ИЗВЛАЧЕЊЕ из лењости, и повећање продуктивности

http://3.bp.blogspot.com/_ziErj0-jfyc/TDyZbZY7HuI/AAAAAAAAApo/sSN-Z-ZpeUg/s400/imposibru!!!.jpg

Btw, ja sam zamijetila da sa godinama sve manje i manje mogu da učim. Kacam upisala prvu godinu na filozofskom, učila sam ko jebeni manijak, četiri-pet sati dnevno od septembra i povećavala broj sati kako se bližio januarski. Sada sam sva mlitava nešto, odradim dva sata učenja (a januarski je za mesec dana) i to bude njanjavo. Što je najgore, nisam se smorila, zanima me gradivo i ovo što sada učim je mali milion puta zanimljivije od smrdljive psihologije, ali jednostavno ne mogu, kao da imam neku dozu učenja koju kada pređem, bude mi muka i zgadi mi se sve što sam učila.

li jednostavno ne mogu, kao da imam neku dozu učenja koju kada pređem, bude mi muka i zgadi mi se sve što sam učila.

Isti jebeni problem.

На првој сам без проблема одрађивао смене од 23 до 5х када је потребно. Знао сам и да забодем у смрдљиву читаоницу на четвртом спрату распалог Филозофског и грувам од 10 са паузама за пљугу, и кренем кући тек око 3, 4 сата после подне. Сад не могу да се наканем да наштребам усрану скрипту од 50 страна за колоквијум. На страну то што ме не интересују сопствене студије, било шта да студирам ситуација би била иста. Тешим се ставом да је дошло до засићења, да је то нормално и да ће проћи. Тешко да пролази, али јбг.

Мене зима убија. Кад дође 'ладноћа није ми ни до чега.

Мене зима убија. Кад дође 'ладноћа није ми ни до чега.

Ја сам исто у трипу да су, пошто ми се накупило све, криви време и неспавање највише. И примећујем да доста људи око мене има исти проблем. Није то лењост сама по себи, већ више премор и засићење.

Пази, факс свршила, радим већма 3 године. По том питању, све кул. Кад је лепо време и шетам, смуцам се, јурцам. Али кад дође јебена зима, мрзи ме да изађем из куће. Првенствено ме мрзи да облачим хулахопке.

факс свршила

Aa, kako te mrzim.

:)

У, бре, па ја бих се сад вратила. Мајке ми. :)

Џафатаре, опет просипаш неистине по интернетима?

Један је Џафатар!

Ово сам онако изистински писала, кад већ блејачим, дај да учествујем.

Не можеш тек тако да из главе избациш гомилу малих, ружних патуљака ромске националности, који те саботирају и наводе те да сам себи увалиш курац.

Можеш. Престанеш да размишљаш и, за промену, почнеш на радиш. Нефилозофирање је корак ка продуктивности.

http://img59.imageshack.us/img59/4889/929835460s.jpg

Мени је друг (који планира да одједном студира молекуларну биологију и биохемију) рекао како је схватио да је срећан када нешто ново научи. Прво ми је звучало благо језиво и нисам много разматрала то што је рекао, јер је некако очекивано да (само) он то каже, али, има смисла:
Прво, све што знаш сада, сматраш подразумеваним и заборавиш да си некако морао стећи све то. Упореди себе на почетку и крају средње. Вероватно си се у оба тренутка сматрао паметним, али вредност једног и другог су небо и земља.
Друго, када си хиљаду година у стању мртвила, :болд: заборавиш :болд: како је уствари учити. Чим се присетиш, осетићеш се корисним и мотивисаним да наставиш.

Крени са најједноставнијим стварима, док се не уходаш. Ако ти је толико проблем и та скрипта, почни да радиш неке вежбе и да читаш, к'о што је рекао Роки Билбао™. Тако ћеш разбистрити главу и бити спреман за нешто конкретно.

Е сад, моја нека теорија је да човек треба да пронађе хоби који га чини срећним, и на тај начин употпуни највећи део слободног времена.
Проблем је у томе како пронаћи то нешто. Одакле кренути са потрагом? Јбг, човек што више ствари проба биће ближи нечему где се може истаћи. И ту је опет цака са кешом.

Чек, ти не знаш шта желиш, а знаш да не можеш то да приуштиш?? Батали немогуће. И не мо'ш да очекујеш да одмах добијеш оно најбоље, пре него што почнеш да решаваш проблем.

Домино ефектом ће се све решити. Почнеш да штребаш, даш испит, изненадиш твоје, одлуче да ти дају неке паре, које иначе не би, изађеш к'о човек, проведеш се до јаја и расположен си да наставиш. На пример.

Ех да, избегавај пријатеље песимисте. Блеји са онима који су увек срећни, окупирани нечим и имају пара. Прошириш видике уз њих и повећаш/добијеш мотивацију.

Грижа савести и физичка мучнина. То мене тера да завршим оно што морам сваки дан. Пошто знам да ће ми свеједно то доћи кад тад, осетим буквално мучнину и онда ми је лакше да прво отарасим то што имам и посветим се нолајферисању него да ме гризе. Пробај тако и ти. Нека ти стално буде на уму да свеједно кад тад мораш научити то срање и одрађуј сваки дан по неколико страна, мало по мало. Мени то за сад функционише, не знам колико ће трајати.

Е сад, кад завршим све што морам, мучнина престане и онда се на миру посветим нолајфу који не морам да мењам. Контам и ја да бих вероватно био позитивнији и генерално задовољнији животом када би нашао неки хоби који ме заиста испуњава, почео да читам или тај неки зонфић, али ме мрзи да изађем из јебене чауре и за сада се не цимам превише због тога. Тако да ти могу дати једино овако радикалан савет: прекини одмах и не окрећи се. Значи буквално стисни муда у тренутку, иди у кухињу, узми нож и исеци каблове од нета. Онда ишутирај оно бело говно и не тражи ново од Телекома. Мада и ако будеш тражио, завлачиће те бар месец дана тако да ћеш испиздети и можда одустати а за то време почети да чиниш нешто корисно од свог живота. Ако већ немаш снагу воље, да те говно не искушава. Ако ти нешто баш затреба за факс или шта већ, иди код неког ортака или уплати пола сата-сат у неком интернет кафеу и обави то што имаш.

Ако си већ решио да се извучеш, не одуговлачи него пресеци одмах. И наравно,
http://1.bp.blogspot.com/_pSqaO4y50XU/TIaKt5N1PSI/AAAAAAAAhfs/iM_iD1xRLdI/s1600/Ne+okreci+se+sine+-+1956.jpeg

Промени друштво. Упадне човек у досадну рутину када сваки викенд на истој клупи седи са истим људима и пије пиво, нема нових тема. Не кажем да треба да одбациш старо друштво, напротив, већ крени да се виђаш са неким новим-рецимо неким из средње са ким се ниси чуо 3 године, а до јаја је лик. Можда ће ствари бити другачије када мало промениш свакодневницу.

Ја се осећам као међед, како дође зима тако ми се стално спава и много сам лењ. Не волим зиму. Не волим кишу, бљузгавицу и остале пичке материне. Снег је само за планине.

Ја се осећам као међед, како дође зима тако ми се стално спава и много сам лењ. Не волим зиму. Не волим кишу, бљузгавицу и остале пичке материне. Снег је само за планине.

Realno, svako se tako oseca.

Burzume roditelju.

I mene ovo muci par godina, ali kapiram da je jedino resenje da oteras sebe u picku materinu i pocnes da radis nesto.

Savet - malo je vise od nista :).

Nekad zelis da uradis mnogo toga, ili bar u jednoj stvari pozelis da uspes, ali jednostavno nemas volje. Izgleda kao da je cilj previse daleko. I onda odustanes pre nego sto si zaista i poceo. Letargija je po meni jedan od najgorih vidiva tracenja zivota. Zadaj sebi male ciljeve, dnevne. Uradi nesto sto je lako, brzo i korisno. Nakon toga podseti sebe da si uradio nesto sto je korisno umesto da si sedeo i guzvao vreme, i bices trunku zadovoljniji. I tako svaki dan, bez opterecenja, postizi nesto. Sredi sto za pisanje. Procitaj pasus ilo dva gradiva za skolu/faks iako je kolokvijum/tromesecje daleko. Podji na trcanje, kratko i bez napora... Porazgovaraj sa roditeljima, o njihovom poslu, o svetu, o zivotu, o cemu god. Cudno je kako sa roditeljima razgovor cesto zna da bude zanimljiv kada mi izaberemo temu i kada im damo sansu. I neretko dobijemo dobar savet, jer niko nas ne zna bolje od njih, koliko god se mi udaljili. Na kraju dana rezimiraj, onako ovlas, cisto da si siguran da je bio ok dan. Nikad ne budi u svadji sa samim sobom, ne pokusavaj sam sebe da slazes, jednostavno kad izgubis dan kazi da si izgubio dan, mirno, bez ljutnje na sebe, i teraj dalje...

Izvucite se i ne budite nelordi. Za početak, ustanite rano. Evo ja sam tako danas, i juče. Divim se sebi. Valjda će biti još nekih uspeha, važno je početi.

Izvucite se i ne budite nelordi. Za početak, ustanite rano. Evo ja sam tako danas, i juče. Divim se sebi. Valjda će biti još nekih uspeha, važno je početi.

Eto , smorena.
Ti i ja nastavljamo istim tretmanom , a ne ove dojke što se bude u 13h pa posle kenjaju kako će da se izvuku iz lenjosti.

Naglim ustajanjem prekidamo pospanost !

Po meni je najveći problem kod svih ti planova o samoreformi, preobražaju i sl. to što su patetični. Što detaljnije isplaniramo svoj preobražaj i što se čvršće usmjerimo ka novim navikama, to nam sam taj naš pokušaj djeluje smješnije, jer, znamo, da ćemo u jednom trenutku, možda prije, a možda kasnije, opet doći u ovo, potpuno isto stanje nolajferisanja, a period organizovanosti i produktivnosti će biti samo privremena pauza (u kojoj ćemo vjerovatno povratiti formu, i neke stvari pozavršavati) između dva eona nolajferisanja. Nolajferisanje dođe nešto kao default stanje. E sad, zašto? Vjerovatno zato što nam se može. Jednostavno nismo dovoljno ekonomski i društveno primorani na neku veću produktivnost i upotrebu kako mišićnih, tako i moždanih ćelija. I lav kad je sit, po cijeli dan se izležava i spava. Jedina razlika između nas i lavova je ta što nas naša prirodna inteligencija i radoznalost tjera na to da osim ležanja usput malo stimulišemo svoj mozak nekim glupostima sa neta.
Neki izlaz ipak postoji, a po meni sastoji se u slijedećem:
- izbaciti svaku svečanost i zvaničnost iz svojih odluka o samopreobražaju u produktivnu i otganizovanu osobu
- ne razmišljati uopšte o promjeni, već početi odmah, i to od malih stvari. Npr. ne morate izvršiti generalno čišćenje da biste rekli, "E od danas ću biti uredan!", već za početak sklonite taj jedan par čarapa iz ćoška, pa kad ga sklonite, možda vam prirodno dođe ideja da sklonite još ponešto.
- ne motivisati se snagom volje i svečanim obećanjima, već emocijama i jačanjem savjesti. Čitati članke o super-uspiješnim i organizovanim studentima koji dolaze iz presiromašne sredine i jedva imaju 'leba da jedu, a nižu desetke. Sjetiti se neke odlične studentice koja je prije koju godinu zakevila, zaposlena je, a sad uprkos obaveza oko posla i oko djeteta, dolazi na većinu predavanja i još redovno polaže ispite. Stalno sebe porediti sa njom ili sa njima, i nastojati biti im što sličniji. Stvoriti u sebi jaku emociju samoprezira koja će te natjerati da nešto uradiš, htio to ili ne.
- sjetite se svojih roditelja, a naročito keve, koja em što radi, em što se sikira oko vas, em još uz to kuva ručak, pere, pegla, čisti i radi većinu ostalih kućnih poslova.
- ako vas već mrzi da učite, ili ako vam je sticanje diplome suviše daleka i apstraktna budućnost da bi vas mogla trenutno motivisati, nađite neki posao, ili pak nađite motivaciju u stvarima iz što bliže, što neposrednije budućnosti.
Npr. umjesto "idem da učim da bi postao obrazovana osoba, imao diplomu, i bio "sutra" neki faktor, il bar imao normalnu egzistenciju" recite, "Idem da učim, da bi položivši taj sledeći kolokvijum, dokazao onim levatima sa faksa da nisam baš totalni levat, i da bi popravio svoj TRENUTNI ugled u društvu i svoje TRENUTNO mišljenje o samom sebi"

Nisam bio lenj da pročitam celu temu, e sad, da li će to dovesti do produktivnosti pitanje je?
Dva zadnja posta su mi nekako najrealnija... Hvala Jovo

Bio sam se izvukao iz toga jednom na neko vreme.
Resio sam: ustajao sam rano, jeo zdraviju hranu, trcao, kupao se, cistio kucu, ucio, svirao gitaru, ucio, pisao pesme, itd...
Ali posle dva meseca... Desi se nesto da moras da promenis rutinu koja ti je vise nego odgovarala. Krenuo sam na predavanja, vec treci put (mnogo zajeban ispit). 5 sati sedeo i slusao profu kako prica ono sto ili znam ili me ne zanima. Ode tako dobar deo dana, a moram na predavanja jer profa jede govna. Poremetila mi se rutina i evo me sada ovde, nekoliko meseci kasnije. ;)

Nisam bio lenj da pročitam celu temu, e sad, da li će to dovesti do produktivnosti pitanje je?
Dva zadnja posta su mi nekako najrealnija... Hvala Jovo

Hvala Jovo, Hvala Zevse, posle godinu dana otkriće takvog blaga... Moj eon nolajferisanja više neće biti isti.

Hvala Jovo, Hvala Zevse, posle godinu dana
otkriće takvog blaga... Moj eon nolajferisanja
više neće biti isti.

Drž se marcipan, negde sam pročitao da je najbolje menjati jednu po jednu naviku. Da ne treba onako pun entuzijazma da kreneš sve redom da menjaš(kao Qwebeckov bezuspešni pokušaj, he) i spavanje i učenje, i vežbanje i ishranu i "vannastavne aktivnosti" nego da treba da menjaš SAMO JEDNU dok ne stekneš rutinu i tek onda da prelaziš na sledeće. Tako ću bar da probam od sada pa ću da vidim kako ide. Evo sad sam se skoncentrisao samo na kockanje da prekinem, pa ću na spavanje, pa učenje pa... Kontam da će da radi.

Da je se men' izvući od režima posla 12+ sati dnevno, 60+ sati sedmično, e to bi bilo fino. Ajd se menjamo ako neko hoće. ;-) Odradiš dve sedmice ovako i ako prebrodiš momente želje da uzmeš sačmaru i ošenlučiš ljude po supermarketu, šefu podmetneš bombu pod auto i ženu ritualno baciš s balkona kad te pita što više ne pričaš o emocijama kad se vratiš s posla u 10 naveče, zagarantovano leči lenjost. Radi provereno. Posle imaš tikove, pogled da ti se ljudi sklanjaju s trotoara, babe upiru prstom u na tebe dok stojiš u redu na kasi, i sitna đeca dugo posle plaču nakon što te usne, al' boli te kurac, makar nisi lenj.

Ajd se menjamo ako neko hoće.

Koji posao je u pitanju? :D

Koji posao je u pitanju? :D

Crnački rođače, crnački lolo