prava ljubav

Zašto je potraga za pravom ljubavlju toliko teška, smotana, ne predvidljiva? Da li postoji i šta je ona zapravo? Stari filozofi, umetnici, doktori, pa čak i danjašnja svetkovina sedme umetnosti , nameće nam različite varijacije istog pitanja. Ali i milion i jedan odgovor. Čak nam u njima pružaju savete kako istu pronaći. Dakle, pored svega toga konačana definicija prave ljubavi i dalje ne postoji...Možda nam na kraju ostaje upravo to, da se pitamo...
Za mene, ta potraga je krenula krajnje spontano, intezivno. I posle svakog promašaja, je prestajala. Gubila se nada.
Još od malih nogu devočice slušaju priče, bajke o velićanstvenom princu na belom konju. U stvari, bio na konju ili ne, on se obavezno pojavljuje. Samim tim te devojčice, kada prerastu u devojke očekuju da će se ON ipak pojaviti.
Izlazeći iz jedne propale veze u drugu, sumlja u to postaje sve očiglednija. Ubrzo se pomirujemo sa činjenicom da današnji momci ili nisu čitali, gledali, te bajke ili se nisu pronašli u toj ulozi. Što nije ni čudno, jer dok smo se mi igrale barbikama, pravile im kuće, smišljale velika i skupocena venčanja, oni su se igrali rata, automobilčićima. Čini se da i kada smo igračke ostavili po strani, ta razlika ipak postoji.
I pored toga, polako ali sigurno počinjemo da nekog dečaka iz okoline stavljamo u ulogu Kena. Tada im naravno to ne stavljamo do znanja, ali kako godine prolaze to se namenja. I dalje, koji god da se muškarac pojavi u našem životu ne svesno mu prepisujemo tu titulu.
U malo kasnijim godina saznanje da su nekada i postojali veliki ljubavnići poput Kazanove ili veliki romantici poput Napoleona i Betovena, pruža koliko toliko utehu. Njihovo postojanje, brojna ljubavna pisma to i potvrdjuju. Sa obzirom da se izjava ljubavi danas smatra privilegijom, nameće se pitanje, da li je razvitak idustrije, tehnologije polako ali sigurno ubijao romantiku?
I kako onda očekivati da nas muškarci razmeju i shvate našu potebu za idealnim Kenom? Možda smo mi te koje su prerano počele da sanjaju, pa i dan danas očekujemo ne moguće?
Medjutim oko nas su bezbroj primera da se danas, savršeni spoj dve osobe suprotnog pola ipak može desiti. Upravo nas to tera iz jedne veze u drugu. Zato se i trudimo da one opstanu. Svesne toga ili ne, od samog početka leptirići u stomaku nas teraju da idealizujemo i u toj osobi vidimo onog pravog. Tek kada taj osećaj ne stane i sve te mane koje su bile ne odoljive postanu ne podnošljive, shvatamo da to nije to.
Ali upavo tada bi trebalo da se radja ljubav. Ili kao bi Erich Fromm rekao: „ Ne zrela ljubav kaže, volim te jer mi trebaš, zrela ljubav kaže, trebam te jer te volim“.

Ja volim da volim :(

Citat:Радјард Куплунг
da li prava ljubav godine broji?

Ц! Жељко каже: "Јок!"
https://www.youtube.com/watch?v=EDQqLp6aFAM

http://x.vukajlija.com/var/uploads/reactions/201512/166672/3dasds.gif

Prava ljubav ne bira

Ko godine broi starosti se boi opaaaaa

Bila jednom jedna devojka koja je sebe mrzela zato što je bila slepa. Mrzela je svakoga osim svog voljenog momka, koji je uvek bio uz nju. Rekla mu je: “Kada bih samo mogla da vidim svet, udala bih se za tebe!”
Jednoga dana neko je donirao oči za nju. Kada se operacija završila i kada su joj odstranili zavoje, mogla je sve da vidi uključujući i svog momka. On je upita: “Sada kada vidiš ceo svet, hoćeš li da se udaš za mene?” Ona ga je pogledala i uočila da je on slep! Prizor njegovih zatvorenih očnih kapaka ju je šokirao. Nije to očekivala. Sama pomisao da bi morala da ih gleda čitavog život ju je naterala da odbije da se uda za njega.

On ode u suzama i nekoliko dana kasnije joj napiše pismo: “Dobro čuvaj svoje oči, dušo moja, jer pre nego što su postale tvoje – te oči su bile moje!”

Joj

:(((((((

Kako je otišao u suzama kad nema oči?

Citat:Bila jednom jedna devojka koja je sebe mrzela zato što je bila slepa. Mrzela je svakoga osim svog voljenog momka, koji je uvek bio uz nju. Rekla mu je: “Kada bih samo mogla da vidim svet, udala bih se za tebe!”
Jednoga dana neko je donirao oči za nju. Kada se operacija završila i kada su joj odstranili zavoje, mogla je sve da vidi uključujući i svog momka. On je upita: “Sada kada vidiš ceo svet, hoćeš li da se udaš za mene?” Ona ga je pogledala i uočila da je on slep! Prizor njegovih zatvorenih očnih kapaka ju je šokirao. Nije to očekivala. Sama pomisao da bi morala da ih gleda čitavog život ju je naterala da odbije da se uda za njega.

On ode u suzama i nekoliko dana kasnije joj napiše pismo: “Dobro čuvaj svoje oči, dušo moja, jer pre nego što su postale tvoje – te oči su bile moje!”

https://www.youtube.com/watch?v=Q4NyIJgI1K8

Pa suze su mu u duši tekle :(((((

Kadbi bio ranjen krvi bih ti dala oba svoa oka kadbi bio slep :(

Al je glup lik, da je donirao jedno oko i kupio dva staklena oboje bi videli i venčali se

Citat:Маестро ♦
Kako je otišao u suzama kad nema oči?

Poklonjenim očima se u suze ne gleda!!!!

Lep pozdrav svima, moje ime je Marija i ja sam samohrana majka koja je punih 6 meseci bez posla u velikoj borbi za svoj život i život svog sina Andrije. Pre od prilike mesec dana upoznala sam gospodina Dušana i od tada moj život kreće na bolje. Iskreno i sama sam na početku bila skeptična, jer sam raspolagala s' ograničenim budžetom, ali nakon njegove prve utakmice koju sam kupila, pa zatim druge pre desetak dana i dva povezana dobitka, moj mali anđeo i ja smo stali na noge, pa evo ove sedmice se očekuje i upis u vrtić pa se nadamo i maminom poslu! Uz sve to ovim putem još jednom želim zahvaliti gospodinu Dušanu, jer je to pre svega jedan veliki čovek koji drži do svoje reči i jak je na delima! Dole ću objaviti njegov link, pa evo svi koji tražite nekoga pouzdanog i korektnog za dužu saradnju, definitino to možete pronaći na ovom linku. Dusan Marijanovic

Rasni, jesi ti Dušan ili Marija, priznaj?

EDIT: Ili si Andrija?

Citat:Bila jednom jedna devojka koja je sebe mrzela zato što je bila slepa. Mrzela je svakoga osim svog voljenog momka, koji je uvek bio uz nju. Rekla mu je: “Kada bih samo mogla da vidim svet, udala bih se za tebe!”
Jednoga dana neko je donirao oči za nju. Kada se operacija završila i kada su joj odstranili zavoje, mogla je sve da vidi uključujući i svog momka. On je upita: “Sada kada vidiš ceo svet, hoćeš li da se udaš za mene?” Ona ga je pogledala i uočila da je on slep! Prizor njegovih zatvorenih očnih kapaka ju je šokirao. Nije to očekivala. Sama pomisao da bi morala da ih gleda čitavog život ju je naterala da odbije da se uda za njega.

On ode u suzama i nekoliko dana kasnije joj napiše pismo: “Dobro čuvaj svoje oči, dušo moja, jer pre nego što su postale tvoje – te oči su bile moje!”

i onda je ona takodje krvlju napisala na zidu “Dobro čuvaj svoje oči, dušo moja, jer pre nego što su postale tvoje – te oči su bile moje!”

u ovom novom delu zvezdanih ratova hana sola ubija njegov sin

pre 32 minuta

Ljudi proverio sam, priča o dječku i djevojci nije istinita, transplantacija očiju ne postoji

Maestro, začudio bi se da znaš koliko je transplantacija očiju razvijena ovdje kod mene, u paralelnom univerzumu. Dakle, ova priča je tačna 100%, očiju mi!