Zamislite društvo gde svu strast i euforiju koju sada osećate prema sportu primenite na stvari koje su ZAISTA bitne. Mislim da bismo sada kolonizovali druge svetove da je tako.
Sport je najidiotskija ljudska delatnost. Antropološki gledano, sport je nastao kao inicijacija mladića za borbu i rat. U današnje vreme je preuzeo ulogu sekularne religije.
Još su Rimljani primetili koliko je lako zatupeti masu – "hleba i igara". Imperatori su organizovali gladijatorske igre kojima su odvraćali narod od pravih problema u Carstvu. U današnje vreme masovni mediji izveštavaju o sportskim događanjima kao da su najvažnije vesti dana, skrećući pažnju sa pravih tema.
Ok, razumem da je BAVLJENJE sportom zdravo. Tu mu odajem priznanje. Ja lično sam lenj i prezirem svaku fizičku aktivnost, ali ako drugi ljudi žele da se bave sportom iz estetsko-zdravstvenih razloga – podržavam.
Ali zato GLEDANJE sporta je čist kokošizam. Šta je zanimljivo u tome da gledaš sat i po kako drugi ljudi troše fizičku energiju radeći repetitivne radnje? To je isti nivo zabave kao da gledaš ljude koji kose livadu. Gledanje kako se suši farba na zidu je podjednako zanimljivo kao gledanje utakmice. Gledanje sporta je najgori način da provedeš vreme. To je krajnje nemaštovita i neproduktivna aktivnost. A opet milioni to rade. Kao zombiji.
Zašto?
Jedan od razloga, po meni, leži u tome što je gledanje sporta kulturno nametnuto, naročito ako je u pitanju muška osoba. Jer ko ne gleda sport je "devojčica i igra se sa barbikama". Dakle, rodna percepcija u današnjem društvu uslovljava da dečaci MORAJU da vole sport. Što je svakome sa pola nervne ćelije u glavi jasno da je obična glupost.
Još jedna stvar koja me užasno nervira kod sporta je identifikovanje sa uspehom u čijem postignuću nisi imao nikakvog udela. "NAŠI POBEDILI!" i osećaš se kao da si se popeo na Mont Everest, iako si prethodnih sat-dva samo smrdeo na kauču i ispuštao neljudske urlike na televizor.
Vi ste proizvod 4 milijarde godina duge evolucije, jebeno se ponašajte u skladu sa tim.
