Znam kad sam 1. put bio na meču, udaram lika aperkatima ne može dođe sebi, udara i on mene, publika mrtva. Puknem ga po ramenu krošeom oni svi skaču, lude, aplauzi, zvižduci ...
О томе причам...
Гледам меч прије пола мјесеца ђе је боксовао Стругар и по мени је било 3:2 у рунде... Окле, мене убјеђује комшија да га је овај разбио, ја упорно причам да је Иван имао више чистих удараца, али не, не могу ја да убиједим људе кад они само виде неке ствари тамо које везе с ударцем немају.
Да, нокдаун се броји исто, али што се нпр поена тиче боље да ти њега стрефиш 3 пута лаганим директом него он тебе једном крошеом... Тј није боље по твоју главу, али по поене јесте:))
Кад сам једном спаринговао ја са другом, лупамо се ми тако по грудима што ти кажеш и по рамену, сви онамо ООООООО УУУУУУУУУУУУ, кад ме стрефио изнад ува, мене је моментално глава забољела, али то нико није видио, и нико ништа, а мени глава пулсира, оће да пукне, и после тога ми се отворио на лијеву једном :Д
Vremenom se navikneš, što više radiš i postaneš brži u ringu ti smiješno postano kako eskiviraš, dok eskiviraš misliš o tome kako je protivnik spor i smiješ se u sebi.
Али то је плексус, трбушни, спремност, тренинг... Разумијем..