Ja mislim da je lenjost i neproduktivnost (u konvencijalnom smislu koje se odnosi na rad koji donosi novac, ili rad koji prethodi tome) normalno ljudsko stanje, jer smo evoluirali od zivotinja kojima je bilo kul da otkrivaju da se stapicem moze cackati nos i onda to raditi ceo dan, pariti se i spavati.
Sto znaci da za svaku delatnost koja je uslovno receno prinudna i uglavnom stresna (fakultet, posao...) je potrebna vestacka motivacija, a ne ona prava kada covek ispoljava svoju kreativnost i radi ono sto voli (ali, to je problem pronaci, jebiga). Ponekad se ove dve stvari poklope, sto je retkost, ali ih ne treba poistovecivati.
U stvari sam hteo reci da je letargija i bezvoljnost najnormalnija stvar, samo casa zuci koju treba popiti, i koja je tu negde oko 2 dl, i koja je samo prethodnica onoj casici meda od o.o5 koja treba da presece i od mlitavog treznog nejebicara napravi pijanu veselu masinu za sprdnju.
To je samo neko moje trenutno misljenje, ako sam se najeo govana recte.
Edit: Zaboravio sam poentu. Covek treba da prihvati bezvoljnost, lenjost i neizbeznu depresiju kao nesto sto je neophodno da bi sami trenuci kada se covek stvarno pokrene bili toliko zadovoljavajuci, i da na to gleda najnormalnije, t.j. da se ne oseca jos gore nego sto bi trebalo u takvom stanju zbog samog stanja, i vec je skinuo veliki teret sa bremena, pa ce sa takvim pozitivnijim misljenjem mnogo lakse i optimisticnije hvatati u kostac sa svim svojim obavezama i na njih gledati ne kao na nesto sto se mora nego kao na nesto sto ce kad se ispuni doneti zadovoljstvo.
Resenje problema je da problema nema.
