U zemlji krvi i meda - In The Land Of Blood And Honey

Šta je rekao? Da je Anđa deo holivudske propagandne mašinerije (mislim da je tu pomenuo i Brusa Vilisa). Ko se sa time ne slaže, taj ne živi na ovoj planeti.

paranoja ako mene pitaš. umetnost je odvajkada imala tu funkciju mitologizacije perioda u kom nastaje, bila ona renesansno slikarstvo, bila ona holivud il šta god. uostalom o čemu mi pričamo. on diže spomenik depu, koji je (na stranu njegov glumački dar) ikona iste te holivudske mašinerije kojoj pripada anđa. i kako da takvog čoveka shvatiš za ozbiljno

inače s ostatkom posta se potpuno slažem

Mislim da je ovde pravo pitanje sledeće: postoji li holivudska propagandna mašinerija, usmerena ne samo na zaradu para, već i na širenje određenih kulturnih i duhovnih vrednosti, a sve u cilju američke dominacije svetom? I ako je odgovor odričan, opet potpitanje: da li je moguće da takav projekat ne postoji u smislu da je stvoren planski, nekim dogovorom, zaverom, već da je takav sistem spontano nastao, istorijskim, finansijskim, kulturnim i tako to procesima.

Mislim da je ovde pravo pitanje sledeće: postoji li holivudska propagandna mašinerija, usmerena ne samo na zaradu para, već i na širenje određenih kulturnih i duhovnih vrednosti, a sve u cilju američke dominacije svetom? I ako je odgovor odričan, opet potpitanje: da li je moguće da takav projekat ne postoji u smislu da je stvoren planski, nekim dogovorom, zaverom, već da je takav sistem spontano nastao, istorijskim, finansijskim, kulturnim i tako to procesima.

naravno, i ja u tome ne vidim ništa sporno, a reci ti meni jedan period u istoriji umetnosti koji nije funkcionisao na potpuno isti način, od homera do danas

to je još jedan nacionalistički paranoidni spin...

И то је тај тренутак када схватим колико је глупо разговарати са тросеместарским академицима којима је једини аргумент "националисто!". А нагласио сам да не говорим конкретно о овом, већ уопштено о свим филмовима. Где сам ја спомињао да је све са запада пропагнада против блаблабла... Јеси ли ти сигуран да си мени хтео да одговориш? И још си нашао неком нешто да причаш о параноји...

измена:

ako išta propagira propagira i promoviše sebe, u pokušaju da zaradi pare

Не зарађује производ паре, већ власник. Имаш производе којима уопште није сврха да директно донесу паре. Као нпр. оне новине што их деле за џ.

И то је тај тренутак када схватим колико је глупо разговарати са тросеместарским академицима којима је једини аргумент "националисто!". А нагласио сам да не говорим конкретно о овом, већ уопштено о свим филмовима. Где сам ја спомињао да је све са запада пропагнада против блаблабла... Јеси ли ти сигуран да си мени хтео да одговориш? И још си нашао неком нешто да причаш о параноји...

ad hominemi, ad pametinemami, ad akademskim građanima smrde noge. nisam što se tiče nacionalizma odgovarao tebi, pošto sam simultano raspravljao sa nekolicinom, ali možeš i ti ponešto iz odgovora da izvučeš, ako umeš

Не зарађује производ паре, већ власник. Имаш производе којима уопште није сврха да директно донесу паре. Као нпр. оне новине што их деле за џ.

obilato ga tupiš, s oproštenjem, to je govorna figura, obnovi tamo na vikiju stilske figure

ad hominemi, ad pametinemami, ad akademskim građanima smrde noge.

Провери још једном шта је ад хоминем. Нисам ни покушавао да оповргнем нешто што си рекао критикујући тебе, већ је мој циљ био да критикујем тебе. (академицима, не академским грађанима; пробај бар да прочиташ к'о свет оно на шта одговараш)

nisam što se tiče nacionalizma odgovarao tebi

Онда провери још једном кад се, зашто и ко цитира.

ali možeš i ti ponešto iz odgovora da izvučeš

И опет завршисмо на једином "аргументу".

obilato ga tupiš, s oproštenjem

Можеш и то да мислиш, свакако је лакше. А можеш и да пробаш да схватиш оно што сам написао.

obnovi tamo na vikiju stilske figure

По не знам који пут покушаваш да скренеш причу на скроз леву страну кад кад те неко прозове за лупање. Пропустићу овај пут.

По не знам који пут покушаваш да скренеш причу на скроз леву страну кад кад те неко прозове за лупање. Пропустићу овај пут.

eto vidiš, lupanje i to tako. ne kažem, možda grešim, ali ti ne vidiš sebe šta radiš. ja i kad ti odgovorim nastojim da ne budem ličan, da razjasnim razlog svoje tvrdnje, pokušao sam nekoliko puta da popričam s tobom na neku temu ali s tobom je sasvim nemoguće razgovarati, uvek svodiš raspravu na neka lična prepucavanja, pa zato i ja tako odgovaram kako ti odgovaram jbg...

naravno, i ja u tome ne vidim ništa sporno, a reci ti meni jedan period u istoriji umetnosti koji nije funkcionisao na potpuno isti način, od homera do danas

Pa kažem ti, uvek je postojala dvorska umetnost i avangarda koja se borila protiv nje. Nisam sklon da današnjem Holivudu pripišem suviše umetničkog. Zato se valjda i zove industrija zabave. Treba definisati šta je ono u filmu što ga čini umetničkim projektom, a šta ono što ga svodi na ideološko ili zabavno sočinjenije. Ako bi se umetnički kriterijumi uzeli u obzir, Holivud ne bi dao ni desetinu korpusa neke buduće filmske baštine, koja bi se recimo izučavala u 23. veku. Ipak, verujem da bi sociolozi i psiholozi imali mnogo više o njemu da kažu. Ono što Holivud razlikuje od umetnosti prošlosti, to je hiperprodukcija. Nikada takva proizvodnja nije postojala, niti su postojali takvi načini distribucije, prezentacije, takav finansijski momenat. To mi se čini dovoljno da mi prilično oteža umetničku recepciju holivudskog dela. I još nešto: tehnička strana. Tehnička strana Cara Edipa je plod autentičnog genija Sofokla, a tehnička strana jednog Avatara je plod uloženih miliona dolara i tima kompjuteraša. Zato mi to ne može biti isto, između ostalog.

uvek svodiš raspravu na neka lična prepucavanja...

Е ово је већ брезобразно...
Одговорио сам ти лепо на пост. На то си одговорио неком небулозом која нема везе са оним што сам ја написао. То си правдао тиме да ниси мени одговарао. И сад још мене оптужујеш да сводим расправу на лична препуцавања због тога што не желим да разглабам о нечему што нема везе са оним што сам првобитно рекао.

Дакле, децо, ко је коме отео колачић, а ко кога подбада у расправи? Ил ћете наставити да расправљате о теми која је написана у наслову, ил ћу зовем Стефија да прави фајронт олололо

Што се мене тиче, ангажована уметност је одувек постојала, није то нека новина. Претерано паничимо,а ко зна како ће људи који једног дана буду ово гледати тумачити њен филм.

Др Јанковић
Дакле, децо, ко је коме отео колачић, а ко кога подбада у расправи? Ил ћете наставити да расправљате о теми која је написана у наслову, ил ћу зовем Стефија да прави фајронт олололо

Ја мислим да је ова тема зрела за фајронт или за привремено затварање до 23. фебруара када је најављена премијера филма у Београду. Већина људи овде се слаже да је тема филма таква да има за циљ да (опет) негативно прикаже Србе у свету, пре свега у Америци. Зато и мислим да је даља расправа пресипање из шупљег у празно.

http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash4/398616_254327104638311_208101009260921_615592_1469063376_n.jpg

Е ово је већ брезобразно...
Одговорио сам ти лепо на пост. На то си одговорио неком небулозом која нема везе са оним што сам ја написао. То си правдао тиме да ниси мени одговарао. И сад још мене оптужујеш да сводим расправу на лична препуцавања због тога што не желим да разглабам о нечему што нема везе са оним што сам првобитно рекао.

e baš si vickast, keve mi. opet nebulozujem, samo nikako ne umeš da kažeš šta je tu baš nebulozno, gde sam ja tebe pomenuo u tom postu, gde sam ja bio ličan, nigde bratac, osim ako se nisi našo u onom paranoidni, što je najverovatniji slučaj, ja sam se samo nadovezao na taj post u kontekstu onoga što na prethodne 42 str teme o OVOM filmu pokušavam da objasnim, onda si upravo na taj post odgovorio napadima na mene i mene optužio upravo za to što ti sam radiš... ne znam šta da ti kažem... zanimljiva strategija

Ako bi se umetnički kriterijumi uzeli u obzir, Holivud ne bi dao ni desetinu korpusa neke buduće filmske baštine, koja bi se recimo izučavala u 23. veku. Ipak, verujem da bi sociolozi i psiholozi imali mnogo više o njemu da kažu. Ono što Holivud razlikuje od umetnosti prošlosti, to je hiperprodukcija. Nikada takva proizvodnja nije postojala, niti su postojali takvi načini distribucije, prezentacije, takav finansijski momenat. To mi se čini dovoljno da mi prilično oteža umetničku recepciju holivudskog dela. I još nešto: tehnička strana. Tehnička strana Cara Edipa je plod autentičnog genija Sofokla, a tehnička strana jednog Avatara je plod uloženih miliona dolara i tima kompjuteraša. Zato mi to ne može biti isto, između ostalog.

slažem se s ovim, preterao sam kad sam reko da je isto, ali postoje paralele u smislu ispoljavanja vladajućih nazora i sigurno je to danas drastičnije upravo iz razloga koje si naveo. samo što ne delim skepticizam prema holivudu generalno, brdo sranja, u odnosu na to brdo šačica dobrih filmova, i baš ta šačica dobrih filmova za mene opravdava čitav holivud. holivud je pride za sam film bio vrlo značajan u smislu raznih inovacija, pa čak i danas oni probijaju neke granice u filmskoj umetnosti eto npr sa 3d filmovima, što još čini mi se nije, ali će tek doprineti nekim sjajnim filmovima u budućnosti.

Stvarno bi mogli zakljucati ovu temu do filma,iako ima dosta zanimljivih stvari da se procita u ovim postovima na ovoj i predhodnoj strani.

Ono što Holivud razlikuje od umetnosti prošlosti, to je hiperprodukcija. Nikada takva proizvodnja nije postojala, niti su postojali takvi načini distribucije, prezentacije, takav finansijski momenat.

N-E-T-A-Č-N-O. Od kad je izmišljen film, još od braće Limijer, ništa značajno se nije promenilo. Braća Limijer su sa svojim filmom išli po Evropi i prikazivali "filmove" (danas bismo to zvali kućni videi) i svaki put kad bi bili u novoj zemlji snimali su i dodavali još filmova u svoj katalog. Žorž Melijas, koji se smatra ocem fantastičnog filma i specijalnih efekata na filmu, je snimao po dva filma mesečno (kralj!). Finansijski momenat je oduvek postojao, ditribucija je oduvek manje-više ista, filmovi su se i pre proizvodili u ogromnim količinama, čak dok nije ni postojao Holivud. Čarli Čaplin je prvi milioner u filmskom svetu, i još iz ere nemog filma.

Druga stvar, umetnost. Umetnost treba definisati kao nešto što je sposobno da te pokrene, da izazove jake emocije, da isprovocira nekakvu misao i, na kraju krajeva, zabavi. A to je prilično individualno.
Film je totalna umetnost, jer kombinuje sve elemente - vizelne, auditivne, narativne. Ako svi elementi ispadnu savršeni - imamo remek delo i zato postoje raznorazne nagrade za najbolji film.

Da li je Anđelinin film "dovoljno umetnički"? KOGA JE BRIGA! Zašto raspravljati o tome.
Jesu Srbi ubijali i silovali po ratištima u Bosni - JESU. Zašto se čuditi i šokirati ako neko hoće da snimi film koji ima Srbina koji siluje i ubija? Imajte na umu, i ovo je vrlo važno, da ovo nije film o ratu u Bosni, rat je samo okosnica, film je o tragičnoj ljubavnoj priči - dakle melodrama, patetika - tako da argument "A ZAŠTO NE PRIKAŽE I KAKO SU SRBI STRADALI?" ne pije vodu. Iz prostog razloga što nije tema filma da priča o ratu o Bosni (to bi onda bio dokumentarac) već da uzme ratno ludilo u Bosni kao kontekst za ljubavnu priču sa tragičnim krajem. Opet "ZAŠTO JE IZABRALA DA SRBIN UBIJA I SILUJE?" - zato što neko mora; svakom filmu treba antagonista i/ili antiheroj. "ALI ZAŠTO?" ZATO. Nije Anđelina učinila to zato što je zla do srži, ili zato što mrzi Srbe iz dna svoje male crne duše, ili zato što iza nje stoji misteriozna "anti-srpska holivudska mašinerija".

Treba da shvatite da je to je samo jebeni film koji ne može nešto značajnije da prikaže Srbe u negativnijem svetlu od onog koji su oni sami u realnom svetu emitovali, naročito posle 15 godina od kako se rat završio.

Vals, dokazao si da loše sudiš o politici, a sad vidim da ti ni umetnost nije jača strana. Cilj umetnosti je da izazove estetsku senzaciju kod recipijenta, a razna pokretanja, poruke i zabave nek ostanu za ideologe, propovednike i cirkuzante. Prava umetnost je ozbiljna stvar, i estetski aspekt jednog dela ne valja brkati sa onim "što je pisac hteo da kaže". To je greška iz osnovne škole.

Хаха, јеботе, неверујем.

gde sam ja tebe pomenuo u tom postu, gde sam ja bio ličan, nigde bratac...

О чему ти распрдаш... Колико је неко у стању да увија и изокреће причу само да би њему одговарала. Нисам се ни обазирао на то да ли си "личан" или не, већ на то што си тоталном невезушом одговарао на мој пост.

osim ako se nisi našo u onom paranoidni

Без бриге. Врло веома пазим чије квалификације узимам у обзир. Али не могу да не приметим кад ме други сврставају негде. Опрости ми, Бобиша, имам тај незгодан обичај да кад ме неко цитира, мислим да се мени обраћа и прича о садржају цитата. Потрудићу се да се поправим.

ja sam se samo nadovezao na taj post u kontekstu onoga što na prethodne 42 str teme o OVOM filmu pokušavam da objasnim

Хаха, саплела се мукитза и случајно се насадила на комшијину киту. Колико неуко вађење... Какве курчеве везе мој пост има са "контекстом претходне 42 стр" и са ОВИМ филмом.

onda si upravo na taj post odgovorio napadima na mene

Не, јеботе, одговорићу нападима на Пуњача због тога што (се) ТИ (правиш да) не знаш чему служи цитирање. Шта очекујеш, да на моју причу о томе да треба разграничити уметничку вредност филма од његовог пропагандног потенцијала неко одговара кулинарским рецептима, и да на то кажем да је реформ торта ипак закон?

samo nikako ne umeš da kažeš šta je tu baš nebulozno

Рекао сам ти још у оном посту у ком сам "напао" твоју маленкост.

Мислим да би ти било боље да си само линковао чланак о херменеутици. Има тај палачинка-на-зецовој-глави шмек. Али, добро, то је само мој пријатељски савет. На теби је да одлучиш да ли ћеш да наставиш са овом комедијом. Мене свакако забавља.

I još, film nije totalna umetnost. Uzmi jedan roman, u kome se čitalac susreće sa piščevom vizijom sveta bez poštaplica za maštu, to jest kulisa, specijalnih efekata, muzike da naglasi ključna mesta, seksipilnih glumaca idola za mase... Ne, ajde, reci mi za jedan jedini film koji je ostvario kompleksnost pogleda na svet jednog Procesa, Čarobnog brega ili Braće Karamazovih? Reci mi film koji će kroz 200 godina dirati dušu na način na koji i danas to radi Apasionata? Nema ga. Na stranu to što će ovo što se snima danas kroz 200 godina biti smešno, neće ispunjavati ni osnovne kriterijume. Kao što Oklopnjaču Potemkin danas svi hvale, a niko je ne gleda. Dok će Kafku čitati svi, kao što se i danas čita i prikazuje Car Edip. To jest svi koji ne ostanu nepismeni gledajući zabavne filmove.

Film jeste totalna umetnost. Tvoj je problem što ne shvataš reč totalna.

I, molim te, objasni mi "ESTETSKU SENZACIJU". To je konstrukt u čijem osnovu leži empatija.
6 univerzalnih odlika ljudske estetike:

1. Ekspertiza ili virtuoznost. Ljudi neguju, prepoznaju i dive se tehničkim umetničkim veštinama.
2. Neutilitarno zadovoljstvo. Ljudi uživaju u umetnosti radi umetnosti i ne očekuju od nje neku praktičnu korist (npr. da ih prehrani i slično).
3. Stil. Umetnički objekti i performansi zadovoljavaju pravila kompozicije koji ih smeštaju u prepoznatljivi stil.
4. Kriticizam. Ljudi prosuđuju, cene i interpretiraju umetnička dela.
5. Imitacija. Osim u slučaju nekoliko izuzetaka kao apstraktno slikarstvo, umetnička dela simuliraju iskustva iz stvarnog sveta.
6. Specijalni fokus. Umetnost je izdvojena od običnog života i predstavlja dramatičan fokus iskustva.

Kao što vidiš, sve je saglasno sa onim što sam ranije napisao. Moja logika je besprekorna (kao i uvek).

Neki od komentara...

Lijepo, taman kad su ljudi zaliječili rane i kad je sve prošlo i mržnja počela d aodlazi, dolazi ona, kao mučenica neka da sve to diže iz pepela. Igra se ljudskim tragedijama. Njoj je na dušu.

Jebacemo ti kevu Andjelina :)

Morao je i pederski smajli da stavi za ne-daj-bože :)

glup film nema potrebe gledati kad naprave neki film gdje su Srbi pozitivci onda cemo gledati

Zivim u Americi i film sam pogledala. Neprijatno sam bila iznenadjena koliko nas je lose predstavila. Jedino Srbi u filmu siluju zene,koriste ih kao zivi zid matretiraju ih mentalno i fizicki, jedino Srbi bacaju bebe a nocu se opijaju. Film se zavrsava podatkom koliko je muslimanki silovano i ubijeno a gde su Srpkinje koje su silovane i ubijene? Sramotno je da nakon ovakovog filma jedan od glavnih predstavnika srbije u ovakvom svetlu odrzi koncert u beogradu. Sramotno je sto smo toliko zaboravan narod i svakome ko prica protiv nas i predstavlja nas kao jedine krivce i zlocince mi napunimo sve hale. Ovaj film je doneo samo lose podsecanje na i dalje sveze rane i mislim da nam ovakav film uopste nije trebao.

Bilo bi dobro da film ostane u sveri umetnosti, a ne u sluzbi propagande.....i to koja na najsvirepiji nacin je uperena prema srpskom narodu.......znate li koliko ima takvih prica iz Vijetnamskog rata, Irackog rata, Avganistan,Libija itd.......sto odatle ne snimaju potresne price......zloglasne price iz Jasenovca....ovo je cista propaganda, a nasi glumci pojurili brze bolje da se druze sa Andzelinom za SAKU DOLARA

I za kraj moj definitivni favorit:

jebem li ti mater onu u picku sta ti kurvo znas uopste o tom ratu nasla se kurva americka da nesto sere bolje gledaj stoko jedna sta rade vasi ameri po svetu a ne da zabadas nos u tudje stvari da da pritom lazes

Vals, sve si rekao, lepo rekao, osim što si omašio da je estetika nauka o lepom, pa su tih par tačaka... Šta, odlike nauke o lepom? Nisu. Ko je pisao skriptu, malo je omašio. Priča o prirodi estetskog doživljaja suviše je komplikovana za ovo mesto. Osim toga, ne znam kojs od tih tačaka osporava moje mišljenje da je doživljaj estetske strane umetničkog dela nužno različit od ideološke ili zabavljačke strane tog dela. Film, kakav god bio, ne treba da nosi poruku. U stvari, pošto odražava stvatnost, on je nosi, ali ja mogu zamisliti estetski savršen film sa zlom i dijaboličnom porukom. Holivudski film je najmanje estetski, a najviše zabavljački, tu se moraš složiti. Što važi i za film uopšte u odnosu na druge umetnosti. Ajd da ne lupamo ko u klin, ko u ploču. Ne mrzim holivudske filmove, čak ni one sa zlim Srbima. Samo sa žaljenjem konstatujem da su oni veoma dobar odgovor na trenutne duhovne potrebe ljudskih masa, i da čak formiraju duhovnu potražnju, što umetnost ranijih perioda nije mogla, jer su mogli da je konzumiraju samo obrazovani, a ne nepismene mase.

Tema je zrela za lok, definitivno.
I, da ne zaboravim,
JA JEBEM!!!

Ima mnogo filmova o Vijetnamu. Ti filmovi su uglavnom snimljeni u Holivudu. I ti filmovi nikako nisu deo američke propagandne mašinerije, ne daj bože. U tim filmovima američki umetnici pokušavaju da predstave svoju kompleksnu viziju ljudske sudbine. Vijetkongovci jesu prikazani kao zločinci, a američke trupe kao heroji oslobodioci, ali Vijetnamci ne treba da misle kako je to urađeno da bi se oni diskreditovali, nipošto. Sve je to umetnost, i Vijetnamci u Vijetnamu neopravdano pljuju po američkim filmovima, koje usput nisu ni gledali.

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/304031/Andzelina-Zoli-Nisam-trazila-ukidanje-Republike-Srpske

Coming Soon

In theaters February 23.

Au,bre ljudi,pa ako ovo pise ne znaci da nije jos izasao,nego da se jos nije prikazao na TEATRU.
Verovatno ga vec ima onlajn,ja sam Ljudsku Stobogu 2 nasao onlajn oko mesec dana pre nego sto je pustena u teatru.

Eto, odgledah ,,U zemlji krvi i meda“, Džolijeve. I, šta reći, moj utisak je kako je riječ o ,,već viđenom filmu“, napamet poznatom na ovim terenima. Ni uncu manje ili više od toga. Pa zašto smo se (na svu sreću samo verbalno) klali svih ovih mjeseci oko nečeg tako osrednjeg? Bojim se da će srpski teoretičari zavjere ostati razočarani, ali Anđelina Džoli, njen film, holivudski klišei i ostale medijski eksploatisane, a čitane fraze, nemaju veze sa prepucavanjima na lokalu Beograd-Sarajevo-Banjaluka.

Generalno, Džolijeva je predstavila jednu fiktivnu situaciju, koja je mogla, a nije morala biti takva. Opet, mogla je biti, što nedavna istorija potvrđuje, stotinu puta krvavija, vulgarnija i užasnija. ,,Krv i med“ opisuje silovanja od strane pojedinaca u srpskoj vojsci. Dakle, pojedinaca, a ne vojske. Pa, iako se zna da su silovanja bila masovna i brutalna, šta je to u ,,srpskom korpusu“ što toliko uzbuđuje duhove u vezi sa ,,Zemljom krvi i meda“ ? Ništa. Nema to nikakve veze sa filmom. On je samo okidač.

Problem sa ljudima ovdašnjih prostora je zlehuda i ničim izazvana notorna identifikacija sa pripadnicima istog nacionalnog korpusa. Prirodno je da se ljudi, pogotovo u holivudskim narativnim klišeima, identifikuju sa ličnostima, najčešće sa glavnim glumcima. E sad, to ne biva kod nas, pošto se prosječan Srbin, Hrvat i Bošnjak identifikuje sa sunarodnikom, bez obzira na stepen njegovih dobrih i (ili) loših namjera u filmskom djelu. A, zašto je to tako?

Pa, zato što je i u realnosti tako. Velika većina naroda nije prošla (a nije imala, iskreno, ni gdje ni pod čijim nadzorom) suočavanje sa prošlošću, nije doživjela katarzu. I upravo zato su današnji optuženici Haga ,,heroji“ , a ne ratni zločinci. Upravo zato su lokalni banditi koji siluju po sarajevskim naseljima predložak za junaka, a ne devijantnu kukavicu u filmu Džolijeve. A sa junakom se identifikuje, a njegova krivica se poriče i negira.

I tu je srž i filma i stanja u Bosni i Hercegovini.

Zašto bi se neko, iko, normalan identifikovao sa nastranim negativcem, a negirao zlostavljanje i silovanje jedne žene? Zbog psihologije čovjekove. Preciznije, zbog neliječenih, a bolesnih obrazaca, starih nekoliko decenija. Neshvatljivo je da imamo stomatologe, ortopede, pedijatre, a nemam psihologe i psihijatre! Zapravo, imamo ih, ali rijetko ko se od njih bavi problemom masovnog poricanja.

Jedino negiranjem se mogu objasniti ili ekstremno negativne reakcije u srpskom ,,nacionalnom korpusu“ poslije gledanja filma ili zatvaranje očiju putem ekonomske cenzure i nedozvoljavanje javnih projekcija filma u Srpskoj. Upravo to kolektivno poricanje nas može odvesti u tabuizirane vode kolektivne odgovornosti. A nje nema i ne može da je bude. Niko nije ubijao, klao, palio i silovao u moje ili vaše ime, niti mu to vi kao misleća bića možete dozvoliti da dokaže. Nisu pravili zlodjela Srbi, Hrvati i Bošnjaci, nego neljudi, a nije ljudski sa neljudima se identifikovati. A kad se sa neljudskim postupcima identifikujete, onda umjesto katarze nastupa paranoja, opsesivno-kompulsivni poremećaj, prebrojavanje nacionalnih krvnih zrnaca, brojanje silovanih, zagledavanje u uniforme i oznake na istima, opsjednuto ,,poređenje sa istorijskim faktima“...

,,U zemlji krvi i meda“ je upravo na ideološkoj ravni najkorektniji film. Jer opisuje fiktivnu situaciju, koja je u realnosti bila i gora. Sa jedne strane su loši ljudi, koji su nacionalno zatrovani. A sa druge strane...

E, to je možda najveći problem u filmu - ko je sa druge strane? Zapravo, Džolijeva je najviše naudila, ako se to tako može reći, ženama koje su zlostavljane i silovane. One jesu do kraja rasvijetljeni, ali čudni likovi. Sjetićete se da su upravo pojedina udruženja zlostavljanih i silovanih žena Bošnjakinja naprvo blokirala početak snimanja filma u Sarajevu. I tu je Džolijeva, izgleda, nekako izgubila kompas, preciznije, scenario iz svojih ruku. Tako glavna junakinja u jednoj sceni biva na rubu silovanja, u narednoj je ljubavnica, a već u idućoj je nešto kao šaljiva francuska otporašica iz serije ,,Alo, alo“.

Nevjerovatno je kako su ,,lokalni filmski kritičari“, od silne zaslijepljenosti, prebrojavanjem ko zna čega, zaboravili da vide kako je najveća (ideološka) šteta napravljena silovanim ženama u filmu.

Sve u svemu, bilo bi dobro da je ovaj film, sa glamurozno-holivudskim ozračjem, bio napravljen i prikazan u drugoj polovini devedesetih, kad je denacifikacija i mogla biti sprovedena. Ovako, kasno je za bilo koju vrstu katarze.

Jedino pod pretpostavkom da je došlo do pune spoznaje o ratu i zlodjelima u istom, onda bi mogli govoriti o filmu.

A, film je u mojim očima prosječan, ništa bolji, ponekad lošiji, od većine filmova sa sličnom tematikom. Počinje obećavajuće, sa par fenomenalno iskadriranih scena i odličnom muzičkom podlogom, sa genijalnom eksplozijom, koja i na fizičkoj ali i na metafizičkoj, vremenski udaljenoj ravni, prebacuje gledaoca brutalno iz svijeta socijalističke idile u svijet nacionalističkog rata. A onda se klišeiziranim dijalozima i, prije svega, očajnom glumom tandema Zana Marjanović-Goran Kostić sunovraćuje u ponore telenoveličnih sapunica. Dakle, gdje god postoji ideološki predložak, začudo, film funkcioniše. Kad se, pak, spušta na intimnu, ljubavnu priču, dolazi do transfera neprijatnosti na relaciji kinoplatno-gledalac. I to je onaj opravdani transfer neprijatnosti, koji se umnogome razlikuje od usiljenog arlaukanja na scene silovanja ,,nije to tako bilo!“ Dalje...za dalje ćete morati pogledati film, u bioskopu, u kući, gdje stignete.

Nakon odgledanog filma, neće vam se desiti ništa, osim mučnine koja je ljudska. Kao što rekoh, ko je shvatio suštinu rata, ko ne odvaja ljude po nacionalnoj osnovi, nego po ljudskosti, ko doživljava emotivno ličnost, a ne nacion, može samo konstatovati kako je riječ o ,,već viđenom“ filmskom uratku i zapitati se zašto tolika halabuka.

Možda ćete se još zapitati u kom je to momentu Dragan Bjelogrlić izašao ,,nakon pola sata američke premijere“. Nakon granatiranja kola crvenog krsta ili snajperskog hica u nedužnog civila? Pošto, u stvarnosti, em su u vazduh letjela ne samo kola crvenog krsta, nego su po mostovima visili i UNPROFOR-ovi vojnici, ostaje čudno, čemu ,,Bjelogrlićev protest“.

,,U zemlji krvi i meda“ nastavlja izazivati toliko pometnje u regionu. A, evo i zašto. Preko 80% ljudi na ovim gudurastim područjima, ne doživljava sebe kao ličnost, nego kao malo zrnce, točak u nacionu.

Onda vam može biti jasno kako neka žena, samo zato što je Srpkinja, kaže - Anđo i tebe treba silovati! Žena koja je po svom kodu, dnk, biološkoj i hormonalnoj strukturi bliža bilo kojoj ženi svijeta, od svog, npr. rođenog brata.

Ne pada snijeg da prekrije brijeg, nego da svakoj zvijerci otkrije trag. ,,U zemlji krvi i meda“, filmski gotovo ništa direktno ne govori. Film je posrednik, poput snijega. Taj lakmus, taj ,,snijeg“ samo ukazuje da rat u Bosni nije prestao, samo su ostrašćeni neljudi pušku zamijenili drugim sredstvima. A, raja, na ,,oltar otadžbine“, umjesto svojih života, polaže svoje obraze, svoj intelekt, svoj integritet, svoju ličnost, svoju slobodu.

Anđelina je, sasvim slučajno, pokazala, po ko zna koji put, da u zemlji krvi i meda možda jeste prestao rat, ali slobode, barem za pojedinca, ovdje nema.

Izvor http://www.6yka.com/novost/19838/pogledao_sam_andelinin_film_i_sta_sad_

Može li neko da mi nađe novinski članak od pre par meseci, ne sećam se da li je Blic ili Pres objavio to čudo, u suštini, članak je bio o tome kako je Anđelina nekoj babi iz Republike Srpske izgradila kuću o svom trošku, ili nešto slično, praktično joj spasila život.

Što se filma tiče, odgledaću ga ovih dana, mada mislim da je s umetničke strane golo govno i da je priča smešna.

Komentari po Blicu i ostalim sajtovima su, iskreno, genijalni. Probijaju rekorde transferisanja. Tako da mi sa te strane film deluje kao vrhunski trol.