Јел има неко тетку психолога да ме за џ просветли у вези факса и професие? Лижем и јебем дуго.

postoji nešto što se zove transakciona analiza i čiji je osnivač bio bern. e sad, po tome, čoveku nisu potrebne godine i godine analize i mukotrpna terapija, već je problem moguće rešiti u svega nekoliko seansi.

u srbiji postoji udruženje, koje vode eminentni psiholozi, i oni imaju i kurs. veruju da bi svako, ko želi, mogao lepo da završi kurs (kao u americi i zapadnoj evropi) i da se bavi time, odnosno da bude analitičar. postoje tri nivoa, svaki traje po godinnu dana, i tek nakon položena sva tri nova možeš da budeš analitičar (ne psiholog, i svakako ne psihijatar).

prvi nivo je namenjn nekom opštem upoznavanju i na kraju prvog nivoa radiš analizu samog sebe. tako da prvi novo može da upiše i završi svako ko želi sebe malo bolje da upozna.

časovi su jednom mesečno, deset meseci, jedan mesec je 60 evra, počinju čini mi se od septembra.

menni to uvek bilo zanimljivo, pa ću možda i da upišem...

ovde ima više informacija
http://www.tacentar.net/index.php?option=com_k2&view=item&id=92:otvorena-prijava-za-naredne-grupe-organizacione-transakcione-analize-u-beogradu-i-novom-sadu&Itemid=1

ja preporučujem knjige "Ja sam ok, ti si ok" i Bernovu "Koju igru igraš". zvuče kao govna, ali su daleko od toga, lemaja verovatno zna o čemu pričam, pošto su upravo o TA.
i ja razmišljala da upišem obuku, ali..

Preporučujem knjige doktora Vladete Jerotića, naravno Frojda i Junga kao i knjigu "Devet tipova ličnosti prema eneagramu"...
Inače u stručnim knjigama psihijatrije, postoji mnogo zanimljivih stvari, tako da preporučujem i to i onima koji ne studiraju psihijatriju.

Recimo ovo je zanimljivo:

"Svaki neuspeh u životu čoveka, bilo da je reč o nekoj njegovoj intimnoj drami ili drami društvenih razmera, prouzrokuje određene reakcije koje su karakteristične za svakog čoveka posebno. Dok jedna vrsta ljudi na prvi veći neuspeh reaguje povlačenjem iz svake dalje životne borbe, demonstrativno se ograđuje od svake situacije koja bi ih podsetila na pretrpljeni poraz, gradeći pritom sve čvršće i prividno bezbednije brane, druga vrsta na svaki doživljeni neuspeh reaguje još žešćim i odlučnijim postavljanjem zahteva sebi da se borba nastavi sve dok ne dovede do željenog uspeha. Ukoliko je takav cilj uopšte ostvarljiv i ne spada u sferu neurotičnih Ja-ideala, takve ljude smatramo vrlim borcima za svoje ciljeve. A ciljevi ljudskog stremljenja, u svojoj suštini, gotovo su uvek isti: zadovoljavanje dvaju osnovnih nagona svekolike ljudske delatnosti - Erosa, pod kojim, zajedno sa Frojdom, podrazumevamo seksualni i nagon samoodržavanja i potrebu za važenjem, moći."

Па ко би други отворио тему о психијатрији и психологији ако не лик који на главатару држи Роршаков тест олололо

Ај да се упишем па ћу постовати други пут , сад морам да се бачам у кревете.

:)

Ja kao neko sa dijagnozom, moram da se upišem ovde. ;-)

...Mislim, makar kao neko ko je nekada imao nekakvu dijagnozu u vezi naslova teme. Posle sam prestao da radim to što sam radio, da živim tamo gde sam živeo i na način na koji sam živeo, pa je i dijagnoza je nestala, sama od sebe.

A možda je i normalno biti agresivno-anksiozan ako si ranjen par puta i godinama ratuješ.
Možda je to dokaz da sam u stvari bio sasvim normalan?
...Realno, samo težak ludak je mogao na mom mestu da prođe bez ikakvih promena u ponašanju. :-)

Ја сам у једном периоду, пре десетак година, стварно имао проблема и ишао код психијатра, државног. И тета докторка ме само отаљавала, ништа прича, само кљукање антидепресивима, и тако једно три-четири месеца сам био зомбисан. И једном дођем по рецепт код ње, она ми га напише, ја узмем, савијем и ставим у џеп на јакни. Она крене да се дере на мене: какво је то непоштовање, то није било какав папир, то су паре за лек који добијам ЏАБЕ од државе, по њеној милости, и да тога треба постанем свестан у склопу напора да изградим здраву личност у себи. Ја је отерам у пичку материну, бацим рецепт и престанем да пијем та срања и да идем код психијатра. Сад, нико ми није рекао да не смем одједном да престанем са антидепресивима, па сам сутрадан или прексутрадан имао неки напад и заглавио у хитну. Елем, никад више нисам отишао код психијатра. Нисам баш најнормалнији, али не иде ми тако лоше у животу, кад мало боље погледам. А ко зна шта би било данас од мене да ме та крава није изнервирала.
ЕДИТ: А у војсци ми писао психијатар процену за четног старешину кад сам направио неко срање, па ја отворио коверту и прочитао. Нико ме у животу није тако оцрнио...

Zajebi psihoterapiju daj mu ga malo po fizioterapiji. :)
Šalim se. Elem, dobra tema. I ja da se upišem pa ću da pišem opširno kad budem imala vremena.

ово ме је раније занимало, па сам и свашта чепркала, али ништа систематично и обухватно, штета.

што спомену лемаја... другарица моја завршила медицину и хтјела је да ради као психијатар (искључиво!), јер се много овим бавила, па сад планира да упише тај курс психоанализе.

супер, остављајте препоруке за читање, ма колико се вама можда баналнима чиниле, јер ко зна кад ћу ја (или неко други) да одлучим да се мало изобразујем о овоме, а онда ће ми требати свашта нешто, од најосновнијих нивоа.

Samo da se upišem, sve jebeno baguje

"па сад планира да упише тај курс психоанализе."
"супер, остављајте препоруке за читање, ма колико се вама можда баналнима чиниле"

http://human-nature.com/freud/tallis.html

Neki ljudi koje znam smatraju da je sramota ići na psihoterapiju, a to mogu po meni da smatraju samo neobrazovani idioti. Sa druge strane znam neke koji su išli i stvarno im je pomoglo.

Na zapadu to gledaju kao nešto najuobičajnije moguće, kao posetu zubaru i sl. To je tamo luksuz, plaća se, dok se ovde usluge psihologa i psihijatra mogu dobiti na knjižicu, tako da mi nisu jasni oni koji imaju problem, a neće da idu...

Pa ti koji neće da idu, su zavisni od mišljenja društva i obično ga poznaje celo selo, pola ulice i td, pa ih je ujedno i sramota jer će biti ogovarani i njime će da ispiraju usta a zatim neće niko da priča s njim misleći da je poremećen. Naš narod je stoka pa ne razumeju tuđe probleme i gledaju na njih kao nešto nadrealno i nenormalno.

dok se ovde usluge psihologa i psihijatra mogu dobiti na knjižicu, tako da mi nisu jasni oni koji imaju problem, a neće da idu...

Pogledaj moj post dva-tri mesta iznad. Mrzi me ponovo da pišem.

Она крене да се дере на мене: какво је то непоштовање, то није било какав папир, то су паре за лек који добијам ЏАБЕ од државе, по њеној милости, и да тога треба постанем свестан у склопу напора да изградим здраву личност у себи. Ја је отерам у пичку материну, бацим рецепт и престанем да пијем та срања и да идем код психијатра.

Pametno si uradio. To je neka budala od žene koja ne poštuje pacijente, ali ima i dobrih doktora.
Hteo sam da kažem da mi nisu jasni oni koji uopšte neće da idu, a imaju problem, iz razloga što misle da je to sramota i da će ih okolina ismevati, smatrati ludacima i sl.
Dok sam išao u srednju školu, tamo je postojao školski psiholog, jedna drugarica iz razreda ju je posetila, pa je nakon toga cela škola brujala o tome kako je ona luda, opasna po okolinu i sl...

Ja imam mnogo iskustva na ovu temu, imala sam zestoke probleme ali sam uspela da ih resim. Drzavni psihijatri su pretrpani poslom, ni ne pogledaju te, samo kljukaju lekovima. Psihoanaliticari i psiholozi su obuceni za neke banalne probleme tipa, ne mogu da spavam, sta je smisao zivota, itd, sa mojim problemima nisu mogli da se nose. Silne sam pare dala na njih i nisu mi nista pomogli. Onda su tu privatni psihijatri i oni su ok, ali su mnoooogo skupi. Mislim da je jedan termin minimum 50 evra. Mene je izlecio jedan specijalizant, kada sam na kraju zaglavila u bolnici. Covek jos uvek formalno nije bio psihijatar, ali valjda posto je mlad i jos uvek ga to sve nije smorilo, on se bas zainteresovao za moj slucaj. Prakticno je samo malo obratio paznju na mene i za dve nedelje sam bila zdrava. A pre toga dve godine mucenja... Eto, mladi lekari su zakon!

Ja sam išao 2,3 puta kod kliničkog psihologa radi razgovora, jer sam zbog nekih stresogenih okolnosti imao problema sa nesanicom,koncentracijom i učenjem. Posle ta 2,3 razgovora bilo mi je dosta bolje i lakše.

Dugo sam bila pod teškim stresom, imala noćne more i nesanicu i posle razgovora sa specijlistima i dve vrste lekova, oporavila sam se. Sada mi dođe da letim. :D
Osećam se kao ponovo rođena. :)

"...dok se ovde usluge psihologa i psihijatra mogu dobiti na knjižicu"

Могу курац, дизвинеш. Можеш само лекове да добијеш. Кад их платиш.

Можеш само лекове да добијеш. Кад их платиш.

Nekoliko puta sam išao kod kliničkog psihologa (u državnu kliniku) na razgovor, kao što već napisah i sve je bilo potpuno besplatno. Moja sestra inače uzima antidepresive, lekove dobija besplatno na recept uz participaciju od 20 din. Znači faktički je džabe...