Evo, da ne bude da spemujem, da kažem i ja nešto ozbiljnije... Što se tiče "genocidnih tvorevina"...
RS je navodno genocidna tvorevina, a dokaz za to je Srebrenica, jel? Ok. Srebrenica je strašan zločin, to nije sporno. Međutim, da bi se on mogao smatrati (i sa pravnog i sa logičkog aspekta) dokazom da je RS genocidna tvorevina, bilo bi neophodno dokazati da je taj zločin planiran od strane samog vrha (bilo RS ili iz Beograda) i da je imao za cilj da stvori uslove za formiranje RS. I jedno i drugo je, u najmanju ruku, sumnjivo, a u svakom slučaju, nedokazano.
Elem, nikako da neko razmisli i kaže nešto o akciji "Oluja", za koju je Haški tribunal presudio da je organizovana od strane vrha, tada još uvek u nastajanju, države Hrvatske i da je taj progon Srba nesumnjivo bio svesno, sistematski planiran i usmeren u cilju stvaranja samostalne i etnički čiste (ili bar čistije) hrvatske države.
Dakle, ako ćemo o genocidnim tvorevinama, toliko...
A što se tiče pomirenja u regionu, za koje se vi kvazi-liberali navodno toliko zalažete - ono se može postići samo iskrenim dijalogom, a ne satanizovanjem jedne strane, a oslobađanjem odgovornosti svih ostalih. Jer, stavovi kao što je dobar deo iznesenih na ovoj temi, samo dovode do toga da u Srbiji bude još više ljudi koji i Hrvatsku i veći deo zapadnog sveta gledaju kao neprijatelje. Jer takvim stavovima se budi gnev i revolt u ljudima, i to ne iz nekog "srpskog inata", sa kojim vi toliko volite da se sprdate, već prosto iz zdravorazumskog razmišljanja i elementarnog osećaja za pravdu i istinu. Dokle god se bude gurala priča da su Srbi krivi za sve ili skoro sve, nikakvog pomirenja neće biti, naprotiv. Osobe kao što su Nataša Kandić i slični, više su ljudi u Srbiji okrenuli ka ekstremnoj desnici, nego bila koja desničarska organizacija. Ali koga ovde boli kurac za to... Dođeš, pokenjaš se po Ćosiću i mnogo si kul i pametan. I evo vam, gospodo liberalnih shvatanja, deo Ćosićevog citata, u kome je Filantrofob nekako uspeo da vidi kripto-fašizam:
Ovako
zamuceni, politicki
pometeni, ogorceni,
nesavesni, samozivi, ovako
sukobljeni medju sobom i
sa sobom, ne mozemo
kao nacija i drustvo da se
racionalno usaglasavamo
sa svetom. Mi u Evropu ne
mozemo da stupimo
podeljeni po optuzbama
koje jedni drugima
izgovaramo u politickim
kavgama. Kako se danas u
Srbiji moze biti demokrata,
a ne biti spreman da se
cuje i uvazi
neistomisljenik? Kakve su
to demokratske stranke,
sve su se proglasile
demokratskim, a nisu
spremne na dijalog i
sporazum? Srbija jos uvek
nema istinski demokratsku
stranku. Sve su nase
stranke zasnovane na
retardiranim idelogijama.
Srpska demokratija danas
je pravo na optuzbe i
presude drugima i pravo
na neodgovornost za svoje
zablude, greske i krivice.
Sve dotle dok se srpske
demokrate ponasaju kao
bojovnici koji su uvek u
pravu, u Srbiji nece biti
demokratije, a ni umne
snage i morala za
preispitivanje i utvrdjivanje
nacionalnih zabluda,
gresaka i krivica koje su
srpski narod dovele do
samog ruba istorijskog
ponora.
