Ајрон Међед. Нек прича шта ко оће, мени је то омиљени бенд. И свака фаза бенда је имала занимљиву фазу: Пол Диано- сирово и бескомпромисно, типично дебитантски, Брус Дикинсон парт1.- ера која их је прославила диљем света, Блејз Бејли фаза- само за фанове ал јопет добра, Брус Дикинсон парт2.- напредовање и новотарије.
Иначе, неке песме мени лично боље звуче на касетама и на винилу него у дигиталијама. Лично поседујем:
од њихових винила: Killers, Peace of mind, Somewhere in time,
а од касета имам први албум, Virtual XI, Bonus of the beast (b sides and extras), A real DEAD one.
Иначе, није да ме не тангира кад видим колико им је име толико распрострањено захваљујући уваљивачима са пијаца и шверцерима на пијагерима од којих клинци купују. Јебаји га, од нечег мора да се почне. Упорно инсистирање на слушању само најпознатијих ствари- то је тужно.